Neurološke bolesti – Neurološke smetnje

Neurološke bolesti – Neurološke smetnje. Multipla skleroza, parkinsonova bolest, alchajmer, demencija, migrena, tumor mozga, epilepsija, autizam… Izbor je veliki. I u ovom slučaju ove bolesti sve češće se povezuju sa ishranom i životnim navikama, pogotovu ishranom bogatom neuro stimulatorima poput aspartama i MSG-a a sve češće i šećerom i mlekom.

Neurološke bolesti - Neurološke smetnje. Multipla skleroza, parkinsonova bolest, alchajmer, demencija, migrena, tumor mozga, epilepsija, autizam...

NEUROLOŠKE BOLESTI – NEUROLOŠKE SMETNJE 

 

Osvrnućemo se na neke od najčešćih bolesti i smenji nervnoga sistema.

Neurovaskularne bolesti

 

Vaskularne bolesti mozga pripadaju grupi vodećih bolesti kako po zastupljenosti tako i po ceni lečenja. Moždani udar ili šlog predstavlja prestanak funkcije određenih grupa moždanih ćelija usled začepljenja krvotoka ili prskanja krvnih sudova u mozgu. Dakle, moždane udare možemo podeliti na dve grupe: moždani infarkt i krvavljenje a najčešće to bude zapušenje krvnog suda.  Ovo pak dovodi do nedostatka hranljivih materija i kiseonika jer moždane ćelije nemaju rezerve kiseonika i hrane i njihovo se snabdevanje vrši u “realnom vremenu”. Zato  svaki zastoj može biti koban a problem se manifestuje otkazom onih funkcija koje dotične ćelije kontrolišu. Već posle 5-10 minuta nastaju prva oštećenja a posle nekoliko sati nastaju trajna oštećenja koja je kasnije nemoguće ispraviti čak i da otpušite krvni sud. Ovde se radi o moždanom infarktu. Ređi ali teži oblik udara jeste krvavljenje ili pucanje krvog suda pri čemu dolazi do izlivanja krvi u samom mozgu ili između moždanih opni pr čemu se blokiraju funkcije tog dela mozga i što uglavnom dovodi do smrti.

 

Neurološke bolesti - Neurološke smetnje. Multipla skleroza, parkinsonova bolest, alchajmer, demencija, migrena, tumor mozga, epilepsija, autizam...

Rezultat moždanih udara najčešće bude oduzetost pojedinih delova tela, teškoće pri govoru, gubitak određenih osećaja, gubitak svesti a u trećini slučajeva dolazi i do smrtnog ishoda.  Po procentu smrtnosti moždani udar je na trećem mestu odmah posle bolesti srca i karcinoma. Obično su najteži oblici invalidnosti posledice moždanih udara. Rizik moždanog udara udvostručuje se nakon 55. godine života mada se danas ova granica primetno smanjuje.  Vrlo je bitno prevenirati ovakva oboljenja korigovanjem faktora rizika prvenstveno povišenog pritiska, dijabetesa, gojaznosti, pušenja. Moždani udari nastaju usled amortizacije tj. starenje krvnog suda (ateroskleroza) gde krvni sudovi postaju neelastični i tvrdi a njihova unutrašnja površina postaje neravna zbog nagomilavanja masti i drugih čestica. Ove nagomilane masti nazivaju se “plakovima” i u slučaju njihovog pucanja materijal iz plaka izlazi i zapušava neki manji ili veći krvni sud. Ili se može desiti da se u području plaka nagomilaju krvne pločice što dovodi do formiranja ugruška i zapušenja krvnog suda (tromboza). Takođe postoji i mogućnost oštećenja i istanjenja krvnog suda pri čemu se formiraju “džepovi” koje nazivamo “aneurizma” koji su podložni pucanju i krvavljenju.

Multiplaskleroza

 

Multiplaskleroza je progresivno autoimuno degenerativno oboljenje koje pogađa centralni nervni sistem (belu masu), optički živac i kičmenu moždinu. Naime živci u telu obavijeni su mijelinskim omotačem (sličan mastima) koji ih štiti od okoline. Živce možemo posmatrati kao električne provodnike a mijelnski omotak kao plastični izolator oko strujnog provodnika. Gubitak mijelinskog omotača sličan je skidanju izolacije u razvodnoj strujnoj kutiji prepunoj provodnika. Stradanje ove opne javlja se kao posledica zabune imunog sistema koji stvara antitela koja napadaju ovu opnu. Na oštećenim mestima stvaraju se ožiljci i dolazi do problema u komunikaciji i “mešanja signala”. Sve to dovodi do problema i poremećaja govora, vida, kretanja.

