Holesterol problemi iz drugog ugla

Većina vas je verovatno čula priču o vezi holesterola sa kardiovaskularnim bolestima. Da, to su one masnoće koje začepljuju krvne sudove i izazivaju raznorazna kardiovaskularna i srčana oboljenja.  Ali koliko vas je čulo da je povećani holesterol u tesnoj vezi sa rakom? U studiji sprovedenoj u Kini potvrđeno je da oni koji su imali prolema sa tumorskim bolestima obično imali problem i sa povećanjem holesterola. Tumori koji su direktno povezani sa holesterolom su rak jetre, rak debelog creva, pluća, mozga, rektuma i leukemija.  Zato će zasićene masti biti proglašene za oličenje zla jer izazivaju opasne zdravstvene probleme dok će se na drugoj strani naći biljne masti kao tobože mnogo zdravija varijanta – što se često koristi kod odbrane vegeterijanske ishrane. Možda ova priča u startu deluje logično ali stvari uopšte ne stoje onako kako vam se na prvi pogled čini. Kako izgledaju holesterol problemi iz drugog ugla?

 

Holesterol problemi iz drugog ugla - dobre i loše masti pod znakom pitanja. Kada su masnoće u pitanju postoji puno zabluda a najviše ih je kod proteina.

 

HOLESTEROL PROBLEMI IZ DRUGOG UGLA

 

Veliki broj ljudi ima povišene masnoće u svojoj krvi a te masnoće su jedan od primarnih faktora srčanih bolesti. Činjenica je i da su u Srbiji srčane bolesti ubica broj 1. Po statistici muškarci su podložniji ovoj bolesti od žena ali sa druge strane žene su mnogo manje otpornije na srčani udar tako da ako se on desi kod žene postoji mnogo veća verovatnoća nego kod muškaraca da će ishod biti smrtonosan. Znamo da se zapremina krvnog suda smanjuje zbog prisustva holesterola u njemu. Ipak, holesterol sam po sebi ne mora automatski značiti nešto loše jer on je potreban našem organizmu. Svako živo biće proizvodi holesterol u svom telu i on je neophodan da bi se izgradio ćelijski zid. Možemo reći da je to onaj dobar holesterol poznat pod oznakom HDL holesterol – koji nam je potreban i koji sami proizvodimo. Ali, ono što nam je nepotrebno a to je holesterol koji unosimo hranom. To je onaj holesteorol koji je životinja proizvela za svoje ćelije. To će za nas biti loš holesterol ili LDL. Ovde se radi o endogenom i egzogenom holesterolu. Mada uvećani holesterol ne mora uvek biti posledica loše ishrane.  Problem holesterola može nastati i kao posledica koju izazivaju određene hemijske supstanice koje poremete sintezu holesterola u metabolizmu pa telo počne proizvoditi više holesterola nego što mu treba.

Ima ga u hrani

 

Budući da su zasićene masti obično sadržane u životinjskim namirnicama, strah od bolesti postao je glavni razlog zbog čega su se životinjski proizvodi počeli izbegavati. Ova priča nije od juče. Potekla je iz 50-60 tih godina prošlog veka kada su bile upoređivane kuhinja mediterana sa evropskom i američkom, inače bogatim zasićenim masnoćama, i gde su mnoge studije tada potvrdile izraženost korelacije zasićenih masti sa srčanim bolestima i određenim karcinomima.

Neke osobine holesterola dovedene su u vezu sa estrogenom (pogledaj priču o estrogenu). Prestigious journal science (Novembar 29) kaže „holesterol…. kada se metaboliše u telu prelazi u potentan, estrogenu sličan molekul koji podstiče rak dojke kod miševa a možda i kod ljudi“. To je bio zaključak studije koja je rasvetlila vezu između gojaznosti i raka. Ovde se konkretno visok nivo serumskog holesterola (hiperholesterolemija) povezuje sa rakom dojke. Holesterol se metaboliše enzimom CIP27A1 kako bi se proizveo 27HC  (27 dehidroholesterol) koji poseduje dejstvo slično estrogenu pri čemu podstiče rast kancera dojke. Sa stotinama pisanih izveštaja studija je potvrdila jak efekat belančevina iz životinjskih namirnica na ovu enzimsku aktivnost, na povećanje seruma holesterola, na povećanje estrogena, na impresivnoj povezanosti sa rakom dojke i druge metaboličke procese povezane sa ovim rakom.

