Biznis ili zdravlje – profit je primarni motiv, zdravlje je nebitno

Uspešan biznis ima precizna pravila i nije podložan emocijama. A da bi bio što uspešniji on će često puta prelaziti preko ljudskih života, bez oklevanja, jer ono što je u interesu biznisa ne mora uvek biti u interesu našeg zdravlja. Kako bismo lakše prihvatili politiku biznisa kao nešto što nije suprostavljeno nama, taj isti biznis potrudiće se da nas ubedi kako on sve što radi – radi “u našem interesu”. Poznate su vam poruke tipa “samo za vas…”, “zato što vas volimo..”, “vaše zdravlje je za nas najpreče… itd…itd…”. Ipak ne zaboravite, kada je u pitanju biznis ili zdravlje – profit je primarni motiv, zdravlje je nebitno…

BIZNIS ILI ZDRAVLJE – PROFIT JE PRIMARNI MOTIV, ZDRAVLJE JE NEBITNO

 

Kada se ljudi susretnu sa negativnim informacijama u pogledu ishrane, obično sa nevericom gledaju na celu priču. Pitanje koje se odmah nameće je “kada bi ova priča o ishrani bila tačna sigurno bi se zvanično preduzelo nešto kako bi se sačuvalo zdravlje naroda” ili “celog života smo učili da su meso, mleko, jaja i slična hrana zdravi i neophodni za našu ishranu”. Često puta se pominje i sledeće: “proteini i aminokiseline iz mesa, kalcijum iz mleka su visokovredni sastojci u ishrani koje je nemoguće naći u biljnoj hrani i zato veganstvo nije dobra opcija” ili  “većina bolesti je uslovljena genetikom, bez obzira šta jedemo”. Ovakvim izjavama se uglavnom pokušava izbeći uloga ishrane u narušavanju zdravlja a sva krivica se pokušava prebaciti na gene i neke druge spoljne faktore. Da bi smo bolje razumeli priču morali bi smo da sagledamo izvor i put informacija o ishrani.

 

 

Onaj koji ima ekonomsku vlast taj ima i političku ali i kontrolu nad informacijama. Prehrambena i farmaceutska industrija imaju enormni kapital u svojim rukama pa samim tim i jak uticaj. Zarada pojedinih velikana prehrambene industrije kreće se i po nekoliko desetina milijardi dolara godišnje. Preko bilion dolara godišnje se potroši na hranu i lekove. U slučaju masovnijeg informisanja stanovništva o ishrani gubici ove industrije bili bi ogromni tako da je njena egzistencija praktično uslovljena manjkom informacija o ishrani i lečenju. I zato ne treba da vas čudi činjenica da će preduzeti sve kako bi zaštitila svoj interes i interese svojih akcionara. Inače trenutno dve najače grane industrije u svetu su prehrambena i farmaceutska. U ekonomskom delu funkcioniše sinergija ove dve industrije koje se međusobno dopunjuju i ispomažu a vešto im se priključuje i kozmetički prijatelj.

Kako to funcioniše?

Srčane bolesti su ubica broj jedan u mnogim državama pa i kod nas. Stoga je logično da narod ima strah od ovih bolesti pa će instiktivno pokušati da deluje na polju preventive. Zato će životinjske masnoće doći na crnu listu kao izuzetno opasne a prednost će dobiti biljne masti. Recimo, umesto svinjske masti koja je opasna po kardio sistem, jer će vam povećati holesterol i pritisak (ovo su reči proizvođača biljnih masti), dobićete preporuku o upotrebi margarina. Margarin će tobože zaštititi vaše krvne sudove od omraženog holesterola!? A šta je u stvari margarin? Margarin spada u trans masti ili hidrogenizovana biljna ulja i sa stanovišta ishrane nije hrana već maltene plastika koju ćete vi jesti svakog dana jer će vas isti proizvođači bombardovati i plašiti informacijama o kardio-vaskularnim bolestima reklamirajući svoj proizvod kao idealno rešenje za taj problem. Još ako se u pomenuti margarin ubace i omega 3 masti onda priči nikad kraja. Istina je ipak malo drugačija. U Americi je krajem 20. veka nakon prelaska sa putera na margarin smanjen broj kardio bolesti ali je zato na drugoj strani uvećan broj tumorskih bolesti. Ovu informaciju nećete dobiti od proizvođača ali istina je da ćete upotrebom margarina uvećati svoje šanse da zapatite neku od malignih bolesti. Pošto se margarin proizvodi hidrogenizacijom (uz pomoć vodonika), pomenute masnoće možete trenirati kao plastiku ili malin za cipele. U čemu je njena prednost? Svinjska mast ima osobinu da može lako da se užegne. Šta izaziva užegnuće? Bakterije koje napadaju mast koja je njihova hrana. Sa druge strane margarin ne može da se užegne. Njega bakterije ne napadaju jer u njemu ne prepoznaju hranu. One koriste prost sistem logike “ono što se jede – mora da ima funkciju hrane”. Bakterije su imune na propagandu proizvođača ali čovek nije.

