Homeopatija protiv hroničnih bolesti

Antioksidans.com se prvenstveno bavi borbom sa tumorskim bolestima i ono što nas primarno interesuje jeste može li homeopatija pomoći u borbi sa teškim bolestima prvenstveno onim tumorskim? U prethodnim tekstovima pisali smo o pojmu i razvoju homeopatije. Kao način lečenja ona je još uvek u sferi alternative jer konvencionalna medicina ne priznaje načela na kojima se homeopatija zasniva. Kakve su to razlike koje razdvajaju ova dva metoda lečenja? Prvo, za medicinu čovek je fizičko telo dok je za homeopatiju čovek nešto više od toga. Homeopatija polazi od činjenice da čovek poseduje vitalnu silu ili energiju koja određuje njegovo zdravlje. Možemo li nekako uticati na tu energiju i tako rešiti problem sa teškim bolestima? Kratak osvrt na ovu temu daćemo u sledećem tekstu: homeopatija protiv hroničnih bolesti…

 

Homeopatija protiv hroničnih bolesti. Može li homeopatija pomoći izlečenje teških hroničnih bolesti poput onih tumorskih, dijabetesa, artritisa, multiplaskleroze. Homeopatski lekovi ne zasnivaju svoju lekovitost na materijalnom faktoru, količini i vrsti aktivnih supstanci već na energetskom delovanju.

 

HOMEOPATIJA PROTIV HRONIČNIH BOLESTI

 

Energija o kojoj pričamo nije nešto što je vezano samo za pojam homeopatije. Ona je odavana poznata u drugim kulturama. npr. u Kini to je či-energija, u Indiji to je prana itd. To je pojam koji se hiljadama godina spominje u istočnoj tradicionalnoj medicini. Ta energija ispoljava se u čoveku preko misli, osećanja i fizičkog tela. Ono što je bitno za tu energiju jeste to da ona egzistira u savršenoj ravnoteži, uostalom kao i čitav kosmos i celokupna priroda oko nas. Ta ravnoteža je oslonac postojanja svega, materijalnog ili duhovnog. Za homeopatiju zdravlje predstavlja stanje pravilnog balansa ove energije. Zbog različitih uticaja, loše ishrane, lošeg načina života, velikih stresova i raznih drugih faktora ova energija može izgubiti svoj balans što će izazvati probleme na mentalnom, fizičkom i telesnom nivou tj. doći će do pojave određenih simptoma koji za klasičnu medicinu sami po sebi predstavljaju bolest koju treba suzbiti.

Šta je uzrok tim simptomima? Vitalna sila o kojoj govorimo poseduje sposobnost vraćanja u prvobitno stanje. Možda bi pravilnije bilo reći da poseduje obavezu vraćanja u ravnotežno stanje jer to stanje prestavlja preduslov života – što jeste imperativ celokupnog stvaranja. Nakon gubitka svog ravnotežnog stanja ova sila će svakako nastojati da se vrati u svoje prvobitno stanje tj. da sama sebe izleči. Taj njen pokušaj biće propraćen simptomima koje mi doživljavamo kao bolest koju će alopatska medicina uporno nastojati da nsanira lekovima i operacijama. Iskazujući ove simptome bolesti telo će pokušati da kompenzira dejstvo unutrašnjeg uzroka i da dostavi informaciju da nešto nije u redu sa nama. Ako mi otklonimo te simptome a pri tome ignorišemo njihov uzrok mi ćemo blokirati prirodni put izlečenja jer simptomi prestavljaju neku vrstu ventila kojim telo neutrališe pritisak koji neki uzrok stvara. Doduše, ukoliko su ti simptomi opasni po život onda ih svakako treba tretirati ali ih ne treba predstavljati kao uzrok naše bolesti već kao posledicu delovanja nekog uzroka. Baš kao što smo to objasnili u primeru sa povišenom temperaturom ili sa hipertenzijom gde visoki pritisak predstavlja problem koji može izazvati pucanje krvnih sudova (npr. u glavi) i ono što treba uraditi u tom trenutku jeste iskoristiti mogućnost alopatske medicine da kontroliše simptome a vreme koje pri tome dobijamo trebamo iskoristiti da delujemo na uzrok problema kako više ne bismo morali da kontrolišemo simptome i pijemo lekove. Pogrešno je shvatiti visok pritisak kao bolest koju je dovoljno samo tretirati i kontrolisati u simptomima jer ćete tako morati da pijete lekove čitavog života. Simptomatsko lečenje tj. tretiranje simptoma je situacija koja odgovora proizvođaču lekova ali ne i vama jer ćete tim lekovima izazvati kontraindikacije koje ćete kasnije također morati lečiti lekovima. I tako upadate u začarani krug.

