Holokaust kuhinja – Životinje nam se svete napadom na naše zdravlje

Čaša jogurta, parče sira i pršute sasvim solidno zvuči za jedan obrok. Ali da bi smo udovoljili našim prehrambenim navikama neko će to morati dobro da plati za to. U početku su to životinje koje prolaze kroz masovnu torturu i holokaust po farmama a na kraju smo to i mi koji prolazimo nešto slično po bolnicama i ambulantama. Naime, hrana bogata životinjskim namirnicama ubrzo na vodi na put bolesti i problema. Razlog tome jeste holokaust kuhinja a životinje nam se svete napadom na naše zdravlje…

Holokaust kuhinja - životinje nam se svete napadom na naše zdravlje. Veganskom ishranom možemo zaštiti naše zdravlje i ogroman i nedužni životinjski svet.

HOLOKAUST KUHINJA – ŽIVOTINJE NAM SE SVETE NAPADOM NA NAŠE ZDRAVLJE

 

Ručak u kafani, dva stola. Za jednim sedi društvo vegana a za drugim društvo mesojeda. Na stolu mesojeda bogat jelovnik: punjena ćurka, svinjski mozak na žaru, kobasice u ovčjem crevu, riblja ikra, pileća krilca… Na drugom stolu lanene pločice, badem medaljoni, ceđeni sok od cvekle i jabuke, tanjir salate i voća. Podrugljivi osmesi dolaze sa stola mesojeda a onda i jedan komentar: “zar vi vegani ne možete da jedete normalno?” Pazite, pitanje uopšte nije naivno. “Normalno”? Ovo pitanje možemo formulisati čak i kao odgovor. U njemu se otkriva iskrivljeni sistem vrednosti i potpuna zamena teza. Na veganizam se gleda uglavnom kao na ekstreman način življenja. Ko su ustvari vegani? Vegani ne jedu, ne nose i ne koriste ništa što dolazi sa tuđeg tela. Vegani ne jedu meso, ne piju mleko, ne jedu sir. Ne koriste jaja i med, ne nose kožnu obuću, svilu, perje.Vegani ne idu u cirkuse, u  zološke vrtove i svuda gde se vrši eksploatacija živih bića za našu razonodu. Ovakav život sa odricanjem ponekad ljudima može izgledati ekstremno ali, da li veganski način života stvarno toliko ekstreman u odnosu na klasični? Da bi smo to utvrdili moraćemo malo bolje da ispitamo tu “normalniju” varijantu ishrane. Udarni proizvodi “normalne” ishrane su mlečni proizvodi i meso – uzećemo kao primer piletinu. Krave i kokoške, dve najeksploatisanije životinjske vrste u našoj stočarskoj prehrambenoj industriji.

Mleko, mlečni proizvodi i teletina

 

Izvor mleka nije tajna – dobija se od krava i to je jedino što ljudi znaju o mleku kada ga kupuju u marketima. Na ambalaži ćete primetiti uobičajenu nasmejanu sliku krave koja veselo muče a naivni dečiji lik oblizuje usta obojena mlekom i to je slika koju vam pruža industija. Većina nas smatra da su krave izmišljene da bi se muzle. Većina smatra da krave imaju stalni dotok mleka pa čak i da im činimo uslugu izmuzavanjem jer bez nas, spasioca, one bi eksplodirale kao veliki mlečni baloni?!? Hajde da ovo kritički posmatramo. Krave su sisari, kao i mi, a sisari proizvode mleko samo iz jednog razloga – da hrane svoje bebe. Krava nosi svoju bebu (tele), u stomaku baš kao i mi – 9 meseci i u tom periodu i one vrše laktaciju za nju. Kada tele prestane da sisa one prestaju da prave mleko – baš kao i kod žena. Da bi smo mi za ljudsko konzumiranje dobili dovoljne zalihe mleka biće neophodno imati konstantno trudne krave. Iz tog razloga u mlečnoj industriji krave se i konstantno veštački oplođuju. Kritičari ovog procesa obično koriste termin – “silovanje krava”.

