Biljojed ili mesojed – koja vrsta ishrane odgovara čoveku

Svakoj živoj vrsti  na zemlji tvorac je dodelio adekvatan tip ishrane. Ta ishrana prilagođena je konkretnoj vrsti i njenom sistemu za varenje. I dokle god se ta vrsta drži svog predviđenog jelovnika organizam funkcioniše savršeno. Životinje se još uvek pridržavaju pravila ishrane dok ljudi pod uticajem raznih ekonomskih, kulturnih i drugih faktora menjaju svoje jelovnike ali nažalost najčešće na svoju štetu. Da bi smo sačuvali svoje zdravlje moraćemo da povedemo više računa o tome šta jedemo… Ali, da bi naša ishrana bila adekvatna prvo moramo da odgovorimo na sledeće pitanje: biljojed ili mesojed – koja vrsta ishrane odgovara čoveku?

Biljojed ili mesojed - koja vrsta ishrane odgovara čoveku? - Lek je u hrani.Lečenje najtežih bolesti biljnom hranom. Alternativa. Veganstvo.

BILJOJED ILI MESOJED – KOJA VRSTA ISHRANE ODGOVARA ČOVEKU ?

 

Jeste li se ikada zapitali zašto životinje koje žive u divljini u normalnim okolnostima nikada ne oboljevaju za razliku od čoveka koji živi u civilizovanim, razvijenim i kažimo “boljim” uslovima. Danas skoro da ne možete pronaći totalno zdravog čoveka. Mnogi će možda i reći da su apsolutno zdravi ali kada se urade dublje analize, istina obično bude sasvim suprotna.

 

 

 

Kada su pokušali u zološkim vrtovima da životinjama daju kuvanu hranu, iz razloga što su smatrali da je ona bezbednija sa stanovišta virusa i bakterija,  one su se razbolele, oslabile i postale sterilne a kada su vraćene na presnu hranu, bolesti su nestale. Ako bi smo želeli da odredimo kakva bi ishrana bila najpravilnija za čoveka, u donošenju odluke morali bi da budemo nepristrasni, oslobođeni bilo kakvih civilizacijskih, kulturoloških ili drugih uticaja – što je dosta teško. Najbolje bi bilo da primer izvučemo od nekih srodnih vrsta životinja, koje se još uvek hrane po jelovniku koji im je priroda, tj. stvaraoc odredio.

Da li smo mi slični mesožderima, travojedima, pticama, svaštojedima (svinja), majmunima…?

Ako bi smo sudili po sistemu za varenje, fizionomiji i psihologiji jedne vrste, došli bi do sledećeg zaključka:

 Biljojed ili mesojed - koja vrsta ishrane odgovara čoveku? - Lek je u hrani.Lečenje najtežih bolesti biljnom hranom. Alternativa. Veganstvo.

Mesojedi imaju više očnjaka nego kutnjaka i njihovi kutnjaci su račvasti dok su zubi kod biljojeda tupi i prilagođeni žvakanju vegetacije. Vilice su im duge i šiljate i pljuvačka im je kisela dok je kod biljojeda i kod čoveka alkalna. Debelo crevo životinje mesoždera je pet puta kraće od biljojeda što omogućava da se meso i otrovni produkti varenja što pre izbace vani (pre nego što se apsorbuju u organizam). Meso koje se vari u crevu čoveka ostaje do pet puta duže nego kod mesojeda. Masnoće i toksini koje se tu apsorbuju vode ka srčanim, tumorskim i raznim drugim oboljenjima. Ovo truljenje može se osetiti i po zadahu koje se oseća iz ustiju. Toksini koji se u crevima zadržavaju isuviše dugo počinju da prolaze kroz zid debelog creva i da dospevaju u krv.

 Biljojed ili mesojed - koja vrsta ishrane odgovara čoveku? - Lek je u hrani.Lečenje najtežih bolesti biljnom hranom. Alternativa. Veganstvo. 

Takođe, mesojedi imaju glatko crevo a naše je naborano (zbog specifičnosti hrane). Želudačna kiselina kod mesojeda je jača nego kod čoveka. Mesojedi čak imaju specifične enzime u želucu koji ubijaju bakterije u mesu koje je otpočelo da truli, tako da bez problema mogu jesti i leševe drugih životinja. Biljojedi nemaju te enzime pa oni obično koriste druge metode da ubiju te bakterije. Recimo čovek to meso ispeče ili skuva pa možemo da kažemo da je time rešio problem bakterija, ali ne i druge probleme o kojima će biti reč u kasnijim tekstovima. Biljojedi ni po svojoj fizionomiji nemaju opravdanje za upotrebu mesa. Oni nemaju kandže koje ih svrstavaju u lovce. Većina mesojeda čak savršeno može videti u mraku, što je dar prirode kako bi bili bolji lovci. Imaju brzinu i spretnost da svoj plen ulove svojim rukama. Čovek se tu ne može pohvaliti nekim izuzetnm veštinama. On i slične životinje biljojedi imaju ruke kojima se penju na drveće i služe za branje plodova. Čovekoliki majmuni i ljudi čak i danas imaju isti sistem organa za varenje samo što je čovek svoj način ishrane dosta promenio pod uticajem civilizacije. Majmuni i dalje jede biljke, plodove, korenje i lukovice. Njihovo jelo je prirodno i zdravo. Oni ne koriste belo brašno, aditive, šećere..

Mnogi će verovano reći da smo mi u međuvremenu evoluirali u pogledu ishrane prema mesojedima. To jeste tačno. Mi jesmo, ali naša tela nisu. Ako želite da to proverite, napravićemo jedan test. U kavez ubacimo dete, jagodu i macu. Da li će se dete igrati jagodom i pojesti macu ili će to biti obrnuto?Moža ćete reći da smo svaštojedi? Ne zaboravite da je sistem za varenje svaštojeda bliži mesojedima nego biljojedima.

