Antioksidansi leče, oksidacija oštećuje ćelije

Izloženost kancerogenim faktorima ubrzavaju razvoj raka (industrijsko zagađenje, život u gradu, pesticidi, pržena hrana, prepečena hrana, stres, itd). Oni dovode do stvaranja oksidanasa tj. slobodnih radikala. Slobodni radikali otkriveni su 40-tih godina prošlog veka, ali tek u 80-tim dobijaju na interesovanju. Antioksidansi i oksidacija – kao crno i beli svet: antioksidansi leče, oksidacija oštećuje ćelije. Problem nastaje onda kada antioksidansi posustanu…

 

Antioksidansi leče, oksidacija oštećuje ćelije 

ANTIOKSIDANSI LEČE, OKSIDACIJA OŠTEĆUJE ĆELIJE

 

Oksidansi nastaju kao produkt procesa sagorevanja koje se vrši uz prisustvo kiseonika (npr. kada sagorevamo ugljene hidrate), produkt disanja i imunih reakcija organizma. Jedan primer oksidacije iz prirode može biti gvožđe koje rđa ili recimo jabuka, koja kad je zasečete pod uticajem kiseonika brzo menja boju iz bele u tamno braon, kao posledicu oksidacije. Oksidacija kod hrane je u stvari tkzv. “biološka rđa”. Naše telo poseduje mogućnost odbrane od oksidanata ali je ta mogućnost umnogome umanjena korišćenjem rafinisane i termički obrađene hrane. Zbog toga telo slabi, razboljeva se, a oksidanti samo rade svoj posao. Priroda želi od bolesnog tela napraviti humus, što je uobičajena presuda evolucijskog suda. Oksidacija inače i znači kvarenje, raspadanje, jednom rečju starenje.

Oksidacija

 

Oksidansi izazivaju oštećenje ćelija jer oni imaju nestabili električni potencijal. Oni imaju manjak elektrona pa sad agresivno tragaju za istim, da bi došli u ravnotežu. Svoj elektron izgubili su u nekoj od “stresnih situacija”. Zato oni skidaju elektrone od ćelija, i to najčešće od membrane ili od DNK jer tu ima dosta dvostrukih veza (veza između atoma koji dele dva elektronska para). Ćelija biva genetički oštećena pa kada se ćelija umnožava tj. klonira ona se stvara sa greškom ćelije uzorka. A onda se greške dodaju i dalje, pa ćelija stari i gubi na funkcionalnosti, koža npr. gubi na lepoti a naša tkiva postaju kruta i gubi se njihova funkcionalnost. Dolazi do nastanka katarakte, do otvrdnjavanja arterija, do raka, emfizema, artritisa i mnogih drugih bolesti koje postaju češće sa starenjem.

 Antioksidansi leče, oksidacija oštećuje ćelije

Oni oštećuju ćelije, cepaju im membrane, izazivaju da se masnoće užegnu.. Generalno, masnoće i jesu jedan od boljih izvora ovakvih dvostrukih veza. Ovde posebno prednjači suncokretovo ulje, pa ako se ono koristi za prženje, dolazi do većeg stvaranja slobodnih radikala. Zato pržena hrana i povećava unos oksidanasa koji oštećuju ćelije.

Antioksidansi

 

Ovde nam priskaču u pomoć antioksidansi. Oni u svojim molekulima poseduju dodatni elektron za kojim tragaju radikali. Antioksidanse unosimo putem hrane a neke proizvodi i sam organizam. Tu spadaju lutein, glutation, kvercetin, likopin, zatim vitamini E i C, selen itd. Oni neutrališu oksidanse ali u tom procesu i sami oksidiraju i postaju nestabilni. Da bi se vratili u antioksidacijski oblik moraju se regenerisati tj. popraviti. Tako će vitamin E biti regerisan koenzimom Q10. Vitamin C će regenerisati beta karoten i alfa lipoinska kiselina dok glutation regenerišu anticijanidini i rasveratol. Kao što vidite, ovaj proces funkcioniše jedino ako je ekipa kompletna i uigrana. Zato telo mora imati potrebne količine svih pomenutih sastojaka.

 Antioksidansi leče, oksidacija oštećuje ćelije

Antioksidanse možete pronači uglavnom u biljnoj hrani. U životinjskim namirnicama ih ima vrlo malo, zavisno od toga koliko je životinja uspela da ih akumulira jedući biljnu hranu. Kada pogledate svu tu biljnu hranu, voće i povrće, prvo što vam upada u oči je bogatstvo boja. Medjutim, postoji tesna veza između ovih boja i zdravstvenog efekta. Boje su posledica prisustva antioksidanasa.

 Antioksidansi leče, oksidacija oštećuje ćelije 

Živa biljka je primer male laboratorije. Ona prihvata energiju sunca i pretvara je u život procesom fotosinteze. Tu se energija sunca prvo pretvara u proste šećere a onda u složenije ugljene hidrate, masti i proteine. U pitanju je složeni proces razmene eletrona tj. energije izmeđju molekula. Ova prirodna laboratorija u kojoj se odvija fotosinteza je nalik nuklearnom reaktoru. Elektroni koji se tu kreću, menjaju sunčevu svetlost u hemijsku energiju i moraju biti precizno kontrolisani. Ako odlutaju sa predviđene pozicije mogu da stvore slobodne radikale a oni pak mogu stvoriti haos u samoj biljci. Takva situacija prestavlja opasnost i u pravom nuklearnom reaktoru. Kako situacija ne bi bila prepuštena slučaju, biljka mora da sprovede neke mere bezbednosti. U zoni opasnih reakcija, biljka postavlja štit sačinjen od antioksidanata koji kordiniraju put zalutalih elektrona.