Čovekov jelovnik formira se pod uticajem reklama jakih industrija. Pošto sebe zatruje lošom hranom normalno je da će uslediti bolesti. I ne samo bolesti u smislu poremećaja funkcije organa i metabolizma već i do estetskih promena u smislu starenja i izgleda. E tu već stupa na scenu sinergija kompanija. Pošto ste zatrovani i bolesni vi ćete postati savršena kanta za farmaceutski otpad. U takvom stanju biće neiminovno da zatražite medicinsku pomoć – što i jeste opravdano. Ono što neće biti dobro u toj priči jeste to što će krivac ostati u senci i postati konstantni uzrok vaših problema i potrebe za lečenjem što nije loše rešenje za budžete kompanija ali je loše rešenje za vas. Doduše, većinu tih troškova plaćaće zdravstveni fondovi – što je svejedno onome koji taj novac prima. A puno puta bićete preusmeravani na privatno lečenje tako da ni vaš džep neće ostati nedodirljiv. Biznis cveta, svi trljaju ruke, svi osim vas koji se zlopatite svojim zdravljem i izgledom.

Ovde nemojte odmah generalizovati stvari. Ne smete na svoju ruku odbaciti sve lekove jer vaše stanje trenutno to ne dozvoljava. Ono o čemu pričamo jeste težnja da svoj život dovedete do tačke da vam ti lekovi ne budu potrebni a do tada moraćete posećivati svog lekara. Vi ne možete ignorisati problem i odbijati medicinsku pomoć a da sa druge strane ne preduzimate ništa ta takav potez opravdate. Sve dok se budete držali istih navika medicinska pomoć će vam biti realno potrebna.

 

Industrija kozmetike traži svoj deo kolača 

 

Što se tiče vašeg izgleda – ne brinite, na raspolaganju vam stoji bogat program kozmetičkih proizvoda. Kozmetička industrija tekođe traži svoj deo kolača. Ona ima aktivno učešće u formiranju trendova pa će vam, igrajući na kartu vašeg nezadovoljstva izgledom i sujetom, ponuditi šansu da budete “fancy” sa njihovom šminkom, pomadama, puderima. Ovde se ne radi samo o trendovima već o nametanju lažne potrebe da “izgledate savršeno” bez ijedne “tačkice” na licu, čak i kada ste u godinama kada je to normalno. Zato ćete, gde god se okrenete, moći da viditite reklame i poruke sa slikama savršenih manekena (koji su inače ispeglani u Photoshopu) ali vama se formira potreba da morate da izgledate baš tako – poput filmske zezde. Pa nećete valjda bez maskare i karmina da izađete na ulicu? Morate da budete savršeni!!! Nemojte slučajno da zaboravite antiperspirante, puder i maskaru… Ko u ovoj priči dobija? Možda ćete sa svim tim dodacima izgledati lepše ali činjenica je da ćete svoju kožu natopiti otrovima koji će imati negativni zdravstveni efekat. Pa kada počnete ubrzano da starite i propadate zbog svega toga ta ista kozmetička industrija nudiće vam nova “rešenja” za prikrivanje bora i sličnih anomalija i tako ćete sve dublje upadati u vrzino kolo. I ne samo to. Šminka može delovati kao imitator estrogena i tako preuzeti ulogu katalizatora tumorskim oboljenja.  Šta se dobija ako na google pretraživaču upišemo reči “kozmetika lepota“? Pogledajte bogatstvo ponude…

Biznis ili zdravlje - profit je primarni motiv, zdravlje je nebitno. Industrija nema interesa da picijenti ozdrave jer će joj to izazvati ogromne gubitke.

