Lek za farmaceutsku kasu

Milioni i milijarde ljudi upotrebljavaju na milione i milijarde tableta dnevno praveći visoke prihode farmaceutskim kompanijama koji se mere u milijardama dolara. Život sa tabletama najčešće bude posledica našeg neodgovornog ponašanja i loše ishrane bogatom šećerima i masnoćama na koju smo navikli i u kojoj uživamo. Neiminovno sa njom dolaze zdravstveni problemi a sa njima i šarene pilule. Ovde postoji jedna sumnja: da li smo mi postali zavisni od tog biznisa čija osnovna suština možda nije da nas izleči već da nam proda još lekova. A možda smo i mi sami svesni toga ali pristajemo na takvu igru samo da se ne odreknemo omiljene hrane? I da li će lek koji pijemo zaista pomoći u rešavanju naših problema ili je to lek za farmaceutsku kasu? Previše pitanja…

Lek za farmaceutsku kasu. Profit postaje primarni motiv zdravstva. Posle infarkta i raka sledeći ubica su lekovi. Smrt postaje neželjno dejstvo.

LEK ZA FARMACEUTSKU KASU

 

Svaki lek je toksičan (ovo je mišljenje i predstavnika farmaceutske industrije). Farmaceutske kompanije postale su finansijski toliko jake da mogu bez problema u bilo kojoj zemlji uraditi šta god zažele. Veoma lako one mogu kupiti odgovarajuće ljude koji će ubrzanom metodom sprovesti bilo koja klinička istraživanja i tako plasirati na tržište svakojake preparate, lekove i vakcine. Kada ulazite u apoteku primetićete bogatstvo raznolikosti ambalaže. Svake godine ima ih sve više i više i očigledno je da medicina ne stoji u mestu. Da li je to posledica činjenice da farmaceutske kompanije aktivno rade kako bi nas učinile zdravijim? Oni koji su stvarno stručnjaci u ovoj oblasti kažu da onih pravih, novih lekova, ima veoma malo. A većina njih nije proizvedena da bi nas izlečili već da bi ih koristili ceo život.

Osnovni igrači farmaceutske industrije čine samo 10 najjačih kompanija u svetu koje  imaju svoja predstavništva u svim zemljama. Grupa ovih velikih kompanija postala je poznata kao “Big Pharm”. One imaju veliki ekonomski i politički uticaj koji povezuje veliki broj uticajnih ekonomista i političara. Pošto radi sa velikim sredstvima, farmaceutska industrija može da utiče na delatnost zakonodavstva i na ostale društvene procese.

Lek za farmaceutsku kasu. Profit postaje primarni motiv zdravstva. Posle infarkta i raka sledeći ubica su lekovi. Smrt postaje neželjno dejstvo.

Svinjski grip – odličan lek za farmaceutsku kasu

Ako se prisetimo afere sa svinjskim gripom iz 2009. godine, svima je postalo jasno da je od strašne pandemije koja je najavljivana stradalo manje ljudi nego što inače strada od običnog gripa. Te godine od svinjskog gripa umrlo je oko 14.000 ljudi dok svake sezone od običnog gripa umre 500.000 ljudi. Očigledno je da je ovde bila u pitanju lažna uzbuna i preterivanje u prognozama. Ali sa kojim razlogom? SZO (svetska zdravstvena organizacija) je nedavno promenila definiciju pojma pandemije time što je promenila uslove koji su potrebni da bi se proglasila pandemija. Ranije je to bio broj obolelih a sada se pod pojmom pandemije podrazumeva situacija gde virus putuje preko granice nekoliko zemalja. Sada je svinjski grip moguće proglasiti pandemijom ne na osnovu smrtnosti i oboljevanja već na osnovu činjenice da se ovaj virus javlja u više zemalja. Afera “svinjski grip” predstavlja samo deo problema u koji su uvučeni najveći medicinski umovi našeg vremena. Glavni problem je u tome što povezanost medicinara i farmaceutskih kompanija na raznim nivoima mnogim lekarima ne predstravlja ništa loše. Ovakav sistem finansiranja i lobiranja doveo je do toga da npr. Francuska kupi duplo više vakcina nego što iznosi broj populacije u toj zemlji. Veliki broj lekara od kojih mnogi predstavljaju medicinsku elitu učestvuju u raznim državnim komisijama koje odlučujuju o kupovini nekog leka ili medicinskog proizvoda u isto vreme nalaze se na platnim spiskovima farmaceutskih kompanija. Konkretni problem ovde jeste korupcija koju farmaceutski giganti nazivaju terminima “konsultovanje” ili “istraživanje”.