 

Homeopatija protiv hroničnih bolesti. Može li homeopatija pomoći izlečenje teških hroničnih bolesti poput onih tumorskih, dijabetesa, artritisa, multiplaskleroze. Homeopatski lekovi ne zasnivaju svoju lekovitost na materijalnom faktoru, količini i vrsti aktivnih supstanci već na energetskom delovanju.

 

Bolje rešenje bilo bi pronalaženje i neutralisanje uzroka koji su doveli do tih simptoma jer lečiti simptome a zanemariti uzrok problema bilo bi slično kao izbacivati vodu iz čamca kofom a ostaviti rupu otvorenu. U tom slučaju verovatno će prodavci kofa imati interes da vas zadrže u prodavnici kofa pre nego li da vam prodaju čep kojim ćete zatvoriti rupu. Simptomi će dakle biti signal lekaru da je došlo do poremećaja u našem sistemu i da je potrebno što pre pronaći i lečiti uzrok a ne samo tretirati simptome. Drugim rečima, biće potrebno lečiti poremećenu vitalnu silu a to je ono što klasična medicina ne radi jer ona ne priznaje taj pojam, kažu homeopate. Sa druge strane, naše mišeljenje je da bi pogrešno bilo isključivati bilo koji od ova dva vida medicine zato što oni predstavljaju komplementarne sisteme odnosno jedan drugog dopunjuju.

 

Homeopatski lekovi i tehnika lečenja

 

Homeopatija svakog pacijenta tretira kao jedinstveni problem i kod lečenja prvenstveno obraća pažnju na simptome na mentalnom i emotivnom planu i tek na kraju telesnom, dok će klasična medicina krenuti suprotnim redosledom. Već smo napomenuli da homeopatija polazi od činjenice da materija koja bi u velikoj količini izazvala kod zdravog čoveka simptome koje bolesnik ima, u manjoj količini ona će kod bolesnog čoveka delovati na problem i izlečiti ga. Iako se još uvek ne zna kako tačno homeopatski lek deluje, njegova funkcija ipak nije sporna. Možda će vam i njegova priprema delovati neobično ali dr Haneman je takvim lekovima uspevao da izleči hiljade ljudi u epidemijama.

Kako dakle izgleda priprema homeopatskog leka? Na osnovu simptoma koje pacijent ima pronalazi se materija u prirodi koja kod zdravog čoveka izaziva te simptome. Primer: ako se pacijent žali na povišeni pritisak, ruke mu se tresu, učestalo mokri itd. to su sve simptomi koje bi mogla izazvati kafa u većoj količini kod zdravog čoveka.

 

 

Homeopatija protiv hroničnih bolesti. Može li homeopatija pomoći izlečenje teških hroničnih bolesti poput onih tumorskih, dijabetesa, artritisa, multiplaskleroze. Homeopatski lekovi ne zasnivaju svoju lekovitost na materijalnom faktoru, količini i vrsti aktivnih supstanci već na energetskom delovanju.

Osnova pripreme homeopatskog leka jeste mešanje jednog dela aktivne materije (u ovom slučaju jedna kap kafe) sa 99 delova vodenog rastvora (u ovom slučaju). Nakon toga obavezno sledi sukusija (mućkanje) jer se u procesu mućkanja dobija još jedna komponenta leka a to je kinetička energija. Energija homeopatskog leka je utoliko veća ukoliko smo odradili pravilno proces potentizacije (dodatno razređivanje). Kako se dobija potentizacija? Nakon prvog rastvaranja i sukusuje dobili smo rastvor 1:99 koji nosi naziv prvo centezimalno razređenje – 1c (ili 1%). Zatim uzimamo jednu kap iz tog rastvora i ubacujemo je u drugi sud sa novom vodom u odnosu 1:99 i opet sledi sukusija. Tako ćemo dobiti drugo centezimalno razređenje 2c tj. 1% od 1%  i uvećanu potenciju. I tako redom: 3c, 4c, 5c gde je neki minumum 8c ali to ide i više. Na kraju je količina prvobine aktivne materije (kafa) sadržana u izuzetno maloj količini (čak na molekularnom nivou) ali je zato energija (potentnost) rastvora na vrhuncu. Ako bi ste sada pokušali hemijskom analizom da pronađete kafu u rastvoru najverovatnije je da nećete pronaći ništa osim vode. Ovo je osnovna činjenica koju protivnici homeopatije navode kada žele homeopatiju objasniti placebo efektom ali odgovor homeopata u tom slučaju najčešće bude da ovi lekovi deluju i kod male dece (beba) i u veterini gde isključujemo delovanje psihološkog faktora i placeba.