 

 

Kada se krava oteli logično je da će njena beba tj. tele želeti da pije mleko svoje majke. Da bi smo to mleko sačuvali za ljude telad moraju odmah da se uklone i zato se ona oduzimaju od krave majke maltene odmah pri rođenju, već u roku od nekoliko sati. Muška telad odmah se odvajaju za klanje i više od 2 miliona njih biće poslato u klanicu i to sa starošću od samo 4 dana. Ona postaju biftek na vašem stolu dok se na drugoj strani majka krava nemilosrdno izmuzava bez prestanka sve dok njeno telo ne kolabira i postane jeftina ćufta. Svaka šolja jogurta, mleka, svača kugla sladoleda direktno je povezana sa smrću i mučenjem ovih životinja.

Telo krava muzara postaje komercijalno nefunkcionalno nakon 5 godina i za njih se kaže da su “potrošene” iako je njihov životni vek duži od 20 godina. Tada ih šalju na klanje za jeftino meso i hranu za kućne ljubimce jer se ne smatraju dobrim za ljudsko konzumiranje. U klanici ove krave će najverovatnije doživeti još jedno odvajanje od svoje teladi. U stvari cela ova industrija forsira klanje trudnih životinja iz razloga što široki spektar naučnih eksperimenata koristi fetalni serum za svoj rad. Fetalni serum se dobija od raznih životinja ali je najtraženiji onaj od goveđeg fetusa. Fetalni goveđi serum se dobija tako što se iseče živi fetus iz utrobe krave, probada se srce i ispušta se krv. Proces traje oko 35 minuta dok je fetus teleta jož živ. Napominjemo, ovde se ne radi o antropomorfizaciji već o činjenici da, bez obzira što se radi o životinji, one opet poseduju određeni nivo svesti, osećaja i veze sa svojim mladuncima. Pored toga u životu ovih životinja prisutna je i konstantna trauma zbog neprekidne eksploatacije muženja i života u pretrpanim i nehigijenskim uslovima zbog čega krave dobijaju česte infekcije i povrede.  Krave muzare su zato prepune antibiotika i hormona koji se prenose na njihovo mleko a onda i na one koji to mleko konzumiraju. Rezistencija na antibiotike i hormoski zavisni tumori (grudi, jajnici, materica, prostata…) kod ljudi maltene postaju pandemija. Zbog agresivnog industrijskog pristupa u muženju krava vime se oštećuje i dolazi do pojave gnoja. Postoji nešto što se u mlekarskoj industriji zove “dozvoljeni broj somatskih ćelija u mleku” a radi se o ćelijama gnoja. Izraz “somatski” je pogodniji kako bi se izbeglo gađenje kod potrošača. U SAD-u dozvoljena količina gnojnih ćelija  iznosi 22 miliona na 30 ml mleka. U svetu se ove vrednosti kreću od 12 do 30 miliona.

Kada se iz trenutne pozicije krave, koja je dovedena na nivo ljušture koja se raspada, vratimo vremenski unazad videćemo je kao tele u sasvim normalnom izgledu a stanje u kome se trenutno nalazi posledica je nenormalnih zahteva u njenoj eksploataciji. Kao tele koje je došlo na svet ona je bila sasvim normalna i zdrava. To je onaj momenat kada su je oteli od njene majke baš kao što sada i njenu telad oduzimaju od nje. Za razliku od muške braće koji su odmah po rođenju poslati na klanje ćerke se čuvaju u blizini kako bi preuzele mesto majke u daljoj eksploataciji kako bi se novac i dalje pravio a mleko i dalje teklo. Zahvaljujući tome svaka prodavnica ili kiosk, svaka benzinska pumpa može da ima velike količine ovog “zdravog” napitka – mleka. Cela ova priča počinje od rođenja životinje, kroz zatvaranja i mučenje, klanja, seckanja leševa, do blistavih nasmejanih proizvoda u prodavnicama koje mi pojedemo ne razmišljajući ni trena kroz šta su sve te životinje morale da prođu. Nama se prodaje gnojavi rezultat silovanja, ropstva , kidnapovanja, zlostavljanja, bolesti, čedomorstva, ubistva, koji je pretvoren u imidž zdrave hrane. Vegan aktivista Gary Yourofsky kaže da je to najbolje izveden mađioničarski trik. A inače ljudi imaju običaj da kažu da je veganstvo ekstremno.