Lek za farmaceutsku kasu. Profit postaje primarni motiv zdravstva. Posle infarkta i raka sledeći ubica su lekovi. Smrt postaje neželjno dejstvo.

Naša zemlja kao i druge “jeftine” zemlje veoma je pogodna za klinička istrživanja zapadnih kompanija. Razlog tome je to što su naši građani mnogo jeftiniji od građana Evrope ili Amerike pa je moguća odgovornost za negativne posledice mnogo manja. Ako nedaj Bože na zapadu umre neko od pacijenata ili mu budu narušena prava zbog upotrebe eksperimentalnog leka tada kompaniju očekuju velike tužbe, sudovi, problemi, pad cena akcija. Ako se to dogodi u našim, “jeftinim” zemljama, najčešće ostane na tome da niko ništa ne zna.

Predstavnici farmaceutske industrije koji dolaze na poslovni dogovor sa lekarem obično dolaze u belim odelima tako da ćete ih teško razlikovati od ostalog medicinskog osoblja. Obično unapred ostvare kontakt sa lekarom a onda dolaze kod njega sa masom lepih poklona i uzorcima lekova. Njihov zadatak je jasan: oni moraju da ubede lekara da pacijentu, tj. vama, prepiše baš njihov proizvod a da bi lakše ubedili lekara obično mu ponude neki od materijalnih stimulansa.

Ne može nam niko ništa…

Farmaceutske kompanije su samo u protekloj deceniji platile oko 7 milijardi dolara kazne na osnovu tužbi protiv njih za podmićivanje lekara preko medicinskih predstavnika i za prikrivanje informacija koje nisu istaknute na uputstvu. “Big Pharma” je zato sada mnogo lukavija. Ona koristi sve složenije načine uticaja na lekare npr.  u vidu pomoći u naučnom radu. Doktoru ili klinici nudi se novac za istraživanje nekog preparata. Glavni uslovi takvog istraživanja jesu da se lekovi prepisuju većoj grupi pacijenata duže vremena. Tako pacijent ne znajući postaje zamorac na kome se ispituju lekovi. Kompanije mnogo lakše kupuju ljude i istraživače jer industrija plaća više nego bolnica.  Oni kupuju i političare i senatore, poslanike, svakoga ko može biti koristan ili štetan njihovoj investiciji… Isplate lekarima na raznim nivoima više ne predstavljaju problem već ustaljenu praksu. Medicinski predstavnici transformišu lekare od zaštitnika pacijenata u agente za prodaju lekova. Svi mi postali smo neka vrsta zamoraca i učesnici istraživačkog pogona za farmaceutske kompanije. Iako vam se na prvi pogled čini da je ponuda dobrih preparata u ekspanziji, od svih njih koje gledate po vitrinama apoteke vredi samo 1% a ostalo je sve marketing.

Uprkos tom obilju lekova i sve većoj potrošnji istih, medicina ne uspeva rešiti zdravstvene probleme današnjice. U poslednjih dvadesetak godina prisustvo najrasprostranjenijih bolesti nije se smanjilo, čak naprotiv, broj bolesti se povećava. Skoro da nema nijedne osobe koja je u potpunosti zdrava i odlazak lekaru je sve češći. Sve je više pregleda, sve je više dijagnoza, uzima se sve više lekova a srazmerno tome raste i broj onik koji trepe štetne efekte lekova. Najveći problem u ovoj priči jeste taj što su lekovi i medicinski tretmani postali roba na tržištu a robi nije cilj lečiti i rešiti bolest, već stvoriti profit – kaže Krešimir Mišak u svojoj emisiji “Na rubu znanosti”.

Uostalom možete proveriti i na ličnom primeru. Ranije ste vrlo retko mogli da čujete da je neko koga znate oboleo od teške hronične bolesti a danas skoro da nema nijedne kuće koja nema ovakvih problema ili nije u kontaktu sa nekim bliskim koji je oboleo. Drugim rečima danas skoro da nemamo zdravog čoveka a odakle to kada nauka tobože “nikada nije bila jača”?

Ono što primetno jeste jače i bolje a to je masovno otvaranje privatnih klinika, domova zdravlja i izrastanja bolnica u maltene ogromne kompanije. Sve se to uklapa u priču da “što je više bolesti – biznis u medicini raste”. Možda je ovo i odgovor na vaše pitanje “Ako je priča o ishrani i toksikacije tačna, nauka bi sigurno upozorila ljude i pokrenula neke akcije kako bi se narod edukovao”. Očigledno je da do toga ne dolazi ali razlog bi trebao da vam bude jasan. Veliki broj ljudi umire od neželjenih dejstva lekova, mada se generalno veruje da svi ljudi koji umru u bolnicama umiru po pravilima jer ih je bolest ubila. Ali to nije baš tako. Jedan deo umire od komplikacija lečenja jer bolnica u suštini postaje veoma opasno mesto.

