Estrogen hormoni podstiču rak dojke i prostate

Na ovim stranicama pisali smo o raku dojke i prostate kao o hormonski zavisnim tumorima. U tekstu smo pomenuli estrogen kao jednog od glavnih krivaca za ove probleme. Ali bitni akteri ove priče, osim estrogena, jesu i imitatori estrogena i fitoestrogen. Sve je više dokaza da na povećanje estrogena u organizmu u velikoj meri utiče naša ishrana i životne navike. Zato je veoma bitno da te navike dovedemo u red kako bi  izbegli rizik od ove bolesti. Budući da estrogen hormoni podstiču rak dojke i prostate u solidnoj meri u poslednje vreme veliki broj ljudi praktikuje prevenciju i lečenje ovog vrsta raka sirovom hranom. Dakle, hormonski zavisni kancer dojke, jajnika, materice, prostate i sl. moguće je sprečiti i lečiti terapijom koja se zove: Alternativa…

 

ESTROGEN HORMONI PODSTIČU RAK DOJKE I PROSTATE

 

Estrogen hormoni podstiču rak dojke i prostate 

Hormoni su supstance koje određene žlezde proizvode i oslobađaju direktno u krvotok, pa se one zato zovu endokrine žlezde (tj. žlezde s unutašnjim izlučivanjem). Većina ljudi povezuje hormone najčešće sa seksualnom funkcijom, ali ima i mnogo drugih koji igraju važne uloge u telu (npr. insulin, tiroksin i adrenalin). Hormoni poput tiroksina i adrenalina, regulišu čitav metabolizam. Hormoni regulišu razvoj i rast, metabolizam hrane, kognitivne funkcije i raspoloženje, telesnu temperaturu i dr. Na gornjoj slici su prikazani organi koji luče hormone. Količine koje oni luče kreću se u mikroskopskim vrednostima ali i u tako malim dozama oni dovode do velikih promena u organizmu. Zato i svako odstupanje u količini hormona u organizmu, bilo da se radi o manjku ili višku, može dovesti do ozbiljnih, bolesnih stanja.

Reč “hormon” potiče od grčke reči a znači “glasnik”. Mogli bi smo da kažemo da su hormoni neka vrsta “glasnika” između ćelija. Iz žlezda, oni se putem krvotoka transportuju do svog cilja, tj. do mesta gde treba odneti “poruku”. Ćelije koje vrše prijem, na sebi imaju specijalne molekularne strukture, tkzv. receptore (mada se se oni mogu nalaziti i unutar ćelije). Na osnovu ovih receptora, hormoni prepoznaju ciljana tkiva, reaguju sa njima i tako prenose potrebnu informaciju, tj. metabolički efekat.

 

Obratićemo malo više pažnje na hormon poznatiji pod imenom estrogen. Estrogen je primarni ženski hormon a neznatna količina estrogena može se naći i kod muškaraca. Reč “estrogen” potiče od grčke reči “Estrus” što znači “strast” i reči “gen” što znači “stvarati”. Prirodno, kod žena se javljaju tri vrste estrogena a to su estron (E1) – proizvodi se tokom menopauze, estradiol (E2) – dominantan kod žena koje nisu trudne i estriol (E3) – primarni estrogen u trudnoći.  Oni se u telu proizvode od androgena, pomoću enzima. U zadnje vreme sve su češće polemike da ovaj hormon ima jak uticaj na rast tkiva koja su osetljiva na hormonske uticaje kao što su grudi kod žena, materice, prostata kod muškaraca i sl.

Estrogen hormoni podstiču rak dojke i prostate.

Kako se mi uklapamo u priču sa estrogenom? Kako bi sebi omogućili lagodan život i pogodnosti modernog društva, izložili smo sebe opasnim kancerogenima. Vodeći stučnjaci iz ovih oblasti složili su se sa stanovištem da smo svoju okolinu isuviše zagadili hemijskim sredstvima koja krajnje negativno utiču na reproduktivni sistem kod ljudi. Ova hemijska sredstva nalaze se svuda. U vodi, u vazduhu, zemlji…

 

Estrogen hormoni podstiču rak dojke i prostate 

 

 

Tu spadaju pesticidi, plastika, industrijska jedinjenja, farmaceutski proizvodi, kozmetički proizvodi itd. Većina ovih hemijskih supstanci u organizmu oponaša ulogu estrogena. Te imitatore poznajemo pod imenom ksenoestrogeni ili spoljni estrogeni. Kada pored prirodnog estrogena, koji se proizvodi u telu, dodajemo i ove imitatore tj.ksenoestrogene a onda dodamo i estrogen i druge supstance koje se nalaze u mlečnim proizvodima može doći do prevelike estrogenizacije organizma. Ksenoestrogena ima u deterženatima (alkifenol), pesticidima (atrazin), sredstvima za sunčanje (4-mbc), konzervansima (butilhidroksianizol), plastika (bisfenol A, nonifenoli), insekticidima (dieldrin, dihlordifenilrihloretan, endosulfan, lindan, heptahlor..), kozmetičkim preparatima (parabeni), prehrambene boje…

