Gluten je lepak za autoimune bolesti

Gluten po svojoj strukturi spada u belančevine, konkretno spoj biljnih belančevina prolamina i glutelina. Kod pšenice prolaminski deo belančevine je gliadin a glutelinski je glutenin. Ovo “glu” u nazivu nije koncidencija u asocijaciji sa “glue” (lepak). Veza je namerna jer gluten ima osobine lepka (gluten se nalazi u lepljivom delu na kovertama i poštanskim markama).  U medicini, gluten je lepak za autoimune bolesti…

Gluten je lepak za autoimune bolesti. Gluten pomaže tumorske bolesti. Autoimune bolesti kojima smo izloženi mogu biti posledica povećanog unosa glutena.

 

GLUTEN JE LEPAK ZA AUTOIMUNE BOLESTI

 

Lekari i naučnici smatraju da ljudsko telo ne može svariti gluten. Gluten se kao i svi drugi proteini sastoji od lanaca aminokiselina. Da bi se protein iskoristio u našem organizmu on se mora razložiti na aminokiseline. Zato se u procesu varenja u želucu uz pomoć HCL kiseline ovi proteini cepaju na kraće lance (peptide) a onda uz pomoć enzima na aminokiseline. Ove aminokiseline potom idu dalje u krvotok odakle se transportuju do mesta gde će biti iskorištene za građu mišića, kod hormona i dr.. Problem kod gluten proteina je taj što ljudsko telo nema enzime koji će cepati lance glutena na aminokiseline. Zato ovi proteini dospevaju nerazgrađeni (ili delimično razgrađeni) u krvotok. Kada naš imuni sistem registruje tako nešto, on taj protein smatra uljezom pa odmah aktivira napad na njega formirajući odgovarajuća antitela. Kada naš organizam ima formirana antitela za gluten, on će ih upotrebiti svaki put kada konzumiramo hranu koja sadrži gluten. Ovakva situacija se može desiti 5-6 puta dnevno. Imuni sistem funkcioniše tako što formira antitela kako bi neutralisao antigene nepoznate supstance, bilo da se radi o bakterijama, toksinima ili nečem drugom. Sve to funkcioniše po pravilu, ali, ovde se ipak javlja jedan problem. Dešava se da ti strani proteini često liče našim proteinima, tj. proteinima iz kojih je sačinjeno naše tkivo (koža, živci, žlezde..) a onda dolazimo do situacije koja se naziva “molekularna mimikrija” tj. naši proteini postaće kolateralna šteta u antiterorističkoj akciji antitela pri čemu ona postaju “auto antitela”. Rezultat toga može biti lančana reakcija problema i pojava autoimunih bolesti u celom telu.

Gluten je lepak za autoimune bolesti. Gluten pomaže tumorske bolesti. Autoimune bolesti kojima smo izloženi mogu biti posledica povećanog unosa glutena.

 

Ali zašto ovi proteini dospevaju u krvotok kada sve savršeno funkcioniše? Zato što gluten izaziva propustnost creva što je dokazao i dr Alessio Fasano (University of Maryland Center for Celiac Research). Gluten podstiče proizvodnju zonulina, koji je regulator funkcije intestinalne (crevne) barijere. Crevni zid je barijera koja sprečava da se hrana nađe van sistema creva i završi nekontrolisano u organizmu. Crevna popustnost (intestinal permeability) predstavlja mogućnost creva da ćelije crevnog zida razmakne i tako propusti samo nutrijente i elektrolite i ništa drugo. Veliki molekuli i krupna hrana ostaju u crevima i izlučuju se stolicom van organizma.  Ali, zonulin utiče da se ova crevna propustnost uvećava i creva postaju previše propustna. Jednom rečju, crevna barijera je popustila pa vrata između creva i krvotoka ostaju otvorena. Ovo pak omogućava da gluten, laktini i drugi nesvareni i delimično razgrađeni proteini i toksini završavaju u krvotoku. Budući da je po pravilu dozvoljeno da samo razgrađeni proteini kruže krvotokom (u formi aminokiselina) naš imuni sistem te proteine smatra uljezima pa aktivira određeni autoimunološki odgovor. Svetski stručnjaci u ovoj oblasti potvrđuju činjenicu da je intestinalna propustljivost osnov razvoja autoimunih bolesti. Dakle, relacija je sledeća: gluten podstiče proizvodju zonulina, zonulin izaziva propustljivost creva a to izaziva autoimune bolesti.

 

Gluten je lepak za autoimune bolesti. Gluten pomaže tumorske bolesti. Autoimune bolesti kojima smo izloženi mogu biti posledica povećanog unosa glutena.    

