Sve je prskano – Ima li pesticida?

Kada počnemo da pričamo o veganskom načinu ishrane protivnici odmah potežu pitanje “Ali sve biljke su prskane pesticidima i otrovne”. Na žalost ova izjava jeste tačna. Upotreba pesticida na našim prostorima već odavna je van kontrole i više nema smisla pitati seljake na pijaci ima li pesticida u povrću i voću koje prodaju. Mnogi poljoprivrednici više i ne znaju čime prskaju biljke i zemlju, čak ne vode računa ni o načinu na koji to rade. Od biljnih proizvoda najviše se prska jabuka a zatim slede jagoda, grožđe, celer, breskve, spanać, slatka paprika… (sve je prskano – ima li pesticida?)…

 

SVE JE PRSKANO – IMA LI PESTICIDA ?

 

Najgore od svega je to što se ovi pesticidi ne mogu totalno ukloniti jednostavno pranjem. Konvencionalna poljoprivredna proizvodnja koristi na stotine pesticida kako bi se suzbile štetočine i uvećala proizvodnja. Naučna zajednica je ove pesticide povezala sa povećanom stopom oboljevanja od raka, neplodnosti, psihičkih poremećaja i sl.  Sbog manje telesne mase ovde su posebno ugrožena deca koja osećaju čak i male količine pesticida u ishrani. Iako pesticidi dopiru i u samu voćku, najveći deo nalazi se spolja i u kori. Zato se preporučuje temeljno pranje i guljenje kore biljke. Kora svakako sadrži vredne nutrijente ali zbog rizika od pesticida poželjno ju je ukloniti. Ovo posebno važi kod blendovanja ili ceđenja soka.

Kao što rekosmo od svih voćki najviše se prska jabuka tako da nije retkost da se prska i po 10-20 puta za godinu dana. Ovde je posebno rizično to što domaćih pesticida više i nema a veliki deo se uvozi sumnjivim kanalima tako da niko nije siguran šta i odakle dolazi i kolika je toksičnost tih sredstava. Što se tiče uzvoza voća i povrća fitosanitarne inspekcije na granici vrše kontolu i često puta dešava se da ovo voće i povrće iz uvoza sadrže nedozvoljene i količinski veće vrednosti pesticida.

Sve je prskano - ima li pesticida? Pesticidi su otrovna hemijska sredstva koji sve više zagađuju našu hranu a izazivaju i najteže tumorske bolesti. 

To jeste činjenica i zato je veoma bitno da biljke nabavljate iz proverenijih izvora, od prijatelja, rođaka, poštenih seljaka… Mada, biće vam malo teže pronaći te “poštenije” proizvođače pogotovu u današnje vreme. Na žalost ekonomska kriza i opšta propast morala u našoj zemlji dovela je do toga da se proizvođači bore svim sredstvima u teškoj ekonomskoj situaciji a neka od tih sredstava podrazumevaju i malo “varanja” u tržišnoj utakmici. Neki to svesno rade, ne poštujući karencu pesticida pa prskaju biljke neposredno pre prodaje kako bi ostvarili veću zaradu a većina njih su jedenostavno i tehnički “nepismeni” pa primenjuju tehniku poznatu pod imenom “đuture” u procesu prskanja. Generalno pesticidi su u svakoj varijanti štetni po vaše zdravlje a pogotovu kada se ne poštuje karenca. Ranije su naše deke i bake problem korova rešavali motikom. Danas zbog ogromnih površina njiva kao i zbog smanjenja trokova/povećanja zarade mnogo je isplativije ili lakše baciti totalni herbicid koji će pobiti sve živo na njivi. Sugurno se pitate kako proizvođač sme da koristi te biljke u svojoj ishrani i ishrani svoje porodice? Jednostavno postoji proizvodnja za tržište i proizvodnja u baštici za svoje potrebe. Proizvodnja u baštici isključuje upotrebu jako otrovnih pesticida.

Da li su biljke opasnije od rafinisane industrijske hrane?

 

Da li sve ovo znači da su podbornici teorije “sve je prskano i ne želim da jedem biljke” u prednosti? Odgovor je – NE!. Na žalost teško ćete moći da birate između zdrave i nezdrave hrane. Izbor koji vam se nudi je između “relativno opasne” i “izuzetno opasne hrane”. U toj varijanti opredelite se za “relativno opasnu ishranu”. Ako ne jedete vegeterijasku ili vegansku hranu onda ćete svakako koristiti rafinisanu biljnu hranu i životinjske namirnice. Ako je to rafinisana biljna hrana onda će se vaša ishrana zasnivati na istoj hrani koju koriste vegeterijanci i vegani s tom razlikom što će vaša hrana biti obogaćena aditivima, konzervasnima, hemikalijama i ko zna još čime a pri tome i termički obrađena – dakle mrtva i beskorisna. Ne zaboravite da se kod uvoza GMO proizvoda na njima naglašava: “ovo nije namenjeno ljudskoj ishrani nego ishrani stoke”. To znači da ćete ishranom životinjskih namirnica automatski unositi GMO u sebe.

 

Sve je prskano - ima li pesticida? Pesticidi su otrovna hemijska sredstva koji sve više zagađuju našu hranu a izazivaju i najteže tumorske bolesti. 

 

A što se tiče toksičnosti, ako pretpostavimo da je biljna hrana u ishrani stoke lošijeg kvaliteta nego ona za ljude i ako se neka stoka godinu dana hrani tom hranom, ona će ona sve te toksine koje je pojela za tu godinu akumilirati u svojoj masnoći tako da će praktično postati jedan rezervoar toksina. Kada vi pojedete tu životinju – ti toksini prelaze na vas pa ispada da se vi hranite “koncentrovanim toksinom”.