I šta sad? Da izbacimo parfeme, kozmetičke preparate, losione, šampone… da vratimo točak istorije unazad? Pitanje jeste opravdano. Svakako da savremeno doba ima svoje potrebe i da bi bilo možda malo preterano tražiti tako nešto ali neki kompromis bi se ipak trebao napraviti. Ako želimo zadržati sve te instrumente lepote onda moramo naterati proizvođače da počnu malo više da proizvode prirodnije proizvode i orijentišu se malo i ka zdravstvenom efektu a ne samo prema svom džepu što podrazumeva upotrebu najjeftinijih sirovina (a samim tim i lošeg kvaliteta). Mislimo da već sada postoje proizvođači koji nude robu prirodnijeg sadržaja. Doduše takva roba uvek bude malo skuplja ali ako želite da prođete jeftinije onda morate malo rizikovati sa svojim zdravljem.

 

Dobro zdravlje lepo zvuči ali ne donosi profit

 

Morate da shvatite da vaša ishrana nije ishrana na principu koji je zacrtala priroda. Vi jedete rafinisanu i često puta sintetičku materiju a ne hranu i takav način života vas vodi u bolest i smrt. To što jedete nije klasifikovano kao otrov samo zbog toga što vas ne ubija trenutno. Ako bi vas ubilo trenutno to bi već bilo krivično delo. A to što će vas ubiti za 10, 20 godina – to već nije bitno. Taj period je dovoljan da se propagandom odradi tkzv. “skidanje odgovornosti”. Zapamtite samo da kada vas se kapital jednom dočepa, nećete se više tako lako izvući.

 

Biznis ili zdravlje - profit je primarni motiv, zdravlje je nebitno. Industrija nema interesa da picijenti ozdrave jer će joj to izazvati ogromne gubitke.

Medicina je postavljena na temelju hipokratove zakletve i u svom načelu ona ima humanu misiju. Ali kao i sve drugo i ona ima svoje troškove i investicije. Savremena medicina koristi skupu opremu i tehnologiju. A kada je nešto skupo teško je sprovesti hipokratovu zakletvu u potpunosti i živeti u idelanom svetu. Najbolje bi bilo kada bi se ispoštovala i humanitarna misija  i strogi zahtevi kapitala ali tako nešto je vrlo teško ostvariti.  Postoji balans između ove dve opcije i vaga često puta pređe na stranu kapitala a onda druga strana počinje da trpi (nešto na principu jin-jang fiozofije). Nabavka nove opreme za dijagnostiku i lečenje ekonomski je uslovljena i zato je neophodno prvo stvoriti novac.

Mi imamo običaj da kažemo da “imati dobro zdravlje jeste dobra stvar ali dobro zdravlje ne donosi novac”. Šta bi se desilo kada bi hipotetički pretpostavili da svi ljudi ozdrave ili kada bismo aktivno počeli da edukujemo ljude kako da dovedu sebe do situacije da se ne razbole? Kada bi svi ljudi odjednom ozdravili svi lekari ostali bi bez posla a farmaceutska i medicinska industrija bi morali da zatvore svoje firme. Iz ugla humanitarne misije to bi bilo super ali iz ugla kapitala to bi bila katastrofa. Šta bi onda bio pravi cilj ove industrije? Sve zavisi od toga u kojoj opciji stoji jezičak na vagi…

Teorija materije koja se uzdigla u 17. veku kaže da je jedina stvar koja postoji – materija. Sve je stvoreno od materije i svi fenomeni koji postoje poput svesnosti, ljudskog duha ili duše rezultat su materijalnih interakcija. Naučni materijalizam postao je filosofski temelj 20 veka. Ovakav stav postao je i temelj svakodnevnog života i konvencionalne alopatske medicine.

 

 

Konvencionalalna medicina vs alternativna medicina

 

Sve do 20. veka lekari su uglavnom primenjivali alternativnu medicinu. Onda je došlo do promene u orijentaciji pa su sva alternativna lečenja, homeopatija, biljke, kiropraktika i sl. metode proglašene nadrilekarstvom. Stare medicinske škole zatvorene su i ustupile su mesto novim koje su bazirane na naučnom materijalizmu. Utvrđena je nova, detaljna regulativa medicinskog obrazovanja gde je farmakologija postala jedino rešenje protiv strašnih bolesti.

Nijedna druga vrsta medicinske škole ne može biti otvorena bez dozvole vlade. Konvencionalne medicisnke škole postale su centralizovane i od 1997. godine SZO (WHO) preuzela je punu kontrolu nad medicinom. A koji su bili dugoročni rezultati medicinske reforme i prakse?