Holokaust kuhinja - životinje nam se svete napadom na naše zdravlje. Veganskom ishranom možemo zaštiti naše zdravlje i ogroman i nedužni životinjski svet.

Piletina

 

A šta je sa malim, slatkim pilićima? Sećate se onih tipičnih razgovora iz detinjstava: “Šta je to? – To je pile. A šta je ovo? – To je mama koka!!! Oni žive srećni na farmi.” Ali, kako ova priča izgleda u stvarnosti?

Kao i kod mleka, poreklo jajeta nije tajna – dolazi od kokošaka. Za razliku od krava, kokoške nije neophodno veštački oplođivati da bi smo dobili jaja. Ali, kao i svaki put kada jedno živo biće pretvorimo u mašinu, to se radi uvek zbog profita. A povećanje profita znači povećanje proizvodnje i produktivnosti. Kao i kod majki mlečnih proizvoda, tela kokošaka koje daju jaja prerano umru zbog ekstremnih zahteva proizvodnje. Kokoške izgube važne hranljive sastojke u telu svaki put kada formiraju jaje. Svaki aspekt njihovog života je regulisan da bi osigurao njihovu maksimalnu proizvodnju. Farma kontroliše njihove cikluse nošenja jaja tako što ih danima drže pod jakim svetlom koji su praćeni dugačkim periodima totalnog mraka a takođe ih i izgladnjuju po nekoliko nedelja kako bi dobili još jedan ciklus jaja iz njihovih izmrcvarenih tela. Ovaj proces blagonaklono se zove indukovano linjanje i pri tome se manipuliše njihovom genetikom.

Mi gajimo jednu vrstu kokoške za meso a drugu za jaja. Iz tog razloga, industrija proizvodi milione a možda i milijarde neželjenih muških pilića svake godine. Kao i kod muške teladi koja ne mogu da proizvode mleko, muški pilići ne mogu da proizvode jaja i zato ne mogu da se iskoriste. Da bi, kako oni kažu, rešili problem muških pilića, oni su bolno ugušeni gasom, polako ugušeni u plastičnim kesama ili su živi samleveni – što je proces koji se u industriji zove “natapanje”.  Da vas podsetimo: radi se o slatkim malim pilićima koje obožavamo do Uskrsa. Ovo je standardna praksa u celom svetu. U SAD i EU specifikacije kažu da pilići moraju da budu mlađi od 72 sata kada se ubijaju ili drugim rečima ne dozvoljava im se ni 3 dana života.

Sestre braće koje industrija ostrani svoj kratak život proživljavaju natrpane u kavezima gde ne mogu da ispruže krila. Danas ćete možda čuti priče kako kokice žive slobodno u bašti, gde mogu da kljucaju i šetaju, ali istina je sasvim drugačija. Ova priča smišljena je uglavnom kako bi se potrošaču olakšala savest. Kokoške koje nisu u kavezima su nabijene u male prostore i imaju duplo veću stopu smrtnosti od kokošaka koje su u kavezima. Kokoške koje daju jaja dobre su za jedan do tri ciklusa gde svaki traje oko godinu dana. U zemljama gde je indukovano linjanje (izgladnjivanje) ilegalno oni jednostavno kokoške ubijaju na njihov prvi rođendan.

