Kancer, rak, tumor – Faze razvoja raka

Kancer, rak, tumor, jesu bolesti koje se ne javljaju preko noći. Radi se o dugogodišnjem procesu koji može dati pogrešan utisak brze galopirajuće bolesti. U  stvari galopirajući efakt posledica je kasnog otkrivanja bolesti gde bolest bude otkrivena u svojoj terminalnoj fazi gde simptomi dobijaju svoju kulminaciju. Bolest je najčešće izazvana dejstvom kancerogena a njen progres ubrzan je uz pomoć promotera raka. U daljem tekstu (Kancer, rak, tumor – faze razvoja raka) objasnićemo na primeru koje su to faze u razvoju ove bolesti.

 

KANCER, RAK, TUMOR – FAZE RAZVOJA RAKA

 

U svom razvoju rak prolazi kroz tri faze a to su: inicijacija, promocija i progresija. Uzećemo primer sadnje bašte. Postavljanje semena biljke u zemlju bila bi faza inicijacije. U našem primeru sa rakom to bi bio kontakt sa kancerogenim uzročnicima. To mogu biti hemikalije ali i prirodni kancerogeni poput aflatoksina. Možemo priču povezati i sa aktuelnim stanjem u Srbiji gde će kancerogen u ovom slučaju biti osiromašeni uranijum i njegov već uveliko aktivni latentni period. Osobine kancerogena su da genetički transformišu tj. mutiraju normalne ćelije u ćelije sklone raku. Mutacija podrazumeva trajnu izmenu gena ćelije, uz oštećenje njene DNK. Vreme procesa inicijacije može biti veoma brzo. Čak i nekoliko minuta, koliko je potrebno da se hemijski kancerogen unese, apsorbuje u krv, transportuje do ćelija, da se promeni u svoj aktivni proizvod, veže za DNK i prenese na ćerke ćelije. Kada se nove ćerke ćelije formiraju- proces je kompletan.

Rekli smo da kancerogen mora da se promeni u svoj aktivni proizvod. Kada kancerogen uđe u ćeliju, on, takav kakav jeste ne inicira razvoj raka. On se prethodno mora preobratiti u svoj, agresivniji  proizvod a to se vrši uz pomoć kritički značajnih enzima. Kada se dobije kancerogeni proizvod, tada se on veže za DNK kako bi formirali komplekse kancerogen DNK ili adukte. Ćelija će svakako pokušati da što pre popravi ove komplekse ali ako oni ostani prisutni u trenutku kada ćelija počne da se deli, genetičko oštećenje se javlja i na nove, ćerke ćelije, kao i na sve nove ćelije koje se nakon toga formiraju.

 

Kancer, rak, tumor - Faze razvoja raka - Promoteri raka. Bolest je najčešće izazvana dejstvom kancerogena a njen progres ubrzan je uz pomoć promotera raka.

U našem primeru sa baštom seme je posađeno u zemlju i spremno je da klija. Inicijacija je završena. Drugi stepen u razvoju raka zove se promocija. Kao i seme koje je spremno da nikne, naše mutirane ćelije sklone raku spremne su za umnožavanje. Da li će se umnožiti u kritičnu masu ili ne, situacije je slična kao i kod semena biljke. Seme neće rasti ako mu se ne obezbede svi potrebni uslovi, a to su hranljive materije, dakle, plodna zemlja, voda, sunčeva svetlost itd. Ukoliko faktori promocije nisu prisutni, seme će ostati u zemlji i čekaće prvu povoljnu priliku da isklija. To je prilika kada se novoinicirana gomila umnožava  i raste do sve većih masa, kada se formira klinički vidljiv tumor.

Ali u fazi promocije raka vi možete delovati na proces. On se može preokrenuti. Potrebno je onemogućiti prisustvo promotera raka. Sada se sve svodi na borbu promotera i anti-promotera raka. Pitanje je – koji će faktor prevladati? Ukoliko to bude faktor promocije – tumor će rasti. Tako će nepravilna ishrana promovisati rak a pravilna blokirati. Jačem semenu biće dovoljna i slabija promocija da nikne.

Treći stepen razvoja raka zove se progresija. To je faza kada naša bašta više ne liči ninašta. Bilje je izraslo u nekontrolisano rastinje i izgleda kao prašuma. To je tumor koji je razvio veliku masu i kao i svaki živi organizam gleda da se razmnoži. On već postaje korov u bašti koji pokušava da se raseje na čitavom imanju. Tumor će pokušati da odluta sa početnog mesta i napadne susedna, udaljena tkiva. Kada dobije takvu mogućnost tumor se smatra malignim tj. zloćudnim. To je poslednji stadijum raka koji lako može dovesti do smrti.

