Zadnje vreme

Zadnje vreme je termin koji najčešće dovodimo u vezu sa Biblijskim proročanstvima i sudnjim danom. Gledano iz makro ugla to možemo tumačiti kao kraj čovečanstva tj. kraj civilizacije i društva. Ali, svako od nas pojedinačno ovaj proces doživljava i kao jedinka, onda kada naslutimo da je kraj možda tu negde… I kao što su razni “vidovnjaci” obično uvek grešili prognozirajući koji je taj zadnji, sudnji dan za društvo isto tako možemo tumačiti i prognoze pojedinih lekara koji imaju običaj da predvide pacijentu mesec, dva ili tri godine života…

Zadnje vreme. Teške bolesti često su posledica duhovnog pada čoveka. Bolest duhovnog bića povlači za sobom i bolest telesnog. Duh, religija i zdravlje.

ZADNJE VREME

Kao što je sudnji dan društva nepredividiv i isključivo u domenu Stvaraoca slična situacija može se desiti i sa životom pojedinca. Ipak ne zaboravite da se prognoze bolesti daju na osnovu neke statistike a statistika prognoze polazi od nekih standarda u ponašanju tako da ukoliko pripadate statističkoj većini ona može biti i poprilično tačna. Ali, šta se događa ako vi napustite tu većinu? Da bi smo ovaj problem realno sagledali moraćemo već sada da napustimo tu većinu i razmišljamo na malo drugačiji način. Ukoliko ste ateista po ubeđenju nemojte odmah zauzimati odbrambeni gard već prvo pročitajte ceo tekst a onda donosite sud. U daljem tekstu pokušaćemo da bolje razjasnimo pojam “zadnjeg vremena” koristeći se simbolikom i konstantnim poređenjem ljudskog drušva i njegovog osnovnog člana – pojedinca.

Teleseno zdravlje čoveka (a i društva) ne bi trebali razdvajati od njegovog duševnog zdravlja. Drugim rečima ukoliko dođe do duhovne propasti osobe (nacije) doći će i do problema sa fizičkim zdravljem. Nemojte ovo odmah postavljati kao striktnu matricu jer odstupanja od pravila u domenu su Tvorca i vrlo su moguća. Ali generalno gledano duhovna propast najčešće vodi i onoj zdravstvenoj. Ovo pre svega zbog toga što religija i duhovnost polaze od činjenice da u osnovi svega leži ideja i da je materija njen produkt. Samim tim svaka promena u informaciji izazvaće preslikavanje i u njenom materijalnom liku. Tendecija rapidnog duhovnog propadanja biće naročito izražena u “poslednjim danima” kako to opisuje Biblija pa ćemo se malo zadržati na toj temi.

 

Znaci zadnjih vremena

 

“Ali ovo znaj, u poslednjim danima doći će naročito teška vremena jer će ljudi biti sebični, pohlepni za novcem, umišljeni, oholi, hulnici, neposlušni roditeljima, nezahvalni, neverni, bezosećajni prema drugima, nespremni za bilo kakav dogovor, klevetnici, neobuzdani, okrutni, bez ljubavi prema dobroti.” (Timotiju 3:1-3). Ako bi smo sudili po moralnim vrednostima društva  mogli bi smo da kažemo da kraj ne samo da je blizu već smo se našli i iza njega. Svaka stavka iz prethodnog uslova skoro da je stoprocentno ispunjena. Oni koji su živeli u poslednjih nekoliko decenija ne mogu poreći ovaj neprekidan i zastrašujući moralni pad savremenog društva. Svaka generacija neprekidno spušta granicu prihvatljivog ponašanja. Kao rezultat navedenog svaka naredna generacija funkcioniše pod nižim moralnim standardima od one prethodne. I na žalost izgleda da nema kraja ovom sramnom trendu. Ovde možemo svrstati sve veće odavanje narkomaniji, bludu, pederastiji, lezbejstvu, sektaštvu i sličnim pošastima. Sva ova ponašanja dovode do totalnog sloma ličnosti, duhovnog bića čoveka, dovodeći ga u sukob sa Zakonom Stvaraoca. Budući da čovek živi suprostavljen osnovnoj ideji koja čini srž njegovog bića logično je za očekivati da će to dovesti do propasti njegovog zdravlja pa i do samog čoveka uopšte. Uočavanjem ovih zakonitosti kod pojedinca možemo doći do formule koju onda možemo primeniti na čitavo društva. Ovaj princip važi i u obrnutom smeru – od društva ka pojedincu.

 

Zadnje vreme. Teške bolesti često su posledica duhovnog pada čoveka. Bolest duhovnog bića povlači za sobom i bolest telesnog. Duh, religija i zdravlje.