 

Neurološke bolesti - Neurološke smetnje. Multipla skleroza, parkinsonova bolest, alchajmer, demencija, migrena, tumor mozga, epilepsija, autizam...

Bolest se češće javlja u razvijenim zemljama. Simptomi ove bolesti variraju u zavisnosti od toga koji je deo nervnog sistema najviše pogođen. U početku to mogu biti vrtoglavice, težak umor, zamućen ili dvostruki vid. Zatim tu su trnci u udovima, gubitak ravnoteže, drhtanje, poromećen govor, disfunkcija creva i mokraćnog mehura (nemogućnost zadržavanja mokraće), gubitak mišićnog i koštanog tkiva, seksualna disfunkcija, problemi sa disanjem. Još uvek se ne zna tačan uzrok ove bolesti ali se sumnja na lošu ishranu, stres ili eventualno virus koji bi to mogao izazvati.

S obzirom da  se bolest prioritetno javlja u visokorazvijenim industrijskim zemljama postoji osnova sumja da se uzrok može povezati sa industrijskim zagađenjem, pesticidima, ishranom, aditivima i teškim metalima. U poslednje vreme sve je češća tvrdnja o vezi glutena i mleka u ishrani sa pojavom ove bolesti. Najčešće se dijagnostikuje između dvadesete i petesete godine života, češće kod žena (2-3x). Pojavljuje se u fazama progresije i reemisije bolesti.

Parkinsonova bolest

 

Ova bolest je karakteristična za stariju populaciju. Njena osnovna karakteristika je usporenost i nespretnost uz poremećaj hoda i ravnoteže. Bolest se javlja skoro neprimetno i sporo napreduje. Ovaj poremećaj pokreta javlja se uglavnom kao posledica nedostatka neurotransmitera u bazalnim ganglijama u mozgu koji kontroliše voljne pokrete. Kao posledica nedostatka ovog neurotransmitora počinju da se javljaju nevoljni pokreti. Kao uzrok bolesti obično se navode genetički činioci i uticaj okoline. Mada porodični genetički faktor je relativno mali i zahvata svega 5% uzroka ove bolesti.

Neurološke bolesti - Neurološke smetnje. Multipla skleroza, parkinsonova bolest, alchajmer, demencija, migrena, tumor mozga, epilepsija, autizam...

 

Glavni simptomi su tremor (drhtanje), rigor (ukočenost mišića ruku, nogu i vrata) i bradikinezija (usporenje pokreta). Drhtanje počinje sa rukama, prvo jedna a onda i druga, zatim se prenosi na noge, donju vilicu, jezik, glavu. Rigor se javlja najčešće u kao ukočenost u predelu vrata, ramena, šakama i stopalima zbog čega pacijenti zauzimaju polunagnuti položaj sa savijenim kolenima i laktovima. Pored ovih simptoma često je prisutna depresija, demencija, poremećaj sna, mokrenja i stolice, problemi sa disanjem, gutanjem, govorom, seksualnom funkcijom.

Za sada, iz medicinskog ugla, lečenje parkinsovnove bolesti je simptomatsko i ne zaustavlja napredovanje bolesti. Lečenje obuhvata i nefarmakološke mere poput telesnih vežbi, ishrane, grupe za podršku… Cilj lečenja je postići kontinuiranu stimulaciju dopaminergičkih neurona uz pomoć antiparkinsonika (lekova za lečenje parkinsonove bolesti).

Alchajmer

 

Alhajmer predstavlja bolest dementnosti ili poremećaj pamćenja i koja napreduje do tačke sve dok osoba više nije u mogućnosti da obavlja aktivnosti u svakodnevnom životu. Bolest je prvi opisao nemački psiholog Alojz Alchajmer. Ovaj neurološki poremećaj uništava neurone u veze u moždanoj kori što dovodi do gubitka moždane mase. Do skora je to bila bolest samo starije dobi ali danas ta granica počinje polako da se spusta.

