Autizam preti dečjoj populaciji

Autizam kao poremećaj nije bio dijagnostifikovan do sredine 20. veka. Danas on više ne predstavlja retku pojavu, čak naprotiv, učestalost ove bolesti je sve veća. Radi se o složenom razvojnom poremećaju koji se najčešće javlja tokom prve 3 godine života. Ova bolest je posledica različitih faktora koji ometaju razvoj mozga a posledice su problemi u čulnom opažanju, mišljenju, govoru i teško uklapanje u društveno-socijalni život. Autizam preti dečjoj populaciji – koji je razlog tome?

Autizam preti dečjoj populaciji. Autizam danas predstavlja pandemiju svetskih razmera. Ova vrsta poremećaja sve se više dovodi u vezu sa vakcinama.

AUTIZAM PRETI DEČJOJ POPULACIJI

 

Pre nego što krenemo sa ovim tekstom o autizmu da razjasnimo neke detalje. Problem autizma danas se često povezuje sa vakcinama i njihovim spornim sastojcima. Ova tema je vrlo osetljive prirode i zato nemojte pogrešno shvatiti ovaj tekst. Ovo svakako nije poziv na nevakcinisanje već pokušaj da se razjasni problem cele ove priče. AX priznaje važnost vakcina, njihovu ulogu i značaj u suzbijanju bolesti ali na internetu kruže informacije o mogućoj zloupotrebi imidža korisnih vakcina kako bi se kroz tu priču progurale i one druge koje, kako se kaže, to nisu. AX je prikupio informacije o ovoj temi i iste sistematizovao na ovoj stranici. Još jednom da napomenomo da AX nije zvanični medicinski sajt i da informacije koje prikupljamo nisu uvek iz relevantnih naučnih izvora iako nastojimo da koliko god je to moguće koristimo takve izvore.

Prvo da razjasnimo priču. U kontekstu autizma protivnici vakcinacije uglavnom spominju MMR vakcinu. To znači ne vakcinacija kao način lečenja i zaštite uopšte već konkretna vakcina tj. MMR. Ova vakcina namenjena je suzbijanju epidemija poput malih boginja, zauški i rubeola. Male boginje spadaju u red najzaraznijih. Prenose se preko kapljica npr. kašalj koji je dovoljno udahnuti i tako preneti boginje na drugu osobu. Pretpostavlja se da jedan inficirani u proseku zarazi 12-15 tak drugih osoba. Iako živimo u 21. veku i skoro da smo pomislili da male boginje pripadaju prošlosti, sporagično se još uvek pojavljuju. U Španiji su od oktobra 2010. godine izbila dva žarišta, a broj obolelih se povećao i registrovana su žarišta i u Nemačkoj, Holandiji, Norveškoj, Rumuniji, Rusiji, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji i Turskoj, Makedoniji a ovih dana i u Srbiji. Trenutno se u medijima odgovornost svaljuje na roditelje koji ne žele da vakcinišu svoju decu plašeći se autizma kao neželjenog efekta. Inače, ova bolest nekada je važila za izuzetno opasnu i ubijala je na milione ljudi. Španci su je čak koristili kao biološko oružje u napadu na Južnu Ameriku.

Danas, zbog niskog odaziva na vakcinaciju protiv malih boginja u velikoj smo opasnosti da se vratimo u 19. vek kada je veliki broj obolelih i umrlih bio normalna pojava – kaže se u sredstvima informisanja. Vakcinacije tada, naravno, nije bilo, a zarazne bolesti su odnosile hiljade i hiljade života. Ako je ova pretnja ovako ozbiljna šta je to što roditelje sprečava da vakcinišu svoju decu i tako ih zaštite od ove bolesti? Priča kao da nema logike jer korisni efekti vakcine nisu sporni i o tome postoje brojni dokazi. U materijalu koji sledi izložićemo koji su to sporni detalji koji se zameraju ovoj vakcini i koji često dovode do sukoba javnosti i odbijanja vakcinacije uopšte.

Cela priča je počela sa autizmom. Osamdesetih godina prošloga veka stopa autizma iznosila je oko 4 na 10.000. To znači da je svako 2500-to dete imalo simptome autizma. Danas ta cifra iznosi 200 na 10.000 ili svako 50. dete. Šta se to izmenilo u zadnjih 30 godina?

