Brak iz ljubavi ili ljubav iz braka

Lečenje teških bolesti i brak – kakve sad to veze ima? Kada su u pitanju teške hronične bolesti teško da brak može poslužiti kao lek ali neki njegovi principi mogu nam pomoći da bolje razumemo zakonitost duhovnog sveta, sveta u kome će se odigravati većina presudnih bitaka. “Dok nas smrt ne rastavi… U dobru i zlu…” – verovatno se svi bračni drugovi sećaju ovih reči, obećanja koje su položili na oltaru pred sveštenikom u crkvi. Na žalost, malo je onih koji su pravilno razumeli ove reči a većina ih smatra tek prigodnim folklorom i zato svoja obećanja uzimaju neozbiljno i neobavezno. Šta podrazumevamo pod brakom? Za državu brak je zakonom uređena, na bazi ravnopravnosti zasnovana, zajednica života žene i muškarca, nastala na osnovu njihove slobodno izražene volje. Za crkvu “Brak je Sveta tajna po kojoj se dva lica različitog pola na način propisan od strane Crkve vezuju doživotnom duhovnom i telesnom vezom, radi potpune životne zajednice i rađanja i odgoja dece”. Zbog te ljubavi: ,, čovek će ostaviti oca i majku svoju da prione ženi svojoj i biće dvoje jedno telo “. (Postanak 2:24)…..Da li je to brak iz ljubavi ili ljubav iz braka i kako nam ona može pomoći kada je naše zdravlje u pitanju?

 

Brak iz ljubavi ili ljubav iz braka - brak duha i tela je moćno oružje u borbi sa teškim bolestima i životnim problemima. Da bi naše biće pobedilo sve životne probleme, mora postojati jaka i neraskidiva veza između duha i tela koji sinergično deluju u zajedničkoj borbi.

 

BRAK IZ LJUBAVI ILI LJUBAV IZ BRAKA

 

 

Kod klasičnog venčanja muškarac i žena ulaze u brak obećavajući jedno drugom “dok nas smrt ne rastavi… u dobru i zlu” pa time dvoje postaju jedno. Bračno biće postaje novo biće koga čine muškarac kao duh a žena kao telo a opet, i jedno i drugo zadržavaju svoje osobenosti. U Hrišćanstvu je to Bog i crkva. Nešto slično dešava se i kod rođenja svakoga od nas pojedinačno, muškarca ili žene, kada dolazi do venčanja duha i tela a novorođeno biće smo mi sami. I u ovom slučaju supružnici (duh i telo) polažu zakletvu da će istrajati u dobru i zlu sve dok ih smrt ne rastavi a to znači da će po svaku cenu braniti svoju zajednicu sve do zadnjeg časa. Svako razdvajanje supružnika rezultovaće smrću novorođenog: ako pričamo o pojedincu onda će to značiti njegovu ličnu smrt a ako pričamo o braku onda će to značiti smrt bračnog bića. Isto bi se desilo i sa crkvom koja se odriče svoga Boga.

 

Brak iz ljubavi ili ljubav iz braka - brak duha i tela je moćno oružje u borbi sa teškim bolestima i životnim problemima. Da bi naše biće pobedilo sve životne probleme, mora postojati jaka i neraskidiva veza između duha i tela koji sinergično deluju u zajedničkoj borbi.

Ovom zakletvom naš duh se zaklinje da će dati sve od sebe da sačuva život tela, da ga neće ostaviti samog u problemima i da će se uporno truditi da prebrodi svaku bolest ili problem koji mu ugrožava život. Zauzvrat telo obećaje duhu da će do kraja biti njegov dom (ili hram) i da nikada neće raditi protiv njega. Tako će crkva postati Božji hram, žena će postati hram svoga supružnika a mi sami svoje telo učinićemo hramom svoje duše – Božjeg duha koji će nam darovati život. Život novog bića, osnovni je prioritet supružnika i svojim obećanjima u momentu rađanja novog bića oni to potvrđuju. Šta bi se dogodilo sa nama kada bi naš duh odustao od svojih reči: “znaš, obećao sam ti onda ali tvoje telo je tado bilo mlado, lepo sam se osećao u njemu a sada si telo odebljalo, starijeg lika i više ne tako lepo. A i problemi su ti se poprilično umnožili. Sve to me smara, ne osećam se više kao ranije, odlazim…”. Ili ako bi telu dosadio duh koji ne čini sve ono što bi telo želelo ne razumejući da mnoge od tih želja vode ka propasti ? U takvom slučaju smrt bića bila bi neiminovna a to je ono što čeka svakog od nas kada smrt bude razrešila brak koji nam je udahnuo život.

Zato je neophodno ispoštovati obećanje u dobru i zlu do krajnjeg časa.  I kao što duh ne napušta telo koje je u problemu tako ni supružnik ne bi trebao napustati bračnu zajednicu jer život bića nema alternativu. Nikakvo telesno uživanje niti romantični izgovor ne bi smeo poslužiti kao opravdanje takvom činu. Drugim rečima “idemo do kraja, kroz dobro i loše” a ne do prvog problema i nezadovoljstva. Na žalost, savremeno doba nosi građanske slobode koje pod plaštom emancipacije uvode neka nova pravila koristeći se ljudskom slabošću ka telesnim uživanjima. Razlog takve emancipacije jeste najčešće ili ekonomski faktor ili težnja ka uništenju društva od strane onoga koji takvo ponašanje propagira a nikako ne uzvišene građanske slobode kako se to u načelu tvrdi. Ipak, onaj koji odlazi rado će to koristiti kao svoju odbranu dok gazi preko obećanja koje je dato.