Dugogodišnja tendencija i insistiranje da se masnoće (zasićene masti i holesterol) postave kao glavni uzrok bolesti dovelo je do povlačenja masti životinjskog porekla iz ishrane i prelaska na niskomasno meso, obrano i niskomasno mleko i slična rešenja. Optužba protiv životinjskih namirnica sa zasićenim mastima dovela je uglavnom do pokušaja da se ukloni mast iz namirnica i stvore pomenuti proizvodi sa redukovanim sadržajem masti ali rezultati svega toga bili su zanemarljivi a zdravstvena korist mala ili totalno zanemarljiva.

 

Endotelne ćelije protiv holesterola

 

Holesterolni efekat može biti amortizovan biološkim mehanizmom koji olakšava nesmetan protok krvi a nalazi se u zidovima krvnih sudova u tkzv. endotelnim ćelijama. Kada je čovek mlad i zdrav, tih endotelnih ćelija ima u dovoljnom broju. One proizvode gas azot oksid koji omogućava da krv teče lagano, bez pretvaranja u lepljivu masu a takođe pomaže u širenju krvnih sudova kod fizičke aktivnosti i sprečava nastanak naslaga. Najbitnije je to što je azot oksid izuzetno delotvoran u sprečavanju oboljenja zapaljenja koje prati stvaranje naslaga. Problem sa lošom ishranom je taj što ta ishrana ošteti naše endotelne ćelije. Posle 40-te godine ove endotelne ćelije se svedu maltene na 20-30% od početne količine tako da one više ne mogu da nas zaštite.

Holesterol problemi iz drugog ugla - dobre i loše masti pod znakom pitanja. Kada su masnoće u pitanju postoji puno zabluda a najviše ih je kod proteina. 

Ali ne brinite. Dr Esselstyn sa klinike Klivlend u Americi, inače priznati stučnjak u ovoj oblasti, tvrdi da se konzumacijom integralnih biljnih namirnica ne samo sprečava propadanje ovih ćelija već je moguća i njihova regeneracija. Potvrda ovome bio je i dr Joseph Crowe, Eselsajnov kolega sa klivlendske klinike koji je doživeo zamalo smrtonosan infarkt 1996. godine. Za 3 godine biljne ishrane dr Crowe je uspeo da u potpunosti oporavi svoju konorarnu arteriju. Inače, dr Eselstajn je do današnjih dana izlečio preko 250 srčanih bolesnika isključivo samo ishranom. On kaže da je srčano oboljenje za njega poput “bezubog tigra”.

 

Holesterol problemi iz drugog ugla - dobre i loše masti pod znakom pitanja. Kada su masnoće u pitanju postoji puno zabluda a najviše ih je kod proteina.

Da li su biljna ulja uvek zdravo rešenje?

 

Nasuprot zasićenim, polinezasićene masti (koje se najčešće nalaze u biljkama), proglašene su zdravim: „dole zasićene masti – živela biljna ulja“. Zato je došlo do velike prehrambene migracije, bekstva od holesterola i prelazak na biljna ulja u ishrani. Ali, biljna ulja imala su jedan problem – bila su tečna. Pošto je tržište tražilo masnoće koje se mogu mazati na hleb, poput putera, da bi se rešio ovaj problem osmišljen je pomenuti tehnološki proces hidrogenizacije vodonikom kako bi se ove masti pretvorile u zasićene i čvrste na sobnoj temperaturi. Na žalost, ovaj proces dovodi do stvaranja sintetičke zasićene masti poznate kao transmast. Studije su pokazale da se je i ova forma masti pokazala također lošom za zdravlje srca, a pogotovu za tumorska oboljenja, ali bez obzira na to što je također dovodila do lošeg zdravstvenog ishoda imala je jednu prednost – to je biljno ulje. Ironija je u tome što su poslednja istraživanja pokazala da su nezasićene (biljne) masti čak veći izazivači tumora nego zasićene (životinjske).

Mana nezasićene masti je ta što prouzrokuju oksidacijsko oštećenje tkiva dok to nije slučaj sa zasićenim. Do autooksidacije dolazi delovanjem kiseonika iz vazduha na nezasićene masne kiseline masti. To je lančana reakcija koja dovodi do  stvaranja slobodnih radikala. Ovaj proces dovodi do formiranja hemijski reaktivnog kiseonika (ROS – reaktivna vrsta kiseonika (reactive oxygen species )) koji ubrzava starenje i uzrokuje kardio bolesti i kancer. Time biljna ulja nekada i mnogo više promovišu kancer nego životinjska. To je rezultat eksperimentalnog posmatranja već više od 30 godina. Zato, ako ste pomislili da je prelazak sa zasićenih životinjskih na nezasićene biljne ili trans masti tipa margarin i slične sintetičke proizvode mnogo zdravija varijanta – prevarili ste se. Tako nešto dovodi samo do toga da iz jednog zla uskočimo u drugo, nekad mnogo gore, da više trpimo i ranije umiremo.