 

Neurološke bolesti - Neurološke smetnje. Multipla skleroza, parkinsonova bolest, alchajmer, demencija, migrena, tumor mozga, epilepsija, autizam...

Kod ove bolesti dolazi do postepenog i nepovratnog gubitka pamćenja, sposobnost govora, svesti o vremenu i prostoru. Obično se počne sa sitnim “zaboravnostima” tipa ne znam gde samo ostavi ključeve i stvari, javljaju se problemi sa usvajanjem novih informacija. Kako bolest napreduje pacijent se teže orijentiše sa datumima i danima u nedelji, gubi se u prostoru, teže pronalazi ulice. Pacijent postaje odsutan i razdražljiv a na kraju postaje i paranoičan jer ne može da učestvuje u razgovoru i potpuno nesposoban za obavljanje svakodnevnih funkcija a prosečno vreme preživljavanja ove bolesti je 7-10 godina nakon čega nstupa smrt ali ovaj period može varirati i od 3-20 godina što zavisi od starosti pacijenta.

Abnormalni plakovi u mozgu srebrne boje, amorfne ili granularne mase pojavljuju se u slojevima moždane kore a fibrili koji provode hranljive materije kroz tela neurona počinju da se razilaze, savijaju i prepliću. Nučnici kažu da pomenuti fibrili i plakovi dovode do toga da se nuroni u mozgu pacijenta smanjuju i postepeno umiru i to prvo centar za memoriju a nakon toga i jezičke sposobnosti i ostali centri.

Tumori na mozgu

 

Tumori na mozgu predstavljaju abnormalno bujanje tkiva u samom mozgu. Tumori na mozu mogu nastati iz samog moždanog tkiva ili mogu doći iz drugih delova tela putem metastaze.

 

Neurološke bolesti - Neurološke smetnje. Multipla skleroza, parkinsonova bolest, alchajmer, demencija, migrena, tumor mozga, epilepsija, autizam...

U zavisnosti od ponašanja ove tumore delimo na benigne i maligne. Benigni tumori su nenormalni rast, nekancerogeni rast tikiva u mozgu.  Ne metastaziraju i u tom smislu su manje opasni od malignih ali fizičkim narastanjem oni vrše pritisak na moždano tkivo i mogu izazvati brojne i smrtonosne komplikacije. Maligni tumor je bilo koji rak u mozgu koji ima mogućnost prožimanja i uništavanja susednih tkiva i metastaziraju kroz krvotok. U mozgu mogu rasti nekoliko vrsta benignih tumora: švanomi, ependimomi, meningeomi, adenomi, osteomi, hemangioblastomi. Najčešći maligni tumori su metastaze raka koji je nastao u nekom drugom delu tela. Rak pluća, rak dojke, maligni melanom, leukemija i limfom – svi oni se mogu širiti u mozak. Simptomi obično nastanu kada je moždano tkivo razoreno ili izloženo pritisku. Ako tumor nije primarno moždani već je nastao na drugom mestu, tj. metastazirao onda simptomi mogu biti pomešani i dolaziti sa primarnog mesta tumora. Simptomi moždanog tumora mogu početi sa dugom i teškom glavoboljom koja se učestalo ponavlja, neravnoteža, neusklađenost pokreta, vrtoglavica, dvoslike a kasnije i mučnina i povraćanje. Neki moždani tumori uzrokuju i epileptične napadaje. Tumor može izazvati slabost ili paralizu ruke ili noge na jednoj strani tela, poremetiti osećaje za toplo, hladno, vid, sluh. Pritisak tumora na mozak može učiniti da se osoba oseća pospano, zbunjeno i da nije u stanju da misli.

Migrena

 

Migrena je hronična bolest koja je izražena srednjim i jakim glavoboljama. Glavobolja obično zahvata jednu polovinu glave i pulsirajućeg je tipa mada može zahvatiti i celu glavu. Često puta se udružuje sa bolovima u vratu i obično traje od 2 do 72 sata. Prateći simptomi su mučnina, povraćanje, fotofobija, osetljivost na zvuk. Zato pacijenti imaju običaj da se povlače u mirnu i zamračenu prostoriju kako bi lakše prebrodili period glavobolje. Bol se pojačava sa pojačanjem fizičke aktivnosti. Češće se javlja kod žena nego li kod muškaraca (2-3x). Simptomi i najave migrena mogu biti kratkotrajan poremećaj u govoru, vidu, osećaju i motorici. Uzroci pojave migrena još uvek su nepoznati ali lekari sumnjaju da hormoni mogu biti mogući uzrok. Migrena se smatra neurovaskularnom bolešću. Lekovi poput analgetika i ibuprofena mogu smanjiti bolove ali oni ne leče ovaj problem.