 

Povećani unos proteina izaziva inicijaciju kancerogena

 

Kancer, rak, tumor - Faze razvoja raka - Promoteri raka. Bolest je najčešće izazvana dejstvom kancerogena a njen progres ubrzan je uz pomoć promotera raka.

Da se vratimo na agresivni proizvod kancerogena. Ako uzmemo kao primer aflatoksin kao kancerogen, da bi se aflatoksin metabolisao u svoj agresivni proizvod, a to se dešava u jetri, biće potrebno dejstvo enzima koji je zadužen za višefunkcionalndu oksidazu (MFO). Taj isti enzim metaboliše i lekove i niz drugih hemikalija, prijatelje ili neprijatelje organizma. On može izazvati i razlaganje i aktiviranje aflatoksina. Sistem MFO enzima zadužen je za procesiranje i deaktivaciju opasnih materijala poput aflatoksina koji dospeva u organizam. U tom procesu javljaju se i nus proizvodi koji se moraju držati pod kontrolom jer su izuzetno opasni. To su metabolički produkti aflatoksina koji napadaju ćelijsku DNK i oštećuju genetički zapis. Pitanje koje se ovde nameće je da li bi količina unetih proteina mogla da promeni ovu enzimsku aktivnost? Ispitivanja su pokazala da je to moguće (Mgbodile MUI, and Campbell / Effect of protein deprivation of male weanling rats on the kinetics of hepatic microsomal enzyme activity / J.Nutr 102 – 1972 – 53-60).

Eksperimenti su pokazali da što je bio manji unos proteina to je bio i manji nivo kompleksa aflatoksin-DNK. Drugim rečima, enzimska aktivnost se smanjivala i bilo je manje slučajeva kancerogenog vezivanja aflatoksina za DNK.  Nakon višestrukog ispitivanja došlo se do obrasca da je  upotrebom manje količine proteina (kazeina) manje aflatoksina ulazilo u ćeliju pa su se one i sporije umnožavale.  Višestruke promene unutar enzimskog kompleksa smanjivale su njegovu aktivnost. Količina kritičnih komponenti odgovarajućih enzima bila je smanjena i na kraju formiran je manji broj kompleksa aflatoksin-DNK.

Ishrana sa manje proteina bi već u fazi inicijacije prvo smanjila broj semena za sadnju što bi moglo da se okarakteriše kao preventiva. Dalje, u procesu promocije, razvoj tumora je u potpunosti zavistan od količine unetih proteina bez obzira na količinu unetog aflatoksina.  Kao u pomenutom eksperimentu sa pacovima i kazeinom, rak je rastao na ishrani sa 20% mlečnog proteina, a već sa 5% se je zaustavljao. Čak i kod povećanja aflatoksina, sama količina kancerogena nije ključno uticala na uvećanje tumora koliko količina proteina u ishrani. Studija je pokazala da je kancerogen koji je unet u organizam, bez dovoljne količine proteina u ishrani, praktično ostajao u fazi mirovanja tj. čekanja da se stvore uslovi za rast. Ovo bi bila neka vrsta memorijskog efekta tela. To znači da bi kod osobe, koja je bila u kontaktu sa kancerogenom pre mnogo godina, taj kancerogen mogao ostati u telu i nakon dužeg peroda, kada bi se stvorii uslovi, on bi se mogao i aktivirati.

Nakon ove informacije, pitaćete se koja je količina proteina dovoljna da bi se aktivirala ova aktivnost? Studija je pokazala da se tumorska žarišta nisu razvijala sve do 10% proteina (kazeina) u ishrani. Iznad te količine, razvoj žarišta se dramatično uvećevao. Do ovakvih rezultata došao je i profesor Fumiyiki Horio, iz japana (Horio F., Youngman LD, Bell RC, “Thermogenesis, low protein diets and decreased development of ABI induced preneoplastic foci in rat liver”).

Najvažnije je bila činjenica da su se tumori razvijali samo kada je količina proteina premašivala dozu potrebnu za rast datog organizma. (Nacionalni istraživčki savet nacionalne akademije nauka: potrebno je 12% proteina u ishrani za maksimalnu stopu rasta). 10% proteina odgovara količini od 50-60 grama proteina na dan – u zavisnosti od telesne težine. Vrednosti od 15-16% bile bi oko 70-100 gr. proteina na dan.