Osveta dolazi kao bolest

 

Ironična je činjeica da i pored svega ovoga mi i dalje verujemo u priču kako smo ljubitelji životinja. Idemo u biskop, navijamo za prase Bejb, podržavamo piliće u filmu “Pilići u bekstvu”, u crtanom filmu “Nemo” navijamo za ribicu da pronađe put i vrati se svome ocu a onda se vratimo kući i jedemo slaninu sa jajima a deci pripremamo pileće i riblje štapiće. Jedini način da držimo ovako upadljivu disonancu i dualnost u našim vajnim vrednostima i svakodnevnim akcijama je tako što ćemo obezbediti da životinje koje jedemo i iskorišćavamo nemaju imena, lica i identitete i zato im dajemo inventorne brojeve. Žigošemo ih vrelim gvožđem ili im zamrznemo kožu, stavljamo im tetovaže i etikete, ubrizgavamo elektronske transpondere ispod kože ili ih kačimo oko vrata i nogu. Čak im dajemo i barkod brojeve. Najvažnija stvar je da su obeleženi kao nečije vlasništvo a tako se i tretiraju. Onog momenta kada ih smatramo individuama otkriva se jedna velika laž od koje smo mi teški zavisnici. Ako njihova tela nisu onakva kako ih mi zamišljamo – mi ih jednostavno menjamo: prasićima se seku zubi, uši, rep, testisi i sve to naravno bez anestezije. Kokoškama, ćurkama i drugim pticama u industriji mesa i jaja odsecaju se osetljivi kljunovi. Kravama odseku ili spaljuju rogove a takođe ih kastriraju bez anestezije. Jedna od najimpresivnijih mentalnih gimnastika, čemu bi se inače divili da nije tako zastrašujuća, je kada kažemo za ove varvarske mutilacije gde živo biće pretvaramo u stvar – da je sve to za njihovo dobro. Mi im sečemo zube ili kljun, isečemo rep, da se ne bi napadali i grizli, ali zaboravimo pri tome da spomenemo da su takva ponašanja izazvana stresom jer su zatvoreni i prenatripani što može kod svakoga da izazove ludilo. Ako ih ne bi stavljali u takva okruženja oni se ne bi tako ponašali. Tako npr. mi smo tu da pomognemo kravi i da je muzemo kako ona ne bi osećala bolni pritisak ali ona to nebi ni imala da joj nismo oduzeli tele.  Ali, ljudi vole da igraju ulogu spasioca u katastrofamo koje sami kreiraju.

Danas je doba velikih bolesti i najteži dani tek nam predstoje. Možda je došlo krajnje vreme da se zapitamo šta je uzrok svemu tome i da li je hrana ta koja u najvećoj meri uslovljava ove probleme? Da li je naš način ishrane realno prilagođen nama ili velikim kompanijama koje se bave njenom proizvodnjom? Šta bi se desilo ako bi se čovek vratio svojoj matičnoj i prirodnoj hrani – biljnoj? Biljnom ishranom ne samo što biste imali  puno benificija po vaše zdravlje već bi ste učinili jedno dobro delo prema nevinom životinjskom svetu. Vaše telo biće vam zahvalno zato što u njega ne trpate holesterol, zasićene masti, toksine, hormone, ostatke lekova i još dosta toga. Neke od vodećih zdravstvenih i nutricionističkih organizacija u svetu već su objavili da dobro izbalansirana biljna ishrana može poprilično smanjiti rizik od srčanog udara, raka, dijabetesa, visokog holesterola, oboljenja bubrega…

 

 

Sa druge strane, proizvodnja mesa i mleka je proces prepun okrutnosti i zločina nad životinjama. Kada se vi hranite ovakvom vrstom hrane vi praktično unosite u sebe nasilje a onda to nasilje i pokazujete. Kada konzumirate diskriminaciju i smrt onda to i izlazi iz vas. Ovo je i razlog zbog čega će ljudi koji su skloni nasilju uglavnom biti oni koji se hrane masnom hranom. Teško je da ćete videti vegane po zatvorima ili gomilu njih kako se leče u bolnici za razliku od prosečnih koji tamo završavaju sa dijagnozom tumorskih oboljenja, srčanih bolesti, osteoporoze, dijabetesa itd a sve se to dešava zbog životinjskog proteina koji je glavni uzročnik svih većih bolesti na ovoj planeti zajedno sa mastima iz svih proizvoda životinjskog porekla, holesterola i zasićenih masti.