Prevelika količina estrogena stimuliše poliferaciju tkiva osetljivih na delovanje hormona što uvećava rizik od pojave hormonski izazvanog raka. Također dolazi do oštećenja gena i aktivacije onkogena. Telo time počinje da šalje pogrešne hormonske poruke pa dolazi do promena u seksualnom i reproduktivnom razvoju.

Osim hemikalija tu spadaju i prirodne namirnice tipa mesa i mleka. To su namirnice sa visokim sadržajem hormona (estrogena) i drugih jedinjenja koja podstiču rast ćelija. Zabrinjavajuća je činjenica da u poslednjih 20 godina broj obolelih žena od raka dojke je uvećan za 50% dok se je broj obolelih od raka prostate uvećao za preko 300% ili da kažemo, danas to bude svaki 14-ti muškarac.

 

Hemijske supstance remete hormonsku ravnotežu

 

Kao imitatori estrogena i remetioci hormonske ravnoteže mogu poslužiti pesticidi. Brojne studije pokazale su da pesticidi mogu izazvati pojavu raka dojke i stimulisati razvoj tumora. Ovde se posebno ističu sustance tipa DDT i PCB koje obično možemo uočiti u kanceroznom tkivu dojke. Postoji i velikih broj drugih kancerogenih pesticida ali oni ne remete uvek rad hormona. Prosečna osoba kroz ishranu za godinu dan unese i do 4.5 litara pesticida kojim se prska voće i povrće. Samo zemljište je zatrovano pa samim tim i biljke koje na njemu rastu. Vrlo otrovni pesticidi, fungicidi, herbicidi i druge hemikalije koje se koriste u komercijalnoj poljoprivredi maltene do samog dana berbe ili žetve ostavljaju ostatke (rezidue) na biljkama koje postaju naša hrana. Mnogi od tih otrova biljka je upila u sebe i ne mogu se ukloniti pranjem. Ako naša hrana nije ekološki uzgojena na dnevnom nivou unosimo značajnu količinu agrokehikalija čiji kumulativni efekat nikada nije bio testiran.

Estrogen hormoni podstiču rak dojke i prostate

Takođe, još opasnije mogu biti supstance iz plastike. Tako recimo plastika ispušta nonifenole koji deluju slično estrogenu. Iz tog razloga Evropska unija je zabranila nonifenole ali ne u potpunosti. Moguće ih je koristiti u manjoj koncentraciji (<0.1%) npr. kod deterdženata i kozmetičkih proizvoda. Veliki deo ovih nonifenola završava u vodovodu i rekama što dovodi do feminizacije i neplodnosti riba. Zato se u zadnje vreme maksimalno pokušava izbegnuti dodir hrane i plastike, pogovu podgrejavanje namirnica u plastici i sl. Otrovi poput dioksina koriste se kod izbeljivanja papira. Iako oni nemaju mogućnost oponašanja estrogena u eksperimentima su dovodili do feminizacije mužjaka glodara. Nisu bio-razgradivi i talože se u životnoj sredini.

Ono što je ovde bitno je da sve te hemikalije mogu izazvati estrogenski efekat. Zašto potenciramo estrogenski efekat kod tumorskih bolesti? Zato što estrogen podstiče stvari da rastu. Ako se poveća nivoa estrogena u telu, epitelne ćelije koje oblažu dojku ubrzavaju svoj rast za 200%. Da estrogen ne bi bujao nekontrolisano zadužen je progesteron – hormon koji proizvode jajne ćelije. Zato estrogen pomaže razvoj raka a progesteron ga suzbija.

 

Estrogen i rak dojke

 

