Svi smo inficirani

Tumorske bolesti ili rak jesu bolesti koje se ne javljaju preko noći. Radi se o dugogodišnjem procesu koji može dati pogrešan utisak brze galopirajuće bolesti. U  stvari galopirajući efakt posledica je kasnog otkrivanja bolesti gde bolest bude otkrivena u svojoj terminalnoj fazi gde simptomi dobijaju svoju kulminaciju. Bolest je najčešće izazvana dejstvom kancerogena a njen progres ubrzan je uz pomoć promotera raka. Aflatotoksini, akrilamidi, nitrozamini, radijacija…. itd, itd.. sve su to kancerogeni kojih je maltene nemoguće izbeći jer su postali sastavni deo života koga živimo. Budući da je izbegavanje ovih uzročnika poprilično teško, nameće se pitanje možemo li išta učiniti kako bismo se zaštititili od sve češćih tumorskih oboljenja. Prosto ih je nemoguće izbeći pa, sa stanovišta da su svi oni potencijalni uzročnici tumorskih oboljenja,  situacija koju imamo je sledeća: 

 

Svi smo inficirani - Faze razvoja raka - Promoteri raka. Bolest je najčešće izazvana dejstvom kancerogena a njen progres ubrzan je uz pomoć promotera raka.

 

SVI SMO INFICIRANI

 

Kako biste lakše razumeli ovaj tekst preporučujemo vam da prvo pročitate prethodni (Uzrok raka – Kineska studija). Danas u Srbiji skoro da nema porordice koja nema dodirnih tačaka sa ovom bolešću. Davanje saveta za izbegavanje kancerogena postaje maltene sizifov posao. Mada, koliko god to teško bilo preporuka jeste da svakako treba smanjiti broj kancerogena na minimalnu meru ali ono što će biti mnogo bitnije jeste ukidanje podrške tumorskim bolestima tj. promoterima raka. Pre svema moramo bolje upoznati neprijatelja, njegove navike, mane, šta je to što on voli, šta mu pogoduje a šta smeta…

U svom razvoju rak prolazi kroz tri faze a to su: inicijacija, promocija i progresija. Uzećemo za primer sadnju bašte. Postavljanje semena biljke u zemlju bila bi prva faza tj. inicijacija. U našem primeru sa rakom to bi bio kontakt sa kancerogenim uzročnicima. To mogu biti hemikalije ali i prirodni kancerogeni poput aflatoksina iz prethodnog teksta (Kineska studija – Uzrok raka). Priču možemo povezati i sa aktuelnim stanjem u Srbiji gde će kancerogen u ovom slučaju biti osiromašeni uranijum i njegov već uveliko aktivni latentni period. Osobine kancerogena su da genetički transformišu tj. mutiraju normalne ćelije u ćelije sklone raku. Mutacija podrazumeva trajnu izmenu gena ćelije uz oštećenje njene DNK. Vreme procesa inicijacije može biti veoma brzo, čak i nekoliko minuta, koliko je potrebno da se hemijski kancerogen unese, apsorbuje u krv, transportuje do ćelija, da se promeni u svoj aktivni proizvod, veže za DNK i prenese na ćerke ćelije. Kada se nove ćerke ćelije formiraju – proces je kompletan.

Rekli smo da kancerogen mora da se promeni u svoj aktivni proizvod. Kada kancerogen uđe u ćeliju, on, takav kakav jeste ne inicira razvoj raka. On se prethodno mora preobratiti u svoj, agresivniji  proizvod a to se vrši uz pomoć kritički značajnih enzima. Kada se dobije kancerogeni proizvod tada se on veže za DNK kako bi formirali komplekse kancerogen DNK ili adukte. Ćelija će svakako pokušati da što pre popravi ove komplekse ali ako oni ostani prisutni u trenutku kada ćelija počne da se deli, genetičko oštećenje se javlja i na nove ćerke ćelije kao i na sve nove ćelije koje se nakon toga formiraju.