Mlečni protein koji uporno predstavljaju kao zdrav namenjen je ishrani teleta i ono ima mehanizam varenja prilagođen ovom proteinu. Kada čovek konzumira ovaj protein, zbog nepotpunog varenja on završava u krvotoku i okida masu autoimunih bolesti – čak i one najteže. Ali, niko vam neće saopštiti ovu činjenicu jer bi gubici industrije bili ogromni. To što pravi gužva pred onkologijom, endokrinologijom, dijabetes i sličnim odelenjima koga je briga za to. Uostalom sve će to narod platiti – iz svog džepa, iz džepa zdravstvenog fonda ili putem humanitarnih donacija – svejedno. Bitno je da se para okreće.

Da se vratimo na temu: kada budete prestali da povređujete druge automatski ćete prestati da povređujete i sebe. Takođe, svesnim i dobrim načinom ishrane vi ćete pomoći i očuvanju vaše prirodne sredine jer stočarska industrija je jedan od najvećih zagađivača prirorde na zemlji.

 

Ako ne budemo imali životinjskih namirnica umrećemo od gladi?

 

Danas u svetu živi preko 7 milijarde ljudi. Ovih 7 milijardi ljudi zbog svoje masne ishrane svake nedelje ubija i muči preko 2 milijarde životinja. Pri tome oko 10.000 vrsta nestane svake godine zbog akcija jedne vrste – čoveka. Pred nama je šesto masovno izumiranje u kosmološkoj istoriji. Da je bilo koji drugi organizam ovo izazvao biologičari bi ga nazvali virusom. Prava životinja danas predstavljaju najveće socijalno-pravno pitanje od vremena kada je ukinuto ropstvo. Danas imamo milijardu ljudi koji su gladni. Dvadeset miliona njih će umreti zbog neishranjenosti. Kontradiktoran je podatak da kada bi smo smanjili proizvodnju mesa za 10% nahranili bi biše od 100 miliona ljudi dok bi prestanak proizvodnje mesa totalno rešio problem gladi u svetu. Stepen destrukcije planete je u totalnom porastu. Kada bi neko sa strane napao Zemlju i izazvao ovakvu katastrofu mi bi ga proglasili velikim teroristom i odmah napali svim naoružanjem i uništili ga. Ali do toga neće doći jer ovo nisu teroristi – ovo je industrija.

Ne zaboravite da hrana koju jedemo ima globalne efekte. Ako želimo da proizvedemo jednu kaloriju hrane životinjskog porekla biće nam potrebno 10 puta više energije (recimo od fosilnih goriva) nego što nam je to potrebno za kaloriju biljne hrane. Ovo izaziva i masovnu seču šuma. Sva goveda na svetu pojedu količinu žita koja je dovoljna da nahrani 9 milijardi ljudi što je za 2 milijarde više od trenutnog svetskog stanovništva. Ako bi samo jedan deo od žitarica namenjenih za ishranu stoke preusmerili za ishranu ljudi, nestalo bi gladnih u svetu.

Nadamo se da smo ovim informacijama malo više pojasnili pojam “normalo” kod mesojeda i “ekstremno” kod vegana.

 

Gary Yourofsky

 

Gary Yourofski ističe činjenicu da čovek po ishrani pripada grupi biljojeda. Razlog za ovu tvrdnju leži u činjenici da čovek ima duga uvijena creva kakvim raspolažu uglavnom biljojedi, da je profil ljudskih zuba prilagođen žvakanju i mrvljenju hrane kao kod biljojeda, da je fizionomija ljudskih creva sa naborima kao u biljojeda, da je kiselost želuca mnogo slabija od mesojeda, da pokreti vilice nisu striktno vertikalni kao u mesojeda i da čovek nema nijednu predatorsku osobinu, kandže, brzinu, sposobnost da hvata plen, koja bi dokazivala njegovu pripadnost mesojedu. Kao poseban razlog kritike masnom ishranom Gary navodi neviđenu nehumanost i zločin nad životinjama radi prozvodnje hrane koja u osnovi ne pripada čoveku. Ovu brutalnost i zverstvo nad životinjama Gary uspoređuje sa holokaustom nacista.