I da ne bude zabune: negativni kontekst nezasićenih biljnih masti odnosi se na ulja estrahovna iz biljaka ali ne i na ulja koja sadrži celovita biljka.  Ovo iz razloga što biljka sadrži antioksidanse koji koji procese oksidacije drže pod kontrolom. Po mom mišljenju ovo je glavni razlog zašto treba izbegavati dodatna ulja u ishrani i ne verovati uvek parolama proizvođača tipa „ovo je zdravo biljno ulje. Nije životinjsko..“. Drugi razlog za izbegavanje ovih ulja jeste njihov doprinos u ukupnom broju kalorija u ishrani.

 

Ko se to krije iza masti?

 

Treba naglasiti da je višak zasićenih masti ako ne uzročni onda veoma dobar pokazatelj nezdrave prakse u ishrani. Višak zasićenih masti ukazuje na uvećano prisustvo životinjskih namirnica u ishrani (meso, mleko, jaja..) ali ne u smislu masnoća već na nešto drugo što je mnogo bitnije a to je prisustvo proteina. Postoji osnovana sumnja da holesterol i masnoće nisu jedini i glavni krivci za navedene probleme već da one prikrivaju pravog krivca koji trenutno uživa (ali i zloupotrebljava) veliko poverenje – a to je protein. Tako će holesterol i zasićene masti pokupiti svu krivicu na sebe pa čak i onu koja otpada na proteine.

Holesterol problemi iz drugog ugla - dobre i loše masti pod znakom pitanja. Kada su masnoće u pitanju postoji puno zabluda a najviše ih je kod proteina.

 

 

Sve preporuke u ishrani do sada bile su usmerene na izbegavanje masnoće ali ne i proteina. Fokusiranje na masti kao na glavnog (i jedinog) krivca pogrešno je iz razloga što se time skreće pažnja sa glavnih uzročnika zdravstvenih problema, sa proteina koji imaju mnogo veću krivicu od lipida kao što su holesterol i masti. Proteini na životinjskoj bazi ne samo što stimulišu mehanizme koji dovode do određenih bolesti  nego i blokiraju mehanizme koji nas štite od istih.  Ako se preporuka zdrave ishrane bude odnosila samo na masti onda se protein može lako prevideti kao krivac.

Ono što mi ovde pokušavamo da ukažemo jeste uloga proteina u celoj ovoj priči. Iako se to obično zanemaruje, zasićene masti u ishrani u uskoj su korelacji sa životinjskim proteinima. Kada krenemo u analizu negativnih efekata namirnica životinjskog porekla, fokus se obično usmerava na masnoće dok proteine zanemarujemo i ostavljamo po strani. Ali ko bi smeo da se usudi da proučava ili posumnja u životinjske proteine koji su temelj ishrane namirnicama životinjskog porekla? Već više od jednog veka brojnim studijama je dokazano da je životinjski protein mnogo efikasniji od samog holesterola u smislu izazivanja i pospešivanja kardiovaskularnih problema i bolesti. Za razliku od ulja gde u smislu zdravstvenog efekta maltene postaje nevažno njegovo poreklo, kod proteina je ovo poreklo od presudnog značaja jer proteinski efekat na holesterol u krvi i ranu aterogenezu (kardiovaskularna bolest) odnosi se na proteine iz životinjskih izvora ali ne i na biljne proteine. Ukratko, protein iz životinjskog izvora opasniji je od lipida (holesterola i masnih kiselina), ovo pogotovo što postoje značajni dokazi da životinjski proteini promovišu razvoj karcinoma kod eksperimentalnih životinja a što je u korelaciji sa nekim kancerima kod ljudi. Ovi neželjeni efekti životinjskih proteina uočeni su još pre više od jednog veka posebno kada se radi o opštim zdravstvenim perfomansama i bolestima srca a ovi proteini proglašeni su i za uzročnike raka. Ali ovi izveštaji se konstantno zanemaruju. Ovde poenta nije više toliko na šteti koju ovi proteini imaju po kardio zdravlje i tumore već na indirektnoj šteti neupućivanja na ishranu celovitim biljkama. Izostanak ovih informacija čini nemerljivu štetu zdravlju čoveka.