 

Brak koji nas štiti od problema

 

Kako nam ova filozofija može pomoći u borbi sa bolestima? Teške bolesti, poput onih tumorskih ili nekih drugih sa neizvesnim ishodom dovode pacijenta u stanje sumnje i očaja. Često puta pacijent gubi veru u pobedu ili jednostavno izgubi volju za borbom rušeći tako poziciju svoga duha. Skoro da se stiče utisak da bolesti ovog tipa prvo ubiju pacijenta psihom, a onda, kada duh pacijenta posustane, takav brak je mnogo lakše uništiti. Ako duh pacijenta izgubi ljubav prema svome telu bolest će tada još jače napredovati a pacijent tonuti sve dublje i dublje u vrzino kolo. Isto će se desiti i ako telo kaže “dosadio mi je ovaj duh i njegovi principi… ko zna još koliko mi je vremena ostalo.. želim uživati u svim telesnim slobodama…život je samo jedan…” tim rečima telo će izgubiti vezu sa duhom i oslabiti svoje šanse ka ozdravljenju. Fraze tipa “voleo bih da imam novo telo” i “ovde više nema ljubavi” samo su bledi izgovori i povlačenje pred problemom a nikako ne neka težnja ka ljubavi. Ako već govorite o ljubavi ona ima svrhu jedino ako pomaže supružnicima da pobede nevolju a ne da je zloupotrebljavaju. Ako je vaše telo bolesno, znajte da vaš duh vodi ljutu bitku za život i najgore što u tom slučaju telo može da učini jeste da duhu okrene leđa, da postane umorno od života. Telo koje se grčevito bori za opstanak pak, u zabludi da nešto propušta od života, vrlo je moguće da će u teškim trenucima pogrešiti u svojim odlukama i tako izgubiti svoj duh.

 

Brak iz ljubavi ili ljubav iz braka - brak duha i tela je moćno oružje u borbi sa teškim bolestima i životnim problemima. Da bi naše biće pobedilo sve životne probleme, mora postojati jaka i neraskidiva veza između duha i tela koji sinergično deluju u zajedničkoj borbi.

 

Ono što važi za bračno biće važi i za čoveka. Kada dođe do teških problema sa zdravljem bića, iako situacija deluje teško i bezizlazno, ne smete odustajati i gubiti nadu. Ono što smo više puta naglasili u našim tekstovima jeste da čovek mora da učini sve što može dok mu se sudbina ne ukaže. Telo će morati da da prioritet duhu a duh će morati bolje da razume telo. Samo tako, u čvrstoj zajednici, vaše biće može da opstane i pobedi sve probleme i bolesti. Morate sačuvati duh, morate vratiti veru u pobedu jer to što sumnjate – to vam je neprijatelj nametnuo u nadi da ćete time napustiti svoje telo ili zamrzeti svoj duh. Taj “brak” je neprijatelju trn u oku i sve dok se budete držali datog obećanja bićete zaštićeni a svi vaši neprijatelji pa i bolest biće poput “bezzubog tigra” jer duh je mnogo jači ako u telu ima vere a telo sa jakim duhom postaje nesalomivo i mnogo lakše pobeđuje probleme: “Zaista vam kažem, ako imate vere koliko zrno gorušičino reći ćete gori ovoj pređi odavde tamo, i preći će. I ništa vam neće biti nemoguće” (Mt. 17, 20). Ako vera može premeštati planine šta je za nju jedna bolest?

Brak iz ljubavi ili ljubav iz braka – jedno uz drugo idu…

Antioksidans komentar:

Ovim tekstom nismo imali nameru da pričamo i pametujemo o braku ali smo morali da iskoristimo princip i zakone bračnog života kako bi vam simbolično dočarali vezu duha i tela. Teško je objasniti pojmove duhovnog sveta običnim rečima ali, ukoliko priču uporedimo primerom iz svakodnevnog života, biće mnogo lakše razumeti je. Prihvatali vi to ili ne, život ipak jeste venčanje svetlosti i senke, brak duhovnog i materijalnog. Bilo da se radi o našem rođenju kome je prethodio brak duha i tela, bilo da se radi o rođenju novog bića, kome je prethodio brak muškarca i žene, bilo da se radi o Hristu i Crkvi kao telu Božijem, jedno je sigurno – svako razdvajanje duha i tela vodi kao propasti života.  I ako dođe do teške bolesti ili do problema u životu ne okrećite odmah leđa supružniku jer to nije rešenje problema. Zato budite istrajni u životu, kako u radosti tako i u  bolu, kako u uspehu tako i u neuspehu, kako u dobru tako i u zlu – sve dok ne budete “razrešeni”. 

Po svaku cenu morate braniti brak života, bilo da se radi o braku muškarca i žene bilo da se radi o braku duha i tela. Čovek ne bi trebao ići protiv bića jer “što je Bog sastavio, čovek neka ne rastavlja“ * (Marko 10:6-9; Postanak 2:24).

Postoji još jedno rođenje i ono se dešava nešto kasnije u našim životima ali ne svakome. Novo rođenje se ne dobija na dar već se mora skupo platiti. O tome je bilo reči u tekstu “Novorođeni“.

 

 

BRAK IZ LJUBAVI ILI LJUBAV IZ BRAKA – BRAK DUHA I TELA JE MOĆNO ORUŽJE U BORBI

Comments are closed