Prema podacima iz 2003. medicinskog izveštaja “smrt od medicine”, 783.936 ljudi u SAD-u, svake godine umre zbog neke medicinske greške. To je 16.400% žrtava 11. Septembra 2001. ili ekvivalent kada bi svakoga dana padalo po 6 džambo džetova tokom cele godine. 106.000 od tog broja su efekat prepisanih lekova. SAD troši 282 biliona dolara godišnje na smrti zbog medicinskih grešaka ili posledica terapija. Prema izveštaju o posledicama lečenja iz 1995. godine smrtnost od automobilskih nesreća iznosila je 45.000. Onkologija beleži ogromne profite, dosta ljudi se podvrgava onkološkim tretmanima ali se pritom ne garantuje ništa. Medicina danas ima ogroman i sve veći kapital u svojim rukama. Metode i oprema se konstantno usavršavaju ali broj pacijenata svakodnevno raste. Stradanje i bolest postaju sve češće tako da danas skoro da nema porodice koja svog člana nije podvrgla nekoj težoj medicinskoj intervenciji (bar u našem okruženju). Sve ovo govori da negde pravimo grešku, ali gde? Da li je jezičak na vagi isuviše prešao na stranu kapitala? A kako bi se lakše nametnulo pravilo razmišljanja neće biti dovoljno izvršiti samo administrativni pritisak već je nužno odraditi i zaglupljivanje narodnih masa.

 

 

Putem medijske propagande i korišćenjem posebnih hemijskih supstanci može se popriličnu uticati na “zaglupljivanje” nacije tako da se društvo danas kreira prema potrebama velikih interesa. Sve je više ljudi sa nižim stepenom intelegencije. Ovo se zove “zaglupljivanje ljudi hemijom” pri čemu cela masa ljudi postaje “prosečna”. Takva populacija je zavisna od vlasti jer oni ne mogu da napreduju. Imamo ljude sa niskim IQ koji su u potpunosti zavisni i masu ljudi koji veruju sve što im autoriteti kažu (jer ne mogu jasno da razmišljaju). Na kraju imamo jako mali broj ljudi koji koriste kognitivnu funkciju mozga, koji tačno znaju šta se dešava ali njihov broj je isuviše mali da bi se dobio neki jači efekat. Kada počnete da sklapate ove kockice onda će vam biti jasnije zašto se troše na stotine miliona dolara za kampanje koje će zaglupeti društvo.

 

Svi su udobitku osim pacijenata

 

U današnje vreme veoma je teško podvući oštru granicu između države, industrije, nauke i kriminala. Celokupni taj sistem daje primat profitu nad zdravljem, tehnologiji nad hranom, konfuziji nad informisanošću. Ne bi sada želeli da prebacujujemo krivicu na ljude iz senke, plaćenike industrije i sl. Najveću zbrku tj. konfuziju čine uglavnom dobronamerni ljudi koji ništa ne sumnjaju. Kroz svoje školovanje oni su naučeni na tip razmišljanja koji je pogodan sistemu tako da oni žive u svojim ubeđenjima i većina njih iskreno je u svojim namerama da čine dobru stvar. Radi se o tihom neprijatelju koji deluje suptilno i malo je ljudi koji to mogu da razumeju. Vrlo korisna je i teza o postojanju tkzv “teoriju zavere” u koju se trpa sve i svašta pa kada želite da omalovažite bilo kakav pokušaj informisanja onda obično povežete te informacije sa teorijom zavere. A svakako da postoji i druga strana medalje. U opštem metežu i strahu od bolesti došlo je do pojave velikog broja revolucionarnih nazovi “lekova”  i “lekara” koji sigurno leče rak i druge jake bolesti. Neki od njih idu u krajnjost pa neozbiljno obećavaju lekove koji leče rak za 3 minuta. Sve je češća pojava alternativnih vračeva koji zloupotrebljavaju tešku situaciju pacijenata. Protivnici alternative ovakve primere odmah generalizuju čime se pokušava diskreditovati kompletna alternativa a ne pojedinci koji se kriju iza imena alternative. Otprilke to bi bilo isto kao kada bi se kompletna medicina diskreditovala zbog nesavesnih postupaka njenih pojediih članova. A prava istina je uvek negde između. AX stoji na stanovištu da i medicina i alternativa imaju humanu misiju u svojoj osnovi ali problem nastaje onda kada profit preuzme kontrolu. U tom slučaju pravilno je osuditi pojedince a ne celu branšu.