U našem primeru sa baštom seme je posađeno u zemlju i spremno je da klija. Inicijacija je završena. Drugi stepen u razvoju raka zove se promocija. Kao i seme koje je spremno da nikne, naše mutirane ćelije sklone raku spremne su za umnožavanje. Da li će se umnožiti u kritičnu masu ili ne, situacije je slična kao i kod semena biljke. Seme neće rasti ako mu se ne obezbede svi potrebni uslovi a to su hranljive materije, plodna zemlja, voda, sunčeva svetlost itd. Ukoliko faktori promocije nisu prisutni seme će ostati u zemlji i čekaće prvu povoljnu priliku da isklija. To je prilika kada se novoinicirana gomila umnožava i raste do sve većih masa, kada se formira klinički vidljiv tumor.

Svi smo inficirani - Faze razvoja raka - Promoteri raka. Bolest je najčešće izazvana dejstvom kancerogena a njen progres ubrzan je uz pomoć promotera raka.

Ovde sada dolazi trenutak kada možemo nešto preduzeti jer faza promocije raka je najbolji momenat kada možemo delovati na proces (koji se može preokrenuti) a potrebno je samo onemogućiti prisustvo promotera raka. Ovde se vodi odlučujuća bitka, poput Armagedona, borba promotera i anti-promotera raka. Pitanje je – koji će faktor prevladati? Ukoliko to bude faktor promocije – tumor će rasti. Tako će nepravilna ishrana promovisati rak a pravilna blokirati i što je seme jače biće mu dovoljna i slabija promocija da izraste.

Ukoliko promoteri raka preovladaju doći ćemo do trećeg stepena razvoja raka a to je – progresija. To je faza kada naša bašta više ninašta ne lič. Bilje je izraslo u nekontrolisano rastinje i izgleda kao prašuma. Tako izgleda tumor koji je razvio veliku masu i kao i svaki živi organizam gledaće da se razmnoži. On sada postaje korov u našoj bašti koji pokušava da se raseje na čitavom imanju. Tumor će pokušati da odluta sa početnog i napadne susedna mesta, udaljena tkiva. Kada dobije takvu mogućnost tumor se smatra malignim ili zloćudnim. To je poslednji stadijum raka koji lako može dovesti do smrti.

 

Povećani unos proteina izaziva inicijaciju kancerogena

Šta je to što pomaže promociju raka? U pitanju su proteini životinjskih namirnica. U prošlom tekstu (uzrok raka) naveli smo neka od novijih saznanja gde mlečni protein (kazein) može aktivirati ili inhibirati tumorski proces. Eksperimentom je pokazano da ovaj mlečni protein može aktivirati i blokirati tumorski proces poput prekidača tj. upotrebom mlečnog proteina tumorski proces se stimuliše a njegovim izbegavanjem proces se usporava ili maltene stagnira. Kako funkcioniše ova priča sa aflatoksinom?

Svi smo inficirani - Faze razvoja raka - Promoteri raka. Bolest je najčešće izazvana dejstvom kancerogena a njen progres ubrzan je uz pomoć promotera raka.

Ako uzmemo kao primer aflatoksin kao kancerogen, da bi se aflatoksin metabolisao u svoj agresivni proizvod, a to se dešava u jetri, biće potrebno dejstvo enzima koji je zadužen za višefunkcionalndu oksidazu (MFO). Taj isti enzim metaboliše i lekove i niz drugih hemikalija, prijatelje ili neprijatelje organizma. On može izazvati i razlaganje i aktiviranje aflatoksina. Sistem MFO enzima zadužen je za procesiranje i deaktivaciju opasnih materijala poput aflatoksina koji dospeva u organizam. U tom procesu javljaju se i nus proizvodi koji se moraju držati pod kontrolom jer su izuzetno opasni. To su metabolički produkti aflatoksina koji napadaju ćelijsku DNK i oštećuju genetički zapis. Pitanje koje se ovde nameće je da li bi količina unetih proteina mogla da promeni ovu enzimsku aktivnost? Ispitivanja su pokazala da je to moguće (Mgbodile MUI, and Campbell / Effect of protein deprivation of male weanling rats on the kinetics of hepatic microsomal enzyme activity / J.Nutr 102 – 1972 – 53-60).