Automobili kao gorivo koriste benzin, dizel, gas, itd. Šta će se desiti ako u svoj auto sipate neadekvatno gorivo? Zbog neadekvatne ishrane čovek dolazi u situaciju da se razboljeva od svega i svačega. A kada dođe u takvu situaciju, onda potroši čitavo bogatsvo pokušavajući da se izleči. U tom slučaju upamtite sledeće činjenice:

– Lekovi i hirurgija ne leče bolesti koje ubijaju najveći broj ljudi
– Vaš lekar najverovatnije ne zna šta je potrebno da uradite kako biste bili što je moguće zdraviji.

 

Vrste vegetarijanstva

 

Čak i među vegeterijancima mogu postojati krupne razlike jer nisu svi vegeterijanci isti. Tako naprimer, postoje sledeće grupe vegeterijanaca:

  • klasični vegeterijanac (ne jede meso ali jede jaja i mlečne proizvode kao i prženu biljnu hranu)
  • mlečni vegeterijanac (ne jede meso ali konzumira mleko i mlečne proizvode)
  • veganski vegeterijanac (nema u svojoj ishrani nijednu namirnicu životinjskog porekla a biljnu hranu jede isključivo presnu)

Klasični vegeterijanac nema nikakvih prednosti  i ne žive ništa zdravije u odnosu na one koji jedu mešanu hranu. Možda bi pravilnije bilo zvati ih “nemesojedima” nego “vegeterijancima”. Takođe, ni upotreba kuvane biljne hrane ne donosi nikakve prednosti. Nijedno živo biće u prirodi, osim čoveka, ne koristi termički obrađenu hranu u svojoj ishrani. Jedino oni is poslednje grupe (veganski vegeterijanac) mogu da kažu da imaju adekvatnu ishranu. Najzdraviji način ishrane je dakle ishrana sirovom biljnom hranom, prvenstveno voćem i povrćem. To znači da će pripadnici ove grupe ishrane najmanje oboljevati od bolesti. Ono što obično potežu “svaštojedi” kada napadaju vegane jeste tvrdnja da izbacivanje namirnica životinjskog porekla vodi u manjak bitnih nutrijenata tipa vitamina B, proteina, kalcijuma, joda i sl.. Normalno, ovakve izjave uopšte nisu tačne. Da li ste se ikada zapitali kako životinje (koje se hrane biljnom hranom) vekovima odolevaju bolestima i daju zdravo potomstvo dok je degenerisana ljudska rasa koja se hrani “mrtvom hranom” postala nesposobna da preživi bez masovne upotrebe lekova i sl. hemikalija. Primetićete da sve te bolesti kojima se plaše vegani ustvari napadaju više one koji se “normalno” hrane. Npr. slabokrvnost i leukemija su pre svega bolesti mesojeda. U ovakvim pričama obično se poteže nedostatak vitamina B12 koga u biljnoj hrani ima vrlo malo. Ali isto tako činjenica je da ovog vitamina ima dosta u mesu biljojeda zato što su oni sposobni da ovaj vitamin sami proizvedu. Zašto bi onda bilo čudno ako se ovaj vitamin proizvodi i u ljudskom telu? Analize krvi kod vegana često puta pokazuju veće količine vitamina B12 nego što je to slučaj kod “svaštojeda”. Ovakve iskrivljene teorije normalne su za strukturu stanovništva gde se 99% ljudi hrani mešanom, termičko obrađenom hranom. Pa i svi ti “stučnjaci” koji vole da upozoravaju vegane na manjak ovog vitamina i rizike pojave bolesti, sami oboljevaju od istih. Ono što jeste prava istina je to da je priča o vitaminu B12 medicinska obmana i preterivanje.  A ako ćemo da gledamo i kroz religiju, Bog je dao savet ljudima: “Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme. To će vam biti za hranu. ”

 

 

Danas je opšte poznata činjenica da vegeterijanci žive zdravije i duže. Svetska zdravstvena organizacija izdala je jedan opširni dokument o ovome. Vegeterijanciimaju značajno smanjen rizik od raka, a za neke vrste raka čak 95,96% je niža verovatnoća da će ga dobiti nego ostala populacija. Dugovečnost je mnogo bolja nego kod ostale populacije, čak 12-15 godina. Ono što je najvažnije jeste da je kvalitet života u tom poznom dobu veoma dobar. Što se tiče izdržljivosti i snage, ona je mnogo je veća kod vegeterijanaca nego kod onih koji se drugačije hrane. Obično kažu da ako jedete samo biljnu hranu, bićete slabi. Najjače životinje na zemaljskoj kugli su vegeterijanci. Neće se čak ni jedan lav upustiti u borbu sa slonom. Mnogi ljudi su već bili vegeterijanci. Albert Ajnštajn je bio vegeterijanac, Bernarnd Šo, Linda Mekartni…

Pogledajte još nekoliko dokumentaraca na temu vegetarijanske ishrane…

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: BILJOJED ILI MESOJED – KOJA VRSTA ISHRANE ODGOVARA ČOVEKU?

Biljna hrana – izlečite sve bolesti

Kako ćemo promeniti svet najzdravijom ishranom

Hrana za život 1/3

Hrana za život 2/3

Hrana za život 3/3

 

BILJOJED ILI MESOJED – KOJA VRSTA ISHRANE ODGOVARA ČOVEKU? – LEK JE U HRANI.LEČENJE NAJTEŽIH BOLESTI BILJNOM HRANOM. ALTERNATIVA. VEGANSTVO.

Comments are closed