 

Simptomi autizma

Radi se o teškom neurološkom poremećaju koji se ima široki spektar simptoma i češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica (odnos je 4:1). Rano prepoznavanje autizma od presudne je važnosti za dalji razvoj deteta. Vrlo je bitno da se sa tretmanom krene do 3. godine života. Kako bi lakše prepoznali znake autizma preporučujemo da pogledate priloženi video zapis.

Ključne sfere poremećaja jesu u socijalnoj interakciji, socijalnoj komunikaciji i imaginaciji. Dete sa autizmom obično ne može da uočava šta drugi ljudi misle i osećaju, ne može da komunicira dobro svoje potrebe drugim ljudima jer ne zna kako se to radi, na može da shvati šta je socijalno prihvatljivo ponašanje jer tu temu ne razume.

Ta deca imaju problem i sa imaginacijom jer ne mogu sebe da zamišljaju kao nešto drugo, kao drugu osobu ili imaginarna bića (princ, princeza…). Ne igraju se sa objektima na kreativni način. Npr. zdravo dete će se pretvarati da je štap koji drži u ruci mač a banana – telefon, dok autistična deca to neće raditi.

 

Autistički spektar

 

Kako bi lakše klasifikovali stepen ili oblik autizma koristi se definicija autističnog spektra.  Radi se o spektru psiholoških stanja koje karakteriše veliki raspon abnormalnosti kod socijalne interakcije i komunikacije kao i ograničeni interesi i ponavljajuće (repetativno) ponašanje. Po medicinskoj klasifikaciji ovi poremećaji se svrstavaju u kategoriju “pervazivni razvojni poremećaji”. Najpoznatiji pervazivni poremećaj je Autizam, ostali su Retov sindrom, Dečiji disintegrativni poremećaj ili Hellerov sindrom  i  Pervazivni razvojni poremećaj ne drugačije određen (енгл. PDD-NOS). Aspergerov sindrom je sličan autizmu ali nema značajnog zastoja u razvoju govora.  Kod težih poremećaja autističnog spektra deca zahtevaju više podrške za obavljanje nekih najosnovnijih aktivnosti tokom dana. Aspergerov sidnrom smatra se jednim od najblažih oblika autizma koji deci daje najviše samostalnosti i funcionalnosti.

Kod klasičnog autizma obično nema smanjenja ili povratka na početno stanje. On je ravnomeran u svom intenzitetu i toku. Dok se kod jednih vide teža oštećenja poput mentalne retardacije, izraženog ćutanja, ponavljajuće motorike (kao što je lupkanje rukama ili ljuljanje), kod drugih s blažim oštećenjima može postojati aktivan ali prepoznatljivo neobičan socijalan pristup usko ograničenih interesa i opširno pedantne komunikacije.

 

Autizam nekad i sad

 

Autizam nekad i sad: pogledajte kako je rasla stopa oboljevanja od autizma. U periodu od 1930.-1980. stopa oboljevanja je bila 1 na 10.000. Godine 1988.  film “Rain man” predstavlja autizam javnosti i već devedesetih godina situacija počinje naglo da se menja. Kao preko noći životi hiljada porodica biće promenjeni. Skoro 5 decenija stopa oboljevanja od autizma bila je 1 na 10.000. Sada je situacija dosta drugačija:

Autizam nekad i sad. Od broja obolelih 1 na 10.000 do 1 na <80 u 2012. Broj obolelih od autizma drastično je porastao u godinama posle 90-tih.

 

CDC je objavio da je stopa oboljevanja od autizma 1 na 68. To znači da samo npr. u Americi vi imate milion dece sa autizmom. Stopa autizma prelazi stopu rasta side, dijabetesa i raka zajedno a ove cifre se odnose samo na slučajeve sa decom. Autizam postaje globalna epidemija. Upozoravajuća je činjenica da, ako dozvolimo da se ovo nastavi ovakvim tempom, autizam će se konstantno uvećavati i do 2032. godine imaćemo skoro svako drugo dete na autističnom spektru od čega će 80% biti dečaci.

