Holesterol uzrokuje opasne kardiovaskularne probleme

U Srbiji su navike u ishrani takve da su životinjski proteini zastupljeni maltene u svakom obroku. Hrana kod nas ima neko nacionalno obeležje i svaki svečani trenutak prilika je za gozbu. Problem je u tome što ta ista jela za koja smatramo da će nahraniti naše telo ili ulepšati najlepše trenutke u stvari izazivaju neke od najtežih bolesti. Sklonost ka gojenju i problem kod holesterola je izražen i kod dece tako da već ulazimo u situaciju da ove generacije dece budu prve koje će živeti kraće od svojih roditelja. Što je zemlja razvijenija ovaj je problem izraženiiji. Npr. lek koji se najviše prepisuje u svetu je Lipitor, lek za holesterol. Holesterol uzrokuje opasne kardiovaskularne probleme i svakih 40 sekundi srčane bolesti ubiju po jednu osobu u Americi dok je rak za sada na drugom mestu tj. jedna osoba na minut.

 

Holesterol uzrokuje opasne kardiovaskularne probleme. Ishrana ključni faktor u borbi sa holesterolom. Biljna hrana bez holesterola.

 

HOLESTEROL UZROKUJE OPASNE KARDIOVASKULARNE PROBLEME

 

Kao što volimo masna jela isto tako činjenica je da su u Srbiji srčane bolesti ubica broj 1. Po statistici, muškarci su podložniji ovoj bolesti od žena. Sa druge strane žene su mnogo manje otpornije na srčani udar tako da ako se on desi kod žene postoji mnogo veća verovatnoća nego kod muškaraca da će ishod biti smrtonosan. Veliki broj ljudi ima povišene masnoće u svojoj krvi a te masnoće su jedan od primarnih faktora srčanih bolesti. Znamo da se zapremina krvnog suda smanjuje zbog prisustva holesterola u njemu. Holesterol u hrani nalazimo u hrani životinjskog porekla. Holesterol sam po sebi ne mora automatski značiti nešto loše jer on je potreban našem organizmu. Svako živo biće proizvodi holesterol u svom telu i on je neophodan da bi se izgradio ćelijski zid. Možemo reći da je to onaj dobar holesterol poznat pod oznakom HDL holesterol – koji nam je potreban i koji sami proizvodimo. Ali, ono što nam je nepotrebno a to je holesterol koji unosimo hranom. To je onaj holesteorol koji je životinja proizvela za svoje ćelije. To će biti za nas loš holesterol ili LDL. Ovde se radi o endogenom i egzogenom holesterolu. Mada, holesterol ne mora doći samo putem ishrane u telo.  Problem holesterola može nastati i kao posledica koju izazivaju određene hemijske supstanice koje poremete sintezu holesterola u metabolizmu pa telo počne proizvoditi više holesterola nego što mu treba.

Ima ga u hrani

 

Ovde ćemo se usredsrediti na holesterol koji se unosi putem hrane. A u hrani ga možete pronaći u mesu, mleku, jajima i ostalim životinjskim namirnicama. Dosadašnja ispitivanja pokazala su korelaciju između kardiovaskularnih oboljenja i zasićenih masti. Mada, samim tim što je određena masnoća zasićenog tipa to ne mora značiti da je obavezno i neprijatelj našeg kardiovaskularnog sistema (npr. palmino ulje). U nekim studijama je i kokosovo ulje pokazivalo rast HDL i pad LDL holesterola. Zasićena ulja ne možete kompletno izbaciti iz upotrebe jer je ona su potrebna za rad našeg mozga i organa. Moglo bi se reći da je za idealan odnos HDL/LDL-a potreban adekvatan unos i zasićenih i polinezasićenih masti. Holesterolni efekat ne mora uvek biti proporcionalan procentu masnoće u namirnici jer on može biti uvećan prisustvom neke druge komponente. Tako npr. obrano mleko asocira malu količinu holesterola ali praktično proteini iz obranog mleka enormno povećavaju nivo holesterola.

Ipak, da ne prenagljujemo. Nije ni holesterol  toliko crn koliko ga propaganda takvim čini. Naša jetra a i svaka naša ćelija proizvode ga i tretiraju kao vrlo potrebnu supstancu. Da li to znači da bi životinje mesojedi trebale sve redom oboleti od holesterola i hipertenzije? Svedoci smo da se u prirodi to ne dešava. U čemu je onda problem? Razlika između životinja i nas je u tome što one jedu sirovo meso a mi jedemo termički obrađenu mast. I pri tome je vrlo bitna kombinacija hrane. U poslednje vreme sve se češće čuje teorija da najefikasniji način da smanjite esterol neće biti izbacivanje masnih namirnica već prvenstveno selekcija žitarica u ishrani (ovde je glavni problem u hlebu). Ponekad ćete možda doći u situaciju da ne možete smanjiti nivo holesterola u krvi a izbacili ste sve masne namirnice iz svoje ishrane. Retko ko će u takvim slučajevima posumnjati na hleb i žitarice. Termički obrađeni životinjski protein može povećati nivo holesterola ali isto tako, kaže se, i sluz koji standardno postoji u žitaricama može uraditi istu stvar. Sirova životinjska i biljna mast će možda manje povećavati holesterol nego što će to učiniti pomenuta sluz žitarice.  Skrob ili biljni lepak kao i svi šećeri koje unosite u organizam, kada se nađu u većim količinama od potrebnih, biće pretvoreni u masti (trigliceride) za slučaj da nam zahvali hrane i energije. Povećani nivo triglicerida obično je u srazmeri sa lošim LDL i obrnutoj je proporciji sa dobrim HDL holesterolom. Možda će vas ove činjenice o žitaricama iznenaditi, pogotovo što se one spominju kao izuzetno zdrava hrana. Ovde prvenstveno treba obratiti pažnju na belo brašno, pšenicu, raž, ječam, pa i ovas, sve žitarice koje sadrže gluten ili njihove ne-integralne varijante. Heljda je za sada na pozitivnoj listi. Zato prednost treba dati povrću i semenastoj hrani.