 

Gary Yourofski je rođen 19. Avg 1970. i američki je aktivist za prava životinja. Yourofski je rođen u jevrejskoj porodici u Detroitu, Michigan, u Sjedinjenim Američkim Državama. Odrastao je u Oak Park-u.

Yourofski je pod pokroviteljstvom Ljudi za Etički tretman životinja (PETA) u godinama između 2002. i 2005. održao mnoga javna predavanja u vezi promocije veganstva. U 2010. godini, Yourofski brzo uvećava svoju popularnost širom sveta (posebno u Izraelu) nakon objavljivanja YouTube videa pod nazivom “Best Speech” gde on drži govor na Georgia Institutu za tehnologiju. 

Ovaj video je stekao milione pregleda i preveden je na desetine različitih jezika. Yourofski je zadivio mnoge i prikazan je kao heroj mada je dosta kritikovan i napadan zbog svojih navodno ekstremnih stavova. On je uhapšen 13 puta u godinama između 1997-2001. Proveo 77 dana u Kanadskom zatvoru maksimalne sigurnosti 1999. godine, nakon racije na krznenoj farmi u Kanadi, gde je pustio na slobodu 1,542 kanadskih kuna 1997. godine.

Antioksidans komentar

 

U osnovi čoveka stoji osobina uništenja i ugnjetavanja. Ova osobina provlačila se i dokazivala vekovima kroz mnogobrojne ratove. U svim tim ratovima čovek je dokazivao svoju svirepost koja se nije mogla meriti sa nijednim predatorom iz životinjskog sveta. Holokaust u drugom svetskom ratu predstavlja jedan primer neljudskosti i nehumanog odnosa prema živom biću. Međutim, jedan holokaust vekovima prolazi maltene neopaženo sve do danas kada ljudi poput Gary-ja Yourofskog dižu svoj glas protiv njega. Gary navodi da čovek večito potencira činjenicu kako je ljudska vrsta specijalna vrsta i kako ima dozvolu da muči i poseduje druga živa bića. Umesto toga mi smo najnespecifičnija vrsta koja je ikada živela na ovoj planeti – kaže Gary Y. Da li ste svesni da kada bi ljudsku vrstu ukloniili sa planete, izumiranje ljudske vrste donelo bi dobrobit svemu što postoji? Da li ste svesni da kada bi sve pčele izumrle, a o tome se govori u vestima već 10 godina, ceo sistem bi se srušio. Kada bi mravi bili uništeni – ceo sistem bi propao. Ovo govori koliko su pčele i mravi posebni za ovaj svet. Zašto mi smatramo da smo bolji od njih kada nemamo nijednu posebno vitalnu ulogu na ovom svetu? Na neki način nama više pripada uloga mučitelja i tlačitelja sveta.

Naš sajt nije prevashodno usmeren zaštiti prava životinja ali se politika veganizma podudara sa našom politikom zdrave ishrane, preventive i lečenja bolesti alternativom. Kada su u pitanju većina savremenih bolesti, njihovo potpuno izlečenje skoro da je nemoguće bez aktiviranja pomenutog načina ishrane. To što će se time zaštiti životinje i prirodna sredina biće dodatni benefit i razlog više da izvršimo neke promene u našim životima.

 

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: HOLOKAUST KUHINJA – ŽIVOTINJE NAM SE SVETE

 

 

HOLOKAUST KUHINJA – ŽIVOTINJE NAM SE SVETE NAPADOM NA NAŠE ZDRAVLJE. VEGANSKOM ISHRANOM MOŽEMO ZAŠTITI NAŠE ZDRAVLJE I OGROMAN I NEDUŽNI ŽIVOTINJSKI SVET.

Comments are closed