Celijaklija

Problem sa glutenom najčešće se ispoljava kao celijaklija. Celijaklija je autoimuna bolest kod koje dolazi do uništavanja crevnih resica što izaziva smanjenu resorpciju nutrijenata u tankom crevu i njihov opšti manjak u organizmu.  Tako će celijakija biti autoimuna bolest u kojoj antitela na gluten napadaju ćelije crevnog zida i crevnih resica pa dolazi do njihovog uništavanja (atrofije vilija). Ovo pak sprečava apsorpciju hranjivih materija iz hrane koja se u normalnim okolnostima  odvija preko crevnih resica. Kod bihohemijskih analiza, u slučaju celijakije, rezultati će pokazati antitela na gliadin dok će biopsija pokazati oštećenje crevne sluznice i resica. Ako kojim slučajem to ne bude vidljivo u rezultatima, u tom slučaju neće biti dijagnostifikovana celijakija i time se gluten oslobađa krivice. Nažalost, događa se da test na antitela bude lažno negativan, čak i u slučaju hronične celijakije i da se tek nakon više godina biopsijom potvrde potpuno uništene crevne resice. Imajte u vidu da osetljivost na gluten ne mora obavezno dovesti do uništavanja crevnog zida i crevnih resica, barem ne u tolikoj meri kao kod dijagnostifikovane celijakije, ali često dolazi do postupnog uništavanja drugih tkiva, organa, hormona, žlezda ili živaca u organizmu.

U tom slučaju radi se o necelijakijskoj osetjivosti na gluten koja često uzrokuje brojne autoimune bolesti koje doktori uopšte ne povezuju s glutenom. U pitanju je manje poznata bolest koja do skora nije imala ni naziv u medicini. Medicina ovom problemu uglavnom prilazi iz ugla tretiranja simptoma dok uzrok bolesti ostaje neotkriven, pretvarajući vas time u doživotnog pacijenta i redovnog potrošača lekova. Da vas podsetimo još jednom da je farmaceutska industrija uz drogu i oružje, jedna od najprofitabilnijih grana industrije koja obrće na stotine milijardi dolara godišnje. Uz takav profit, svakako joj nije u interesu promena vaših životnih navika i ishrane.

Jedan od oblika nepodnošenja glutena su i alergijske reakcije na koži kao i respiratorne reakcije na ovaj protein. Do sada je otkriveno 27 potencijalnih alergena u pšenici. Postoje više nivoa osetljivosti na gluten ali čak i oni najblaži uzrokuju hronične tegobe i bolesti koje, nažalost, najčešće nikada ne budu dijagnostifikovane. Dešava se da se čak i kod pacijenata s hroničnim bolestima sistema za varenje, npr. kao što su Crohnova bolest, ulcerozni kolitis ili sindrom iritabilnog creva (IBS), retko posumnja na osetljivost na gluten. Mada, osetljivost na gluten nije ograničena samo na smetnje u varenju i crevne bolesti. Antitela na gluten mogu izazvati uništavanje naših ćelija u bilo kom delu tela, zavisno od toga gde nam je slaba tačka ili gde imamo genetsku predispoziciju za razvoj bolesti. Ako antitela na gluten napadaju i uništavaju ćelije pankreasa koje proizvode insulin, javiće se dijabetes tipa 1. Imuni sistem često napada i uništava tiroidne ćelije jer proteini na površini tih ćelija veoma podsećaju na proteine glutena. U tom slučaju radi se Hashimotovom tireoiditisu. Često se dešava da autoimune bolesti idu zajedno, u paketu, pa će dijabetičari tipa 1 često imati i celijakiju ili će uz reumatoidni artritis dobiti i lupus dok će uz hashimoto ići psorijaza. Obično se u 25% slučajeva dešava da pacijenati koji imaju jednu autoimunu bolesti razviju dodatne autoimune bolesti. Kombinacija od tri autoimune bolesti kod jedne osobe se poznata je pod imenom Multiple autoimmune syndrome (MAS).

 

 

Gluten je lepak za autoimune bolesti. Gluten pomaže tumorske bolesti. Autoimune bolesti kojima smo izloženi mogu biti posledica povećanog unosa glutena.   

Dr Mark Hyman: gluten izaziva preko 50 bolesti

Dr Mark Hyman, inače predsednik uprave Instituta za funkcionalnu medicinu, kaže da su studije pokazale da gluten može biti izazivač preko 50 različitih bolesti. U listi se nalaze osteoporoza, sindrom iritabilnog creva, upalne bolesti creva, anemija, rak, čirevi, reumatoidni artritis, lupus, dijabetes, multipla skleroza, psorijaza, ekcem, sindrom hroničnog umora, neplodnost, bolesti štitne žlezde i skoro sve druge autoimune bolesti. Gluten se povezuje i sa psihijatrijskim i neurološkim bolestima kao što su anksioznost, depresija, šizofrenija, demencija, migrena, epilepsija i neuropatija a ima veze i sa autizmom. Naravno, nije gluten jedini uzročnik autoimunih bolesti ali je jedan od prvooptuženih. Ukoliko imate neku hroničnu ili autoimunu bolest, bilo bi poželjno da istestirate sebe na osetljivost na gluten. Doktor vam svakako neće tek tako dijagnostifikovati osetljivost na gluten, bez pozitivnog nalaza biopsije creva koja pokazuje oštećenje crevnog zida i atrofiju vilija tj. celijakliju. Krvni test može pokazati povišenost antitela na gluten i mogući autoimuni proces ali mana ovih testova je u tome što se kod nas testiranje radi na jednu ili dve vrste antitela (najčešće gliadin) pa možete vrlo lako dobiti lažno negativni rezultat. Npr. Cyrex laboratorija u Americi testira 24 različite komponente iz pšenice i drugih glutenskih žitarica.