 

Ova činjenica potvrđena je i kod hepatitisa B, gde je infekcija ovim virusom (HBV) prestavljala veliki rizik za oboljevanje od raka jetre. Rizik se povećavao 20 do 40 puta. Radi eksperimenta, jedna grupa miševa je primila deo gena virusa u genetički materijal jetre gde se inicira njen rak. Ovaj postupak učinio bi miševe transgenim. Kada je na miševima primenjena pomenuta ishrana kazeinom, dešavala se potpuno identična situacija sa tumorom jetre. Ishrana je vršena sa 22% i 6% kazeina. Varijanta sa 22% uključivala je ekspresiju virsnih gena kako bi izazvali rak, dok ishrana sa 6% gotovo da nije imala nikakav uticaj na razvoj tumora.

 

Kancer, rak, tumor - Faze razvoja raka - Promoteri raka. Bolest je najčešće izazvana dejstvom kancerogena a njen progres ubrzan je uz pomoć promotera raka.

Svi ovi eksperimenti pokazali su da “sveti” kravlji protein sa sigurnošću podstiče razvoj tumora kod pacova pod aflatoksinom kao i kod miševa inficiranih HVB-om. Istraživači medicinskog centra u Čikagu potvrdili su da kazein promoviše rak mlečne žlezde (dojke) kod pacova u kombinaciji sa dva korišćena kancerogena: 7,12 dimetilbenzantracen (DBMA) i N-nitrozometilurea (NMU).

Još jednom: ovi efekti javljaju se kod upotrebe životinjskih proteina u ishrani, ovde konkretno mlečni protein – kazein. Sa biljnim proteinom, tipa soje ili pšenice, nije bilo uticaja na aktivaciju kancerogena. Savet: kao prevenciju, smanjite unos životinjskih proteina na minimum. Za lečenje: izbacite maksimalno unos životinjskih proteina.

Što se tiče Srbije, uranijuma i ostalih toksina, situacija je slična. Osiromašeni uranijum ima veliki mutageni potencijal na naše telo i prisutan je u količinama koje same po sebi, i bez velike podrške ishrane u promociji, mogu napraviti poprilične štete u našem organizmu. Mi zračenje ne možemo izbeći ali ono što možemo jeste  da maksimalno ukinemo promociju raka i time smanjimo podršku ovom kancerogenu. Kako bismo ublažili njegovo dejstvo ishrana mora biti maksimalno antipromocijska tj. sve one namirnice koje potpomažu ubrzano umnožavanje ćelija a to su namirnice životinjskog porekla koje su bogate proteinima i hormonima, moramo izbaciti ili maksimalno redukovati u svojoj ishrani. Otprilike taj posao radi i hemoterapija ali njena mana je ta što ima izuzetno loše negativne efekte po naše zdravlje. Ishrana će taj posao odraditi mnogo bolje kako u lečenju tako i u prevenciji raka.

 

Antioksidans komentar:

 

Na žalost stepen zagađenja radijacijom i toksinima poprilično je zabrinjavajući pa dolazimo u situaciju da kancerogeni maltene mogu delovati samostalno bez ikakve podrške u ishrani. Ako su naše intervencije nebitne kancerogenu koji ima dovoljnu jačinu da ne zahteva podršku ono što onda možemo uraditi u tom momentu je da delujemo u suprotnom pravcu a to je da, ne samo što nećemo pružiti podršku promociji tumora, već ćemo koristiti ishranu i navike koja će naprotiv, suzbijati tumore. Nemojte odmahivati rukom u smislu “mene to ne interesuje” jer vreme koje dolazi biće prepuno ovakvih oboljenja a oni koji nisu na vreme pripremili svoj organizam i imuni sistem na ovakav izazov mogu biti podložni ovakvim oboljenjima. Danas skoro da nema nijedne porodice a da nemaju kontakta sa ovom bolešću u svojoj blizini. Jednostavno pogledajte oko sebe i videćete da ove bolesti već uzimaju svoj danak. U 2014. godini već smo imali oko 40.000 novoobolelih od tumorskih bolesti a taj broj neprekidno raste. Nojeva filozofija i zabadanje glave u pesak neće dati dobar rezultat.

 

 

KANCER, RAK, TUMOR – FAZE RAZVOJA RAKA – PROMOTERI RAKA. BOLEST JE NAJČEŠĆE IZAZVANA DEJSTVOM KANCEROGENA A NJEN PROGRES UBRZAN JE UZ POMOĆ PROMOTERA RAKA.

Comments are closed