Holesterol uzrokuje opasne kardiovaskularne probleme. Ishrana ključni faktor u borbi sa holesterolom. Biljna hrana bez holesterola.

Pazeći na svoju ishranu možete sebi uštedeti dosta muka sa zdravljem. Tomas Edison kaže: “Lekar budućnosti neće lečiti ljudsko telo lekovima, već će ishranom lečiti i sprečavati oboljenja”. Stara kineska poslovica kaže: “Onaj koji pije lekove, a zanemaruje pravilnu ishranu, traći vreme doktora”. Da ne zaboravimo i jednu egipatsku: “Od onoga što jedete ¼ održava vas u životu, a ¾ održava vašeg doktora.”

 

Endotelne ćelije protiv holesterola

 

Holesterolni efekat može biti amortizovan biološkim mehanizmom koji olakšava nesmetan protok krvi a nalazi se u zidovima krvnih sudova u tkzv. endotelnim ćelijama. Kada je čovek mlad i zdrav, tih endotelnih ćelija ima u dovoljnom broju. One proizvode gas azot oksid koji omogućava da krv teče lagano, bez pretvaranja u lepljivu masu a takođe pomaže u širenju krvnih sudova kod fizičke aktivnosti i sprečava nastanak naslaga. Najbitnije je to što je azot oksid izuzetno delotvoran u sprečavanju oboljenja zapaljenja koje prati stvaranje naslaga. Problem sa lošom ishranom ovde je taj što ta ishrana ošteti naše endotelne ćelije. Posle 40-te godine ove endotelne ćelije se svedu maltene na 20-30% od početne količine tako da one više ne mogu da vas zaštite.

Holesterol uzrokuje opasne kardiovaskularne probleme. Ishrana ključni faktor u borbi sa holesterolom. Biljna hrana bez holesterola. 

Ali ne brinite. Dr Esselstyn sa klinike Klivlend u Americi, inače priznati stučnjak u ovoj oblasti, tvrdi da se konzumacijom integralnih biljnih namirnica ne samo sprečava propadanje ovih ćelija već je moguća i njihova regeneracija. Potvrda ovome bio je i dr Joseph Crowe, Eselsajnov kolega sa klivlendske klinike koji je doživeo zamalo smrtonosan infarkt 1996. godine. Za 3 godine biljne ishrane dr Crowe je uspeo da u potpunosti oporavi svoju konorarnu arteriju. Inače, dr Eselstajn je do današnjih dana izlečio preko 250 srčanih bolesnika isključivo samo ishranom. On kaže da je srčano oboljenje za njega poput “bezubog tigra”.

Kada govorimo o kardiovaskularnim oboljenjima ne možemo a da ne spomenemo gojaznost kao vrlo bitan faktor. U poslednjih 40-tak godina, sa naglim uvećanjem proizvodnje kukuruza, došlo se je do jefinog zaslađivača poznatijeg kao visoko fruktnozni sirup. Ovaj zaslađivač se stavlja gotovo u sve industrijske proizvode, od sokova do proizvoda od mesa. Ovo je rafinisani šećer koji je izuzetno bogat kalorijama pa samim tim je i naša ishrana kaloričnija. On je i glavni razlog epidemije gojaznosti u Americi i širom sveta. Nisu ljudi postali toliko pasivni koliko im je hrana postala kalorična. Visoko kaloričnom hranom naš želudac ne može pravilno da oceni svoju popunjenost pa stalno signalizira osećaj gladi i tera vas da jedete sve više i više, dok sa biljnom hranom to nije slučaj. Savremeni način ishrane bogatom kalorijama vodi nas u neku vrstu “zamke zadovoljstva” zloupotrebljavajući naše prirodne instikte koji su usmereni ka našem preživljavanju. Konzumacija koncetrovanih i prerađenih namirnica izaziva efekat sličan drogama. Odstanivši vlakna, vodu i minerale, maksimalno smo povećali koncentraciju masti i šećera i praktično postajemo zavisni od takve vrste hrane.

Top lista holesterolnih namirnica

Holesterol uzrokuje opasne kardiovaskularne probleme. Ishrana ključni faktor u borbi sa holesterolom. Biljna hrana bez holesterola.

 

 

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: HOLESTEROL UZROKUJE OPASNE KARDIOVASKULARNE PROBLEME

 

HOLESTEROL UZROKUJE OPASNE KARDIOVASKULARNE PROBLEME. ISHRANA KLJUČNI FAKTOR U BORBI SA HOLESTEROLOM. BILJNA HRANA BEZ HOLESTEROLA.

Comments are closed