Epilepsija

 

Epilepsija je bolest mozga je jedna od najčešćih bolesti i poremećaja u neurologiji i čine je povremeni  i najčešće kratkotrajni poremećaji funkcije kore mozga. Karakterišu je ponavljajući napadi za vreme kojih može doći do delimičnog ili potpunog gubitka svesti. Takođe mogu se javiti neobični pokreti vilice, ukočenost, poremećaj govora, grčenja, gubitka osećaja i sl… Od epilepsije boluju žene i muškarici različtog dobi. Napadi mogu biti skoro neprimetni do izrazito intenzivnih trzaja. Najčešće je uzrok epilepsije nepoznat, e razvija najčešće kao posledica povrede mozga, moždanog udara, raka mozga. Stanja koja mogu podstaknuti epi napad jesu i metabolički elektrolitski poremećaji, disfunkcija bubrega i uremija, alkohol i droge, tumori i lezije u mozgu poput hematoma. Epileptični napadi su rezultat preterane i abnormalne aktivnosti kortikalnih nervnih ćelija u mozgu. Predznaci napadaja mogu biti trnjene u rukama, bezvoljni pokreti, pogrešna percepcija veličine stvari, osećaj propadanja, lupanje srca i sl. Bolest se u medicini leči lekovima epilepticima koji deluju generalno, na širok spektar napadaja ili ciljano na određenu vrstu. Oko 65 miliona ljudi u svetu boluju od ove bolesti ali se u 80% slučajeva javlja u zemljama u razvoju a češća je kako ljudi stare.

Autizam

 

Autizam je biološki razvojni poremećaj mozga. Radi se o skupu težih smetnji u razvoju obično pre 3.  godine života. Simptomi autizma mogu biti različiti ali generalno svi oni dovode do zastoja u psihičkom razvoju deteta, njegovoj komunikaciji i interakciji sa drugima. Broj dece sa dijagnozom autizma je u konstantnom porastu. Problem se najčešće javalja u socijalnoj iterakciji, komunikaciji i ponašanju. Težak autizam može izazvati velike teškoće u interakcji i skoro nemogućnost komunikacije među decom. Deca mogu pokazati znake autizma u ranom detinjstvu ili se prvih nekoliko meseci mogu razvijati normalno a nakon toga pokazati znake autizma. Najčešći simptomi su da se deca ne odazivaju na svoje ime tako da vam se čini kao da vas dete ne čuje, dete nema kontak očima (ne gleda vas), dete se opire maženju i držanju, nije svesno tuđih osećaja, izbegava igru i povlači se u svoj svet, teško započinje razgovor, ponavlja reči ili fraze i sl. U poslednje vreme ova bolest se sve više dovodi u vezu sa pojačanom toksikacijom organizma pogotovu živom i aluminijumom za koji se smatra da primarno dolazi od vakcina jer se autizam navodi kao neželjeni efekat vakcinacije.

 

Antioksidans komentar

 

Sve ove bolesti predstavljaju samo jedan mali deo iz arsenala pošasti koji muči savremeno društvo. Ono što je zajedničko za sve njih jeste da medicina uglavnom leči simptome tj. posledice bolesti a da uzrok i dalje ostaje aktivan i nepoznat. U novije vreme studije su pokazale sve čvršću vezu ovih bolesti sa ishranom i životnim navikama. Uočavanje ove veze i korekcijom svojih navika stvara se mogućnost ne samo da delujemo preventivno već i da lečimo ove teške bolesti. Budući da se radi o teškim bolestima medicinske terapije mogu biti također teške i jake i često puta mogu imati ozbiljna neželjena dejstva. Zato je od primarne važnosti da ukoliko postoji i najmanja mogućnost da ove bolesti pobedimo prirodnim putem tu mogućnost i iskoristimo.

Comments are closed