Dr Džon Li, koji je bio jedan od najjačih stručnjaka iz oblasti ženskih hormona, tvrdio je da je glavni uzrok raka dojke estrogen bez ravnoteže. Tome često doprinosi i stres koji pojačava lučenje kortizola. Kortizol blokira receptore progesterona i time daje prednost estrogenu. Iz tog razloga može biti vrlo opasno koristiti lekove na bazi estrogena bez protivteže progesterona. Ovo posebno važi kod upotrebe sintetičkih hormona u kontracepciji i preparatima za hormonsku supstitucionu terapiju (HST). Recimo, upotreba dietilstilbestrol-a, prvog sintetičkog estrogena, imala je za posledicu vaginalne kancere, kancere materice , kao i neplodnost kod potomstva. Veća upotreba ovakvih hormona dovodi do porasta oboljevanja od hormonski zavisnog raka. Takve posledice pokušale su se izbeći uz pomoć progestina, sintetičkog progesterona koji je trebao napraviti tu ravnotežu. Ispitivanje dr Bergkvista, sprovedno nad 23.000 žena, pokazalo je da ako se HST primenjuje duže od 5 godina, udvostručava rizik od pojave raka dojke. Sintetički progestini suzbijaju mogućnost raka materice ali sa druge strane povećavaju rizik od raka dojke a to je potvrđeno studijom objavljenom 1995. godine u Engleskoj. Iste te rezultate potvrdila je i druga studijia sa 160.000 žena koja je potvrdila da HST terapija pojačava rizik od raka dojke i to srazmerno dužini trajanja terapije.

Estrogen hormoni podstiču rak dojke i prostate

Problemi kod upotrebe sintetičkih hormona javljaju se i zbog količine unosa istih. Količina hormona koja se unese u kontraceptivnim pilulama ili HST-u, je i po nekoliko puta veće od količine koju normalno proizvodi naše telo. Razlika je u tome što je estrogen koje proizvodi naše telo u ravnoteži sa progesteronom. Kada se ta ravnoteža naruši, javlja se problem.
2003. godine u časopisu Lancet objavljeno je istraživanje gde je praćeno oko milion žena starosti od 50 do 64 godine a polovina njih je bilo na HST-u. Verovartnoća oboljevanja od raka bila je dvostruko veća kod onih žena koje su koristile estrogen i progestin. U protekloj deceniji u Engleskoj upotreba HST-a dovela je do pojave 20.000 novih slučajeva raka dojke. Ali, problem nije samo u raku dojke. Studija koja je odrađena sa 240.000 žena pokazala je da je rizik od raka jajnika uvećan za 70% kod žena koje su koristile estrogen. Pogotovo ako se on koristi više od 10 godina.

Estrogen hormoni podstiču rak dojke i prostate

Sa druge strane muškarci nisu izloženi štetnom dejstvu estrogena i progestina preko pilula ili HST-a ali se kod njih uvećanje estrogena postiže uz pomoć ksenoestrogena, putem hrane. Estrogen inače ometa aktivnosti testosterona – muškog hormona. Povećanje estrogena kod muškog dela populacije dovodi do rizika oboljevanja od raka prostate.
Neke namirnice prirodno sadrže hormone, poput mesa ili mleka. Ti hormoni mogu biti prirodno u sastavu namirnica a mogu dospeti u organizam životinje i kao sintetički hormoni. Životinjama se, radi bržeg rasta ili nekih drugih ekonomskih efekata u ishrani dodaju hormoni. Takođe, steone krave povećavaju produkciju hormona za svoje teliće u svom mleku pa takvo mleko ne bi trebali koristiti u ishrani.

Osim toga, meso i mlečni proizvodi predstavljaju mala skladišta nerazgradivih otrova. Hemikalije poput PCB-a i DDT-ja dospevaju u prirodnu sredinu. Biljke ih upijaju a životinje kroz ishranu akumuliraju u sebi sve te otrove pa ih prenose na sledeću kariku u lancu ishrane. Možda ćete sebe uskratiti za neko voće ili povrće iz razloga što je “prskano” pa ćete radije preći na piletinu ili meso drugih životinja. Ali ne zaboravite da je ta životinja akumulirala u sebi veće količine otrova iz dužeg vremenskog perioda pa ćete tako, odjedamput, pojesti ceo rezervoar otrova.

Fitoestrogeni su prirodne supstance koje proizvode biljke. Imaju slično dejstvo kao estrogen ali za posledicu imaju smanjenje rizika od raka dojke bar za 50% i smanjenje smrtnog ishod kod raka prostate. Njihovo delovanje svodi se na bržem zaposedanju ćelijskih receptora estrogena u odnosu na spoljni estrogen a sa druge strane imaju sto puta slabije dejstvo od ksenoestrogena i telesnog estrogena. Fitoestrogene možemo pronaći kod soje, agruma, pšenice, lucerki, celeru itd.

Sve u svemu estrogen ima masu pozitivnih dužnosti a što se tiče negativnih efekata, posebno vam skrećemo pažnju na povećan rizik raka dojke i prostate.

 

 

ESTROGEN HORMONI PODSTIČU RAK DOJKE I PROSTATE. LEČENJE RAKA SIROVOM HRANOM. HORMONSKI ZAVISNI KANCER DOJKE, JAJNIKA, MATERICE, PROSTATE. ALTERNATIVA.

Comments are closed