Taj hemijski proces stvara fizički vidljive boje, pa cela biljka poprima istu boju. Antioksidansi su zato i obojeni pa bi čak po bojama mogli odrediti koja hemijska reakcija je primarna u određenim biljkama. Tako imamo antioksidanse karotonoide, kojih ima na stotine. Njihova boja varira od žute boje beta karotena (tikva), crvene boje likopena (paradajz), do naradžaste boje kritoksantina (pomarandža). Antioksidanti mogu biti i bezbojni kao vitamin C ili vitamin E.

 Antioksidansi leče, oksidacija oštećuje ćelije

 

Antioksidansi pomažu našem zdravlju

 

Šta mi imamo od svega toga i kako nam te biljke mogu pomoći? Mi ne izgrađujemo prirodno štitove za zaštitu od slobodnih radikala. Mi nismo biljke i ne vršimo fotosintezu pa zbog toga ne proizvodimo sopstvene antioksidanse. Inače, po defaultu, mi proizvodimo vrlo male količine slobodnih radikala u svom životu. Ali, na nesreću, naš način života i izlaganje nekim spoljnim faktorima nas dovodi u situaciju da se sukubljavamo sa ovim radikalima. Na sreću, antioksidanti iz biljaka deluju u našim telima na isti način na koji deluju i u biljkama. To je čudesna simbioza. Biljke izgrađuju antioksidantne štitove sa puno stila u dizajnu bojama, čineći ih tako privlačnim za naše oko. Mi, zauzvrat, privučeni time, jedemo ih i pozajmljujemo njihove antioksidantne štitove koji sada stupaju u funkciju očuvanja našeg zdravlja. Cela ova priča je toliko dobro osmišljenja da, morate priznati, dokazuje plansko stvaranje života i veliča svog Tvorca.

Ovde ćemo pomenuti jednog antioksidanta – npr. vitamin C. Poznata kineska studija dr Kembela koja se odnosila na istraživanju smrtnosti od raka u Kini, pokazala je da kada je nivo vitamina C u krvi bio nizak, verovatnoća za dobijanje raka bila je veća. Tako je nizak nivo vitamina C bio istaknuto povezan sa povećanim rizikom od raka jednjaka, leukemije, dojke, stomaka, jetre, rektuma, debelog creva i pluća. U onim oblastima gde je unos voća bio najniži, stope raka su bile 5 do 8 puta veće. Isti efekat vitamina C ispoljio se ne samo kod oboljevanja od raka već i u slučaju bolesti srčanih sudova, povećanog pritiska srca i šloga.

 Antioksidansi leče, oksidacija oštećuje ćelije 

 

Unos vitamina C voćem jasno je pokazivao moćan zaštitni efekat od niza bolesti. Takođe, utvrđeno je da je pojava raka stomaka bila veća kada je nivo beta-karotina u krvi bio niži. Da li bi se moglo reći da da su vitamin C, beta-karotin i vlakna iz hrane sami odgovorni za sprečavanje ovih tipova raka ili to nije samo njihova zasluga? Da li to znači da i tablete koje sadrže vitamin C i beta-karotin i dodatke tipa vlakana mogu da proizvedu ovakve efekte po zdravlje?

Odgovor je – ne!

 

Danas, na tržištu možete pronaći veliki izbor industrijskih vitaminskih preparata. I ta ista industrija uz pomoć medija ubedila je potrošače da ti proizvodi predstavljaju istu dobru ishranu kao i celovite biljne namirnice. Ali, praksa je pokazala da su obećane koristi po zdravlje od uzimanja dodataka pojedinačnih hranljivih materija veoma sumnjive.

Još jednom: ako želite vitamin C ili beta-karotin, nemojte posegnuti za bočicom pilula – posegnite za voćem ili zelenim povrćem.

Hrana koja je bogata antioksidansima je: crno grožđe, tamna čokolada, mahunarke, koštunjavo voće i razni napici kao čaj (naročito zeleni), crno vino, crni i beli luk, bundeva, lubenca i šargarepa, maslinovo ulje, ružičasti grejpfrut. Primerom za najnezdraviju hranu smatraju se životinjske masnoće (loj, mlečne masnoće) i kuhinjska so (u većoj količini).Kad su masnoće u pitanju, najzdravije su one iz grupe omega-3, koje se nalaze u ribama (skuša, haringa, srdela, losos, pastrmka kao i tunjevina). Zato riba spada u zdraviju hranu, bar kada su mesa u pitanju. Od biljnih ulja najkorisnije je maslinovo.

U stanju povećane potrebe, recimo kod hroničnih i malignih bolesti, visokog stresa i opterećenja organizma ili narušenog imuniteta, organizmu je potrebno više antioksidansa. Zato je vrlo važan kvalitetan izbor snažnih antioksidansa.

Antioksidans komentar:

 

Zdravstveni efekat ne leži u pojedinačnim sastojcima izdvojeno već u celovitim namirnicama koje sadrže ove hranljive materije – a to su biljne namirnicame. U salati od spanaća, na primer, imamo vlakna, antioksidante i bezbrojne druge hranljive sastojke. Svi oni čine jednu simfoniju zdravlja dok drže koncert u našim telima. Drugim rečima, jedite što je više moguće celovitog neprerađenog voća, povrća i integralnih žitarica jer jedino tako možete ostvariti puni potencijal zdravlja.

 

ANTIOKSIDANSI LEČE, OKSIDACIJA OŠTEĆUJE ĆELIJE. LEČENJE RAKA, TUMOR, KANCER, AUTOIMUNE BOLESTI. LEČENJE NAJTEŽIH BOLESTI BILJNOM HRANOM. ALTERNATIVA.

Comments are closed