Pogledajte kako je rasla stopa oboljevanja od autizma: u periodu od 1930-1980. stopa oboljevanja je bila 1 na 10.000. Godine 1988. film “Rain man” predstavlja autizam javnosti i već devedesetih godina situacija počinje naglo da se menja. Kao preko noći životi hiljada porodica biće promenjeni. Skoro 5 decenija stopa oboljevanja od autizma bila je 1 na 10.000. Sada je situacija dosta drugačija:

  • 1998. – 1 na 500
  • 2000. -1 na 250
  • 2004. -1 na 166
  • 2007. -1 na 150
  • 2009. -1 na 110
  • 2012. – 1 na 88
  • 2014. – 1 na 68

 

Sporni deo sa autizmom jeste njegovo sve češće dovođenje u vezu sa vakcinacijom, spornom MMR vakcinom i živom. Mi danas imamo milione dece sa dijagnozom autizma i isto toliko riditelja koji govore istu priču: “moje dete se vakcinisalo i dobilo regresiju u autizam”. Ovde se radi o deci koja su normalno rasla i razvijala se a onda, posle vakcine, kreće regresija. Ako bismo koristili logiku 2+2=4 onda bi smo mogli postaviti vakcinu u negativnom kontekstu prema autizmu ali ova matematika nije uvek primenljiva u životu.  Vakcine svakako nisu garant dobrog zdravlja jer i pored toliko vakcina mi danas imamo najnezdraviju generaciju dece u celoj istoriji čovečanstva. Ali, kao što nisu garant dobrog zdravlja isto tako nisu ni garant bolesti jer većina ovakvih bolesti dolazi od naših nezdravih navika i lošeg načina života tako da ne možemo uvek optužiti vakcinu za sve. Ovo je posebno izraženo u SAD-u. Skoro da svako treće dete ima astmu, dijabetes, ekceme, artritis, alergije, autizam, ADD, Turetov sindrom, kašnjenje u govoru i joj mnogo drugih neuro-razvojnih poremećaja. Ono što je nesporno sa vakcinama jeste njihova uloga borbi sa zaraznim bolestima. Iz tog razloga veoma je bitno tačno utvrditi da li je pojava autizma kod dece čista koincidencija sa vakcinom ili pak vakcina svarno ima vezu sa pojavom ovakvog poremećaja. U vezi sa tim pojavile su se brojne teorije koje ovu vezu potvrđuju ali i opovrgavaju.

Sve u svemu poenta ove priče neće biti ni na upornom odbijanju vakcina od strane stanovništva niti na tvrdoglavoj upornosti proizvođača vakcina da nam utrape svu svoju proizvodnju već na sprovođenje samo neophodne i kvalitetne vakcinacije. Društvo ne sme dozvoliti da se zarad nečije pohlepe naruši vrednost vakcinacije – na jednoj strani, dok će na drugoj strani stanovništvo u svom preteranom strahu od vakcina odbijati i one vakcine koje nemaju sumjne na sebi i koje predstavljaju realnu potrebu. Pogledajmo dakle šta o ovom problemu kaže medicina (autizam iz prvog ugla) a šta kažu zagovornici protiv vakcinacije (autizam iz drugog ugla)

Priču o vakcinama nasrtavljamo u sledećim naslovima:

 

Antioksidans komentar

 

Autizam poput dijabetesa i raka postaje svetska pandemija i noćna mora za decu i roditelje širom sveta. Dovoljno je da pogledamo statističke podatke i da se upitamo: gde grešimo? Očigledno je da smo nekim svojim postupcima doveli do uvećane pojave autizma kod dece a da je trenutno jedan od glavnih optuženika za to pomenuta MMR vakcina. Ipak, bez obzira na ove nove teorije o vakcinama bilo bi nepošteno reći da one nemaju svoj korisni efekat i zasluge u borbi protiv opasnih bolesti. Zato će biti potrebno da ovaj problem detaljno sagledamo i sa jedne i sa druge strane i pri tome ne zaboravimo osnovnu poentu: suzbiti mogućnost autizma na minimum ali ne izgubiti prednost koju nam vakcina daje pred opasnim bolestima.

 

 

 

AUTIZAM PRETI DEČJOJ POPULACIJI. AUTIZAM DANAS PREDSTAVLJA PANDEMIJU SVETSKIH RAZMERA. OVA VRSTA POREMEĆAJA SVE SE VIŠE DOVODI U VEZU SA VAKCINAMA.

Comments are closed.