Eksperimenti su pokazali da, što je bio manji unos proteina, to je bio i manji nivo kompleksa aflatoksin-DNK. Drugim rečima enzimska aktivnost se smanjivala i bilo je manje slučajeva kancerogenog vezivanja aflatoksina za DNK.  Nakon višestrukog ispitivanja došlo se do obrasca da je  upotrebom manje količine proteina (kazeina) manje aflatoksina ulazilo u ćeliju pa su se one i sporije umnožavale. Višestruke promene unutar enzimskog kompleksa smanjivale su njegovu aktivnost. Količina kritičnih komponenti odgovarajućih enzima bila je smanjena i na kraju formiran je manji broj kompleksa aflatoksin-DNK.

Ishrana sa manje proteina bi već u fazi inicijacije prvo smanjila broj semena za sadnju što bi moglo da se okarakteriše kao preventiva. Dalje, u procesu promocije, razvoj tumora je u potpunosti zavistan od količine unetih proteina bez obzira na količinu unetog aflatoksina.  Kao u pomenutom eksperimentu sa pacovima i kazeinom, rak je rastao na ishrani sa 20% mlečnog proteina a već sa 5% se je zaustavljao. Čak i kod povećanja aflatoksina sama količina kancerogena nije ključno uticala na uvećanje tumora koliko količina proteina u ishrani. Studija je pokazala da je kancerogen koji je unet u organizam bez dovoljne količine proteina u ishrani praktično ostajao u fazi mirovanja tj. čekanja da se stvore uslovi za rast. Ovo bi bila neka vrsta memorijskog efekta tela. To znači da bi kod osobe koja je bila u kontaktu sa kancerogenom pre mnogo godina taj kancerogen mogao ostati u telu i nakon dužeg peroda, pa kada bi se stvorii uslovi on bi se mogao i aktivirati.

Nakon ove informacije pitaćete se koja je količina proteina dovoljna da bi se aktivirala ova aktivnost? Studija je pokazala da se tumorska žarišta nisu razvijala sve do 10% proteina (kazeina) u ishrani. Iznad te količine razvoj žarišta se dramatično uvećevao. Do ovakvih rezultata došao je i profesor Fumiyiki Horio, iz japana (Horio F., Youngman LD, Bell RC, “Thermogenesis, low protein diets and decreased development of ABI induced preneoplastic foci in rat liver”).

Najvažnije je bila činjenica da su se tumori razvijali samo kada je količina proteina premašivala dozu potrebnu za rast datog organizma. (Nacionalni istraživčki savet nacionalne akademije nauka: potrebno je 12% proteina u ishrani za maksimalnu stopu rasta). 10% proteina odgovara količini od 50-60 grama proteina na dan – u zavisnosti od telesne težine. Vrednosti od 15-16% bile bi oko 70-100 gr. proteina na dan.

 

Ova činjenica potvrđena je i kod hepatitisa B gde je infekcija ovim virusom (HBV) prestavljala veliki rizik za oboljevanje od raka jetre. Rizik se povećavao 20 do 40 puta. U izvršenom eksperimentu jedna grupa miševa je primila deo gena virusa u genetički materijal jetre gde se inicira njen rak. Ovaj postupak učinio bi miševe transgenim. Kada je na miševima primenjena pomenuta ishrana kazeinom dešavala se potpuno identična situacija sa tumorom jetre. Ishrana je vršena sa 22% i 6% kazeina. Varijanta sa 22% uključivala je ekspresiju virsnih gena kako bi izazvali rak, dok ishrana sa 6% gotovo da nije imala nikakav uticaj na razvoj tumora.

 

Svi smo inficirani - Faze razvoja raka - Promoteri raka. Bolest je najčešće izazvana dejstvom kancerogena a njen progres ubrzan je uz pomoć promotera raka.

Svi ovi eksperimenti pokazali su da “sveti” kravlji protein sa sigurnošću podstiče razvoj tumora kod pacova pod aflatoksinom kao i kod miševa inficiranih HVB-om. Istraživači medicinskog centra u Čikagu potvrdili su da kazein promoviše rak mlečne žlezde (dojke) kod pacova u kombinaciji sa dva korišćena kancerogena: 7,12 dimetilbenzantracen (DBMA) i N-nitrozometilurea (NMU). Još jednom: ovi efekti javljaju se kod upotrebe životinjskih proteina u ishrani (ovde konkretno mlečni protein – kazein). Sa biljnim proteinom, tipa soje ili pšenice, nije bilo uticaja na aktivaciju kancerogena.