Znači, ona priča o izbegavanju biljaka pod parolom “sve je prskano i otrovno” – pada u vodu. Takva ishrana je praktično mnogo “prskanija” nego ona u početnom primeru.

Pesticidi na našim pijacama

 

Sa druge strane trgovci na pijaci razvili su posebnu taktiku. Oni znaju da se kupci plaše pesticida pa obično za tezgom postave neko naivno bakino lice. Kada baku pitate “da nije ovo možda prskano?”, baka samo sleže ramenima jer ona ne zna šta je to pesticid. Obično se najodvažniji lovci na zdravu hranu prilikom kupovine npr. jabuka orijentišu spoljnim izgledom voća. Uputstva kažu, “sitnije voće, kvrgavo, sa oštećenjima, znak su netretiranog voća jer hemija obezbeđuje bolji izgled istog”. Zato su se trgovci naučili pa su jabuke koje su preprskali pesticidima a nisu uspeli spasiti od najezde štetočina, proglasili “bio-jabukama” i time opravdali oštećenja koja su na njima očigledna. Zato nemojte previše verovati u priču prodavca i njihovo “majke mi, nije prskano”.

Sve je prskano - ima li pesticida? Pesticidi su otrovna hemijska sredstva koji sve više zagađuju našu hranu a izazivaju i najteže tumorske bolesti.

Kada pogledamo celi proces poljoprivredne proizvodnje videćemo da pesticidi i hemija ne postoje samo na početku priče već i na njenom kraju. Seme za sadnju je hemijski tretirano a pesticidi koji se koriste u cilju zaštite od štetočina i bolesti samo su dodatna čaša otrova koja se dodaje našoj hrani. I na kraju kada taj plod uberemo, kako bi se sprečilo njegovo truljenje i eventualni gubici u skladištenju, koriste se fungicidi koji će zaštititi plod u fazi lagerovanja a to će biti još jedan atak na naše zdravlje. Akutno trovanje pesticidima je lako uočljivo jer uzrokuje vidljive alergijske simptome. Ali ono što je ovde mnogo opasnije je ono drugo, hronično trovanje, koje predstavlja dugogodišenje trovanje organizma i izaziva oboljenje unutrašnjih organa i pojavu tumorskih bolesti. Pored podsticaja pretilosti pesticidi su u velikoj meri odgovorni i za sve veću pojavu dijabetesa.

Neka istraživanja pokazuju da veći procenat pretilih u urinu ima visoke koncentracije pesticida kao što su 2,5-dichlorophenol (2,5-DCP) – koji je jedan od najraširenijih pesticida na Zemlji. Oko 60 naučnih studija dovelo je u vezu dugotrajnu izloženost pesticidima i pojavu Parkinsonove bolesti. Atrazin koji se najčešće koristi za uništavanje korova povezan je sa povećanjem spontanih pobačaja i slučajevima neplodnosti. Hlorpirifos je doveden u vezu sa redukcijom testosterona kod muškaraca. Iako nisu jedini uzrok, pesticidi mogu izazvati i pojavu autizma. Tako npr. insekticidi koji su osmišljeni da deluju na nervni sistem insekata mogu negativno uticati na nervni sistem male dece, pogotovu kod trudnica (studija na Harvardu 2010).

 

Situacija u Srbiji je takva da vi možete pronaći svakojake pesticide od kojih za 70% nemamo nikakve informacije kakve toksikološke posledice imaju po okolinu i zdravlje ljudi. Razlog tome jest činjenica da je u Srbiji dozvoljena registracija pesticida i bez kompletne toksikološke dokumentacije. Od 2009. do 2014. godine u Srbiji je registrovano nekoliko stotina pesticida bez kompletne toksikološke dokumentacije. Sve ovo dovodi ispravnost hrane pod velikim znakom pitanja jer korisnost koja se dobija upotrebom pesticida mnogo je manja od štete koju oni izazivaju. Sve u svemu umesto da koristimo prednosti naše prirode i proizvodimo organsku hranu mi sve više postajemo velika laboratorija otrova na otvorenom.

Ovde ćemo prekinuti dalje izlaganje jer je spisak problema sa pesticidima poprilično dug. Ono što želimo da vam kažemo je:

 

Antioksidans komentar:

 

Sve u svemu biće veoma teško pronaći “neprskanu” biljku na tržištu. Iako neki proizvođači proizvode organsku hranu, čak vrlo pošteno i čisto, oni nikada neće moći da spreče cirkulaciju otrova iz susednih njiva koji pristižu kroz zemlju ili prskanjem, preko vazduha, od susednih njiva koje koriste otrove do iznemoglosti. Ono što vi možete uraditi je da ipak nekako napravite izbor koji će smanjiti količinu pesticida u hrani. A da bi ste tako nešto učinili moraćete da imate strogo kontrolisane izvore nabavki ili još bolje, da organizujete jednu bašticu za svoje potrebe. Organska prehrana dodaće još neki procenat vašem zdravlju, preventivi i borbi sa bolestima.

 

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: SVE JE PRSKANO – IMA LI PESTICIDA?

SVE JE PRSKANO – IMA LI PESTICIDA? PESTICIDI SU OTROVNA HEMIJSKA SREDSTVA KOJI SVE VIŠE ZAGAĐUJU NAŠU HRANU A IZAZIVAJU I NAJTEŽE TUMORSKE BOLESTI.

Comments are closed