Biznis ili zdravlje - profit je primarni motiv, zdravlje je nebitno. Industrija nema interesa da picijenti ozdrave jer će joj to izazvati ogromne gubitke.

Kada sebe dovedete do situacije da je vaše zdravlje ugroženo vi svakako morate konsultovati stručnu medicinsku pomoć. Prednost medicine je što ona deluje odmah i njeni rezultati su odmah vidljivi. Ovo jeste prednost u odnosu na alternativu koja ima mnogo sporije dejstvo a ponekad brzina može odlučivati o vašem životu. Ali, često puta su hronične bolesti posledica neadekvatnog životnog stila pa samim tim se trajno i kvalitetno rešenje može postići samo promenom tog istog životnog stila. U takvom slučaju medicina može delovati trenutno ali na dugoročne staze neće dati dobre rezultate – bar ne sve dok takav životni stil egzistira. Priča bi onda išla u pravcu da vi sebe stavljate u situaciju da, ne menjajući ove navike, postanete doživotni pacijent i korisnik medicinskih medikamenata i usluga. To jeste dobro za profit ali ne i za vas. Tipičan primer mogu biti ljudi sa kardiovaskularnim problemima nastalim kao posledica lošeg životnog stila ili npr. dijabetes, pa i rak, zašto da ne. Sve ove bolesti pripadaju grupi visokoprofitabilnih tako da sa gledišta profita zarada bude mnogo veća ako se bolesti “leče” ali ne i “izleče”. Ono što je narkoman za narko dilera to je dijabetičar za farmaceutsku industriju. Ako bi ova industrija imala pred sobom dva izbora, jedan da utiče na prevenciju i stvarno lečenje bolesti a drugi da doživotno prodaje insulin pacijentu, šta mislite šta bi učinili? Pre nego što odgovorite imajte u vidu da samo u Americi oko 10% ljudi ima ovu bolest što je negde oko 16 miliona. Koliko njih su potencijalni pacijenti tj. nisu ni svesni da imaju dijabetes? Prema procenama Međunarodne federacije za dijabetes 387 miliona ljudi u svetu boluje od dijabetesa a za za 20 godina očekuje se još kojih 200 miliona pride. Da li još uvek očekujete lek za dijabetes? Slična priča je i sa rakom, kardio i ostalim bolestima. Ogromna sredstva se slivaju u fondove za borbu protiv ovakvih bolesti. Troškovi lečenja su ogromni. Sva sredstva se uglavnom troše na borbu sa posledicama bolesti a vrlo malo se izdvaja u prevenciju. Jačanje prevencije i informisanje da su većina tih bolesti posledica nepravilne ishrane i ponašanja izazvalo bi ogroman pad profita farmaceutske industrije a kolaps bi usledio i kod prehrambene i kozmetičke. Ovako sve ide utabanim stazama: hrana se proizvodi, ljudi se razboljevaju, lekovi se prodaju, šminka se troši na kilograme…  Ceo sistem funkcioniše perfektno. Ili što bi narod rekao “bitno je da se para okreće”.

 

Antioksidans komentar:

 

Kao što već jednom rekosmo, interesi sistema ne moraju se obavezno podudarati sa vašim.  U poslednje vreme komercijala je postala osnovno merilo i primarni motiv društva. Pojedinci još uvek funkcionišu pod moralnim načelima humanosti ali sistem ima svoje prioritete i takvim pojedincima neće ostaviti prostor za delovanje. Na vama je da sve interese nepristrasno sagledate i donesete pravilnu odluku.

Ta odluka neće ići u pravcu da odbijate medicinsku pomoć ili pak da izbegavate alternativu već da stvari postavite na svoje mesto. Neka medicina odradi svoj posao a alternativa svoj. Medicinskom intervencijom vi ćete dobiti na vremenu a onda ćete to vreme iskoristiti tako što ćete promeniti svoje životne navike. I nemojte da drugi donose sve odluke umesto vas. Imajte i svoje mišljenje.

 

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: BIZNIS ILI ZDRAVLJE

 

 

BIZNIS ILI ZDRAVLJE – PROFIT JE PRIMARNI MOTIV, ZDRAVLJE JE NEBITNO. INDUSTRIJA NEMA INTERESA DA PICIJENTI OZDRAVE JER ĆE JOJ TO IZAZVATI OGROMNE GUBITKE.

Comments are closed