Dakle, količina aktivne materije je parametar koji je veoma bitan u alopatskim lekovima ali ovde to nije slučaj. Razlog tome jeste to što u homeopatiji lekovitost ne nose toliko sastojci leka koliko pomenuta informacija i energija oslobođena sukusijom i potentizacijom. Ovaj princip ne važi samo u slučajevima sa kapima. I kod homeopatskih tableta priča ostaje ista: u sastavu tablete postoji nosač (najčešće, laktoza ili neki drugi šećer) i minimum aktivne materije tako da ako analizirate sastav tablete najverovatnije je da i u tom slučaju nećete pronaći ništa osim nosača. Homeopate kažu da efekat upotrebljene materije raste sa njenim razređenjem i da u smislu informacije mali uzorak materije nosi istu informaciju kao i veći deo sa koje je uzet. Možda bismo to mogli objasniti na primeru boja: ako uzemete mali uzorak boje sa neke veće površine informacija koju nosi taj uzorak ista je kao i informacija koju nosi mnogo veća površina sa koje je uzet a uz dodatak potentizacije na neki način se pojačava smisao ili bolje rečeno poruka te informacije. Ili bi to možda bilo poput situacije gde će jedan otrov izazvati određene simptome kod zdravog čoveka a kod bolesnog će te iste simptome lečiti – pod uslovom da je pripremljen po homeopatskom principu. Stiče se utisak da, kao što se u magnetizmu isti polariteti odbijaju a različiti privlače, i informacije i efekat koju homeopatski lek nosi može privlačiti ili odbijati bolest i njene simptome. Normalno, ovaj primer je dat samo radi prostijeg objašnjenja, ne morate odmah dokazivati njegovu “nenaučnost”.

I druga činjenica, ništa manje bitna, jeste da homeopatski lek ne leči. On samo inicira proces samoizlečenja. Zašto potenciramo energiju kao lek? Zato što je vitalna sila energija i na njenu ravnotežu utiče energetsko delovanje, kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu. Negativni energetski uticaji koji deluju na ravnotežnu silu jesu tkzv. mijazmi. Mijazmi su negativni energetski potencijali koji interferiraju sa našom životnom energijom i izbacuju je iz ravnoteže. Na isti način deluju i homeopatski lekovi koji svojom energijom vraćaju našu životnu energiju u ravnotežno stanje. Mijazmi mogu biti nasleđeni ili stečeni – drugim rečima sa jednima se rađamo a druge sami stvaramo. Mijazme možemo tumačiti kao izvore problema a bolest ili simptome kao posledicu nastalu delovanjem mijazma. Hronične bolesti javljaju se u kontinuitetu jer nastaju kao posledica dugoročnog delovanja mijazma. Ono što homeopatija ustvari pokušava jeste ne da deluje na bolest već na uzrok problema, otklanjajući uzroke i vraćanjem imunog sistema u ravnotežu a imuni sistem će “udariti” umesto vas. Ovo nas podseća na poruku koju obrađujemo u našoj duhovnoj rubrici (Armagedon): “Ne svetite se lično, pripremite put i ja ću udariti umesto vas. Osveta je moja!” Možda bi iz medicinskog ugla mogli da kažemo da ove reči dolaze od našeg imunog sistema.

Klasična medicina ima prednosti kod akutnih bolesti dok homeopatija prvenstveno dolazi do izražaja kod hroničnih bolesti, tj. onih koje traju duže i koje se nakon lečenja ponovo pojavljuju. Kod hroničnih bolesti alopatska medicina će imati manje uspeha. Jedna od takvih bolesti jesu i tumorska oboljenja i ova činjenica jeste razlog zbog čega klasična medicina kod ovakvih bolesti ima tako loše rezultate. Ono što ona pokušava jeste da agresivnim metodama poput zračenja i hirurgije uništi ili saseče posledicu i tako na neki način “resetuje” proizvod nastao višegodišnjim delovanjem mijazma ali u zavisnosti od jačine uzroka i životnih okolnosti mijazmi često puta još brže manifestuju svoje simptome izazivajući ponovo iste probleme. Mizajmi će delovati na ravnotežu vitalne sile konstantno, vitalna sila će pokušavati da se povrati u ravnotežno stanje i uvek kada se to dešava mi ćemo imati pojavu istih simptoma (posledica) i opet istu bolest koja se ponovo vraća i postaje hronična. Samim tim što životna sila bude inficirana mijazmom, ona postaje podložna dejstvu i raznih drugih štetnih uticaja, dakle, inficiranost mijazmima čini nas podložnim tj. osetljivim na razne bolesti.