Velika kontradiktornost kineskoj studiji bila je holandska studija koja nije otkrila bitnije veze holesterola i raka. Verovatno da je razlog tome to što holanđani imaju način ishrane koji je najbogatiji holesterolom u odnosu na ostale zemlje. Npr. nivoi holesterola na zapadu su u proseku 210 – 220mg u odnosu na Kinu gde je to oko 120-130mg.  Implikacija je u tome što smanjivanje holesterola sa ekstremno visokih vrednosti na visoku neće pokazati velike promene u odnosu na bolest kao što će to biti kada sa srednjih vrednosti padnete na nisku (kao npr. U kini). Da biste postigli taj efekat moraćete da koznumirate biljnu hranu jer čak i malo životinjskih namirnica mogu bitno uticati na povećanje holesterola.

Kada je u pitanju tema uzroka raka, vrlo je popularno praviti pretpostavke da je ova bolest uzrokovana prisustvom određenih hemikalija i kancerogena u hrani, vodi i vazduhu. Ove hemikalije smatraju se kancerogenim kada deluju mutageno i proizvode tumore i eksperimentalnom testiranju kod životinja. U testovima koji su rađeni izloženost kancerogenima je bila na 2. ili 3. nivou magnitude od očekivanih nivoa kojim se izlažu ljudi. U eksperimentima i stvarnosti ovi „dokazani kancerogeni“ nisu ništa više nego beznačajni uzročnici raka ako ih npr. upredimo sa životinjskim proteinima. Ovi proteini relevantniji su uzročnici raka mnogo više nego bilo koja hemikalija upotrebljena u ovim programima testiranja.

U eksperimentalnim studijama npr. životinjski proteini (kazein) pokazao se kao fantastični stimulans tumorskih oboljenja gde vi možete uključiti i isključiti tumorski proces u ranoj fazi razvoja raka. Kazein u ovoj fazi kontroliše razvoj raka bez obzira na dozu inicijativnog kancerogena. Prema ovim ispitivanjima kazein (ili glavni protein kravljeg mleka) verovatno spada u najjači kancerogen ikada identifikovan. Do ovakvog zaključka došla je ekipa dr Colina Campbela u projektu koji finansira NIH a podržano je i u drugim istraživačkim laboratorijama. Ovi dokazi proizašli su iz istraživačkih laboratorija, obilja dokaza i literature. Svi izvori pokazuju da ishrana ima moć da spreči, održi ili okrene tok bolesti. Ishrana može dovesti do promena mnogo efikasnije nego sve farmaceutske strategije ili geni ma kakve veze da imaju sa rakom.

Lažno fokusiranje na zasićene masti kao primarnog krivca omogućavaju mogim zagovoricima i mnogim odborima za ishranu da stvaraju beskorisne savete i šeme ishrane i time skrenu pažnju sa onoga čime bi stvarno trebali da se bave.

 

Korisni linkovi:

 

Antioksidans komentar:

Većina ljudi ima fobiju od životinjskih masnoća a sama pomisao na holesterol asocira na nešto veoma loše. Nekako su svi prihvatili mišljenje da ako nešto nema holesterol onda je to zdravo i dobro za ishranu, još ako ima biljnih ulja onda hvalospevima nikad kraja. „Jeste, ima dosta ulja ali ulje je biljno, nije životinjsko. Čak je i hladnoceđeno.“ Zaokupljeni uljem i masnoćama nekako ne primećujemo da nam se nešto mnogo veće i gore gubi iz fokusa: protein. Sve ono od čega strahujete u pogledu holesterola, mnogo više izraženo je u prisustvu proteina ali vi to jednostavno ne vidite jer ste godinama i godinama obučavani da je protein nešto nezamenljivo u ishrani, pogotovu životinjski, i da ako ne jedete životinjske proteine vaša ishrana biće manjkava i nezdrava jer pandame ovih proteina nećete naći u biljnoj varijanti. Sve ovo je, na žalost, jedna velika laž čiji ceh plaćamo svi a ogleda se masi hroničnih bolesti čije žrtve postajemo svakodnevno. Zato vam dajemo jedinu i pravilnu preporuku kada su ulja i masti u pitanju: konzumirajte slobodno biljno ulje ali ono koje je prirodno sadržano u biljci jedući tu biljku celovitu. Svako vađenje ulja iz biljke predstavlja nezdravo rešenje koje nije ništa bolje od zasićenih životinjskih masti.

 

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: HOLESTEROL UZROKUJE OPASNE KARDIOVASKULARNE PROBLEME

 

HOLESTEROL PROBLEMI IZ DRUGOG UGLA – DOBRE I LOŠE MASTI POD ZNAKOM PITANJA. KADA SU MASNOĆE U PITANJU POSTOJI PUNO ZABLUDA A NAJVIŠE IH JE KOD PROTEINA.

Comments are closed.