Proverite sebe na gluten

 

Ako nam ovakva tehnologija nije na raspolaganju, šta je to što možemo sami učiniti? Ako imate problema sa hroničnim i autoimunim bolestima i sumnjate da ste osetljivi na gluten, u tom slučaju možete isprobati eliminacijsko-provakacijsku dijetu. U eliminacijskom delu dijete, izbacićete sve žitarice iz ishrane koje sadrže gluten. Eliminacijski deo dijete mora trajati minimum mesec dana (optimalno dva). Dva meseca je idealno vreme jer organizmu treba oko 60-tak dana kako bi se totalno očistio od glutena.  U ovoj fazi vodite računa o skrivenom glutenu koji se nalazi u velikom broju industrijskih namirnica kao npr. u gotovim supama, umacima, sosevima. Gluten se vrlo često koristi u industriji kao aditiv, najčešće kao sredstvo vezivanja i zgušnjavanja a često se koristi kod brze hrane gde se najčešće meša sa mesnim sastojcima kako bi dobilo na masi i smanjili troškovi (što je hrana jeftinija – veća je šansa da sadrži gluten). Glutena imate čak i u karminima za usne a čest je dodatak vitaminskim proizvodima i dodacima u ishrani. Zato treba izbegavati gotove proizvode i rafinisanu hranu a kupovati cele namirnice i sami praviti jelo. U eliminacijskom delu dijete ne smete praviti povremene ekskurzije tipa “samo jedan kolač ili parče pogače” jer nećete ostvariti nikakve rezultate. Nakon mesec-dva eliminacione dijete, simtomi bolesti bi trebali da krenu sa povlačenjem i vi bi ste trebali da primetite poboljšanje vašeg zdravstvenog stanja. Sada je vreme da pristupite drugom delu dijete a to je provokacijski deo. Sada ćete ponovo ubaciti u ishranu žitarice koje ste prethodno izbacili. ako dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja, tj. ako se simptomi bolesti povrate, tada možete zaključiti da ste zaista osetljivi na gluten i da ga morate kompletno izbaciti iz ishrane.

Gluten je lepak za autoimune bolesti. Gluten pomaže tumorske bolesti. Autoimune bolesti kojima smo izloženi mogu biti posledica povećanog unosa glutena.

Dakle, ne zaboravite: u eliminacijskom delu potrebno je izbaciti iz ishrane sve one žitarice koje sadrže gluten. One druge žitarice, tkzv. bezglutenske, iako ne sadrže gluten, mogu sadržati proteine slične glutenu na koje takođe možete reagovati, doduše verovatnoća za to je nešto manja nego kod glutena. Obavezno izbacite sve glutenske žitarice (pšenica, raž, ječam, kamut..) a možda i one bezglutenske (riža, kukuruz, proso, zob). Pseudo žitarice (heljda, amaranth, kinoa) takođe mogu biti na listi sumnjivih. Možda bi najbolje rešenje bilo izbaciti iz upotrebe sve ove žitarice a onda sistemom eliminacije utvrditi na koje od njih ste osetljivi. Oni koji pak nisu osetljivi na gluten verovatno bolje podnose ovaj protein ili ga ređe jedu, pa tako imaju i manje prolema. Ali, bez obzira na to koliko ste osetljivi na gluten, on ipak aktivira, u manjoj ili većoj meri, imuni odgovor koji će nakon kraćeg ili dužeg vremena rezultovati upalnim procesom.

 

Antioksidans komentar:

 

Nema ništa čudnog u tome da postajemo preosetljivi na gluten. Žitarica nije naša hrana kojoj smo mi genetski prilagođeni. Oni koji ustaju u odbranu žitarica često potenciraju činjenicu da ljudi već vekovima unazad bez problema koriste žitarice kao osnovnu hranu i da nisu imali sve ove savremene bolesti koje mi danas imamo. To jeste tačno, ali tačno je i to da se žitarice nikada nisu toliko koristile u ishrani kao danas a brašno nije bilo u toj meri rafinisano i bogato glutenom. Razlog može biti i taj što se u današnje brašno dodaje gluten kako bi testo i hleb bio lakši za obradu. U prošlosti, naši preci su namakali i fermetirali žitarice čime su one postajale lakše za varenje za razliku od moderne ishrane koja se zasniva na hibridnim i hemijski tretiranim, nepravilno pripremljenim žitaricama.

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: GLUTEN JE LEPAK ZA AUTOIMUNE BOLESTI

 

 

Uključite prevod na tasteru “CC” a onda iz settings menija (zupčanik) izaberite jezik

 

GLUTEN LEPAK ZA AUTOIMUNE BOLESTI. GLUTEN POMAŽE TUMORSKE BOLESTI. AUTOIMUNE BOLESTI KOJIMA SMO IZLOŽENI MOGU BITI POSLEDICA POVEĆANOG UNOSA GLUTENA.

Comments are closed