 

Homeopatija protiv hroničnih bolesti. Može li homeopatija pomoći izlečenje teških hroničnih bolesti poput onih tumorskih, dijabetesa, artritisa, multiplaskleroze. Homeopatski lekovi ne zasnivaju svoju lekovitost na materijalnom faktoru, količini i vrsti aktivnih supstanci već na energetskom delovanju.

 

Može li nam dakle homeopatija pomoći kod teških i hroničnih bolesti kakve su one tumorske, dijabetes, multiplaskleroza i sl..? Laički gledano, po onome što homeopatija tvrdi izgleda da bi homeopatski lek trebao sadržati neku vrstu kancerogena razređenog na molekularnom nivou, visoke potentnosti, kako bi izlečio tumorsku bolest? Ovo je svakako pitanje za nekoga ko dobro razume ovu tematiku a naš savet je da, kada su ovakve bolesti u pitanju, ne eksperimentišete na slepo već prvo odete do svog lekara koji će vam dati dijagnozu i predlog lečenja sa alopatske strane ali isto tako saslušate i mišljenja predstavnika homeopatske i ostale alternativne medicine. Budući da je alternativa poprilično širok pojam i još uvek nedovoljno ispitano područje, postoji velika opasnost da budete prevareni od strane onih koji žive na problemu drugih i zato vam preporučujemo da kod izbora stručnjaka iz oblasti alternative birate ona poznatija i proverenija imena. U svakom slučaju ne možete otpisati sve što dolazi iz sveta alternative vodeći se lošim primerima iz te oblasti jer ako bismo isti princip primenili i na alopatsku medicinu svakako da bismo i tu pronašli veliki broj neuspeha i grešaka. Zato ukoliko postoji mogućnost da problem sa zdravljem rešite upotrebom prirodnih sredstava i lekova – utoliko bolje za vas. Ovo pre svega iz razloga što ponekad rešenja iz alopatskog ugla mogu imati jake neželjene efekte na drugoj strani, tako da cena izlečenja može biti prilično visoka (tkzv.”Pirova pobeda“). Sve u svemu saslušajte priču iz više uglova a onda procenite koje ćete metode primeniti ili ćete neke od njih čak i kombinovati.

Početni tekst: “Homeopatija – prošlost ili budućnost?

Prethodni tekst: “Samuel haneman – težak put homeopatije

 

Antioksidans komentar

 

Antioksidans.com podržava homeopatsku medicinu jer postoje puno sličnosti u sagledavanju problema bolesti sa filozofijom našeg sajta. Ipak, antioksidans homeopatiju posmatra kao jedan od vidova lečenja bolesti ali i dalje ostajemo na stanovištu da bez promena ishrane i životnih navika nikakva medicina, pa ni homeopatska, ne može imati uspeha sa lečenjem hroničnih bolesti poput tumorskih. Ako očekujete da će homeopatija voditi borbu sa tako teškim protivnikom umesto vas, dok ćete vi zadržavati svoje loše navike, šanse za ozdravljenjem biće dosta male. Tek u takvoj kombinaciji, sa nekim promenama u našem životu, homeopatija može iskazati svoj puni potencijal  ali za tako nešto biće potrebna i podrška šire naučne zajednice. Sve do tada homeopatija će ostati u području nepotvrđene alternative. Iako će klasična medicina deklarativno prihvatati ili priznavati homeopatiju, još uvek ne postoji iskrena namera da se otkrića i vrednosti homeopatije prihvate takva kava jesu jer alopatska medicina funkcioniše na principu profita a profit nikada neće raditi sam protiv sebe. Iz njegovog ugla, poput promenutog prodavca kofa, mnogo je bolje konstantno sanirati simptome nego li izlečiti njihov uzrok. A vi ukoliko suviše insistirate na biljnim lekovima i alternativi možda ćete navući na sebe gnev apotekara (farmacije) i proživljavati sudbinu doktora Hanemana.

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: HOMEOPATIJA PROTIV HRONIČNIH BOLESTI

 

HOMEOPATIJA PROTIV HRONIČNIH BOLESTI. MOŽE LI HOMEOPATIJA POMOĆI IZLEČENJE TEŠKIH HRONIČNIH BOLESTI POPUT ONIH TUMORSKIH, DIJABETESA, ARTRITISA, MULTIPLASKLEROZE

Comments are closed.