Možemo li išta učiniti kako bi smo se zaštitili? Odgovor je – DA!!!

Na osnovu svega iznetog, na pitanje “možemo li išta učiniti kako bi zaštitili sebe od sve češćih tumorskih bolesti?” – odgovor je – da! Promenom ishrane prema biljnoj hrani, ne samo što ćemo ukinuti podršku promociji raka već ćemo donekle delovati i u fazi inicijacije. Svojom ishranom u fazi inicijacije delovaćemo preventivno a ukoliko je došlo do pojave bolesti istu možemo (ili moramo pokušati) usporiti (zaustaviti?) maksimalno. S obzirom da smo svi u dodiru uzročnika (kancerogena) rizik oboljevanja zavisiće prevashodno od jačine kancerogena, stepena promocije i genetskog faktora. Ono na šta mi možemo delovati jeste donekle izbegavanje kancerogena i u većoj meri ukidanjem podrške istom.

Savet: kao prevenciju, smanjite unos životinjskih proteina na minimum. Za lečenje: izbacite maksimalno unos životinjskih proteina.

Što se tiče Srbije, uranijuma i ostalih toksina, situacija je slična. Osiromašeni uranijum ima veliki mutageni potencijal na naše telo i prisutan je u količinama koje same po sebi, i bez velike podrške ishrane u promociji, mogu napraviti poprilične štete u našem organizmu. Mi zračenje ne možemo izbeći ali ono što možemo jeste  da maksimalno ukinemo promociju raka i time smanjimo podršku ovom kancerogenu. Kako bismo ublažili njegovo dejstvo ishrana mora biti maksimalno antipromocijska tj. sve one namirnice koje potpomažu ubrzano umnožavanje ćelija a to su namirnice životinjskog porekla koje su bogate proteinima i hormonima, moramo izbaciti ili maksimalno redukovati u svojoj ishrani. Otprilike taj posao radi i hemoterapija ali njena mana je ta što ima izuzetno loše negativne efekte po naše zdravlje. Ishrana će taj posao odraditi mnogo bolje kako u lečenju tako i u prevenciji raka.

 

Antioksidans komentar:

 

Na žalost stepen zagađenja radijacijom i toksinima poprilično je zabrinjavajući pa dolazimo u situaciju da kancerogeni maltene mogu delovati samostalno bez ikakve podrške u ishrani. Ako su naše intervencije nebitne kancerogenu koji ima dovoljnu jačinu da ne zahteva podršku ono što onda možemo uraditi u tom momentu je da delujemo u suprotnom pravcu a to je da, ne samo što nećemo pružiti podršku promociji tumora, već ćemo koristiti ishranu i navike koja će naprotiv, suzbijati tumore. Nemojte odmahivati rukom u smislu “mene to ne interesuje” jer vreme koje dolazi biće prepuno ovakvih oboljenja a oni koji nisu na vreme pripremili svoj organizam i imuni sistem na ovakav izazov mogu biti podložni ovakvim oboljenjima. Danas skoro da nema nijedne porodice a da nemaju kontakta sa ovom bolešću. Jednostavno pogledajte oko sebe i videćete da ove bolesti već uzimaju svoj danak. U 2014. godini već smo imali oko 40.000 novoobolelih od tumorskih bolesti a taj broj neprekidno raste. Nojeva filozofija i zabadanje glave u pesak neće dati dobar rezultat.

Ukratko: Svi smo inficirani i samo je pitanje ko će i koliko podrške dati promociji ove bolesti koja će nas na kraju pretvoriti u zombije farmaceutske industrije.

 

 

KANCER, RAK, TUMOR – FAZE RAZVOJA RAKA – PROMOTERI RAKA. BOLEST JE NAJČEŠĆE IZAZVANA DEJSTVOM KANCEROGENA A NJEN PROGRES UBRZAN JE UZ POMOĆ PROMOTERA RAKA.

Comments are closed.