Lek za farmaceutsku kasu. Profit postaje primarni motiv zdravstva. Posle infarkta i raka sledeći ubica su lekovi. Smrt postaje neželjno dejstvo.

 

Profesor Peter Gotzche na univerzitetu u Kopenhagenu kaže da su farmaceutski lekovi treći na listi kao uzročnici smrti, odmah posle bolesti srca i raka. Lekovi ubiju preko 100.000 ljudi godišnje samo u Americi. Polovina njih umre zato što rade ono što im lekari kažu – zbog kontraindikacija lekova a druga polovina umru zbog grešaka u lečenju. Svaki farmaceutski lek ima upozorenje na 10,20, 30 i za mnogo više kontraindikacija za koje ni sami lekari ne znaju tako da oni svojim pacijentima daju lekove koje ne bi trebalo da im daju i koji loše deluju u kombinaciji sa drugim lekovima ili hranom i posle toga pacijenti umru. To je druga polovina.

Antioksidans komentar:

Ako ste pomislili da je poenta ove priče izbegavanje i nepoverenje prema medicini – varate se. Težište ovog teksta usmereno je na onaj drugi, komercijalni deo medicine. Na žalost, kao i sve drugo, ni medicina nije imuna na izazove profita a posledica toga je da mi sve više postajemo mušterije a ne pacijenti medicine. Ljudi nekako neozbiljno shvataju upozorenja o neželjenim efektima lekova a sve češće, u poslednje vreme, taj efekat bude i smrt jer lekovi jesu jedan od najvećih ubica čovečanstva danas. Svakako da lekovi imaju svoju pozitivnu stranu (ako uopšte vrše funkciju za koju su namenjeni) ali ona negativna danas sve više ima tendenciju rasta. Za čitaoce ovog teksta poenta priče dakle nije bojkot medicine i vakcine već upozorenje da više računa povedu o svojoj ishrani i životnim navikama kako bi svoj odlazak lekaru smanjili na najmanju moguću meru tj. samo onda kada je to stvarno neophodno i opravdano. Trudite se da što manje živite u ulozi hipohondera i koristite preventivu i prirodnu medicinu koliko god je to moguće. 

Što se tiče komentara na ovaj tekst nije potrebno da nas podsećate na istorijsku ulogu nekih lekova i vakcina u prošlosti jer to nije sporno. Ovo nije tekst koji treba da procenjuje značaj pomenutih medikamenata već potencira strožiju kontrolu u proglašenju pandemija i upotrebi istih jer dosadašnje iskustvo pokazuje da su finansijske malverzacije veoma moguće. Drugim rečima ako moramo da rizikujemo neželjeno dejstvo lekova onda neka to bude samo sa realnom potrebom a ne onda kada nekome u farmaciji zatreba novac. A što se tiče vakcine ne postoji nikakav problem kada je ona opravdana pretnji već kada postaje sredstvo za punjenje džepova i politikantstva.

Lekovi nisu zdravi ali bez njih se ne može i zato smatrajmo ih nužnim zlom. Najbolje bi bilo kada ih nebi koristili ali to nećemo postići na taj način što ćemo ih bojkotovati već tako što ćemo svoje zdravlje zaštititi i dovesti sebe do situacije da nam nisu potrebni. Na ovom sajtu možete pronaći informacije kako da to uradite. Do tada ćete ipak morati da koristite lekove onako kako vam lekar to bude savetovao.

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: LEK ZA FARMACEUTSKU KASU

Ukoliko nema prevoda uključite opciju “CC” (dole desno) za prikaz titplova (captions) a onda pritiskom na ikonicu zupčanika (settings) pritisnite “subtitles”, zatim “auto-translate” i izaberite jezik. You tube će prevesti titlove.

Dr Peter Gøtzsche exposes big pharma as organized crime

 

Peter Gøtzsche – Prescription drugs are the third leading cause of death

LEK ZA FARMACEUTSKU KASU. PROFIT POSTAJE PRIMARNI MOTIV ZDRAVSTVA. POSLE INFARKTA I RAKA SLEDEĆI UBICA SU LEKOVI. SMRT POSTAJE NEŽELJNO DEJSTVO.

Comments are closed.