Kako to izgleda u slučaju društva? Kao znaci i dokaz poslednjeg vremena čovečanstva po Bibliji spominju se brojni ratovi po svetu, prirodne katastrofe, glad, umnožavanje znanja… A kada pogledamo vesti videćemo baš puno takvih informacija – o ratovima, o poplavama, zemljotresima, slike ljudi koji umiru od gladi…  Ovde se prisetite jedne poruke iz Biblije: “Čućete za ratove i za velike vojne sile. Pazite, ne plašite se jer to mora da bude ali još nije kraj. I biće velike gladi i zemljotresa po raznim mestima, ali to je samo početak nevolja.” – Matej 24:6-8. Što se tiče umnožavanja znanja i tu ne možemo poreći da su se u poslednjim godinama saznanja u svim pravcima drastično uvećala i da više ne postoji oblast prirode i života u kome čovek nije zavukao svoj um. A budući da je đavolu put otvoren jedenjem jabuke sa drveta znanja, logično je za pretpostaviti da će materijalni um i njegovo saznanje biti most i produžena ruka preko koje će tamni princ ostvarivati svoj uticaj. Drugim rečima, sve što čovek bude saznao i svojim umom dodirnuo biće uništeno. Zato prava ljubav uvek polazi iz srca a ne iz uma. Setite se onih Isusovih reči upućenih Judi “otvori svoje srce Judo a ne svoj um”. A podsetimo se i činjenice da je Biblijski prorok Danilo već nagovestio da će pred kraj sveta doći do drastičnog umnožavanja saznanja (“A ti Danilo zatvori ove reči i zapečati knjigu do vremena kraja. Mnogi će pretraživati i pravo znanje će se umnožiti.” (Danilo 12:4).

Kao što smo već napomenuli životna priča čoveka kao pojedinca može se dovesti u vezu sa pričom društva. Kao što čovek ide linearnom putanjom od tačke rođenja do tačke smrti, kao mikrosistem, istom putanjom kreće se i društvo kao makrosistem. Ono također putuje od svog rođenja, razvoja, starosti pa sve do svoje krajnje tačke tj. smrti ili propasti. I normalno, kao što čovek doživljava u svojoj starosti trenutke bolesti i otkaza pojedinih delova u sistemu tako će i društvo u svojoj starosti proživljava iste tegobe. Kod društva se one ispoljavaju kroz devijantna ponašanja, krize, ratove i pad moralnih vrednosti a kod pojedinca ove tegobe budu vezane za bolesti tela. Tako će se tumor, kancer, infarkt i ostale teške bolesti predstaviti kao znaci upozerenja zadnjeg vremena u mikrosistemu. Kako dolazi do ovakve propasti? Pogledajmo to na primeru društva jer kad ono uđe u svoju terminalnu fazu, logično je da će se i njegov pojedinac naći u teškoj situaciji. Koji su to uobičajeni mehanizmi u destrukciji jednog društva?

 

Porodica – osnovni stub društva

 

Ćelija društva jeste porodica. Ako bi smo želeli da uzdrmamo društvo u temelju biće potrebno uništiti porodicu kao instituciju. Njenim uništenjem mi društvo dovodimo u stanje malignog oboljenja. Kako se uništava porodica? Za početak, pederastijom i lezbejstvom. Primetićete da se u poslednje vreme pod maskom emancipacije i ljudskih prava provlači liberalizacija pederastije i lezbejstva. Ovde imamo dva negativna faktora. U prvom redu su učesnici ovakvih pojava koji deluju na nižem nivou i jednostavno žele uživati u naopakim i bolesnim telesnim strastima a u drugom redu se nalazi “sistem” koji deluje na mnogo opasnijem nivou jer želi da ovaj čin legalizuje i da mu status “normalnih pojava” . Na taj način uvodi se nered i anarhija i narušava porodica kao osnovna ćelija društva jer ona se bazira na kombinaciji muško-ženskog principa koji formiraju savršenu celinu (jin-jang) i samim tim dobijaju dar kreacije novog života. Novonastala degenerativna istopolna veza nema dar novog života već je jalova i vodi naciju u smrt. Ovakvi pokreti forsirani su od strane “sistema” jer se savršano uklapaju u politiku depopulacije koju sprovodi novi svetski poredak.

Zadnje vreme. Teške bolesti često su posledica duhovnog pada čoveka. Bolest duhovnog bića povlači za sobom i bolest telesnog. Duh, religija i zdravlje.

 

Pored izvitoperene seksualnosti porodica se uništava i narušavanjem autoriteta i odnosa na liniji roditelj-rotitelj-deca gde primećujemo totalno odsustvo poštovanja, pozitivne komunikacije i poretka. Budući da “sistem” želi progurati svoju kancerogenu politiku kroz društvo on se uporno trudi da kod stanovništva razvije nove “moralne vrednosti”. U tu svrhu masovno se koristi televizija, štampa, internet…

Roditeljima će se polako sužavati ovlašćenja dok će se deci davati tobože sve veća prava i slobode. Možda ćete reći da u tome i nema ničeg lošeg ali ovde je problem u tome što su to slobode koje najčešće vode u propast. Tako npr. deci će se ponuditi “pravna zaštita” čak i za verbalnu kritiku roditelja, učitelji u školama imaće vezane ruke i neće imati autorit kao ranije, omladini će se nuditi nastrane slobode, emancipacija kroz prevremene seksualne odnose, mogućnost da sklapaju istopolne brakove, da konzumiraju legalizovane droge i još mnogo toga. Uticaj roditelja biće konstantno suzbijan ali će na drugoj strani rasti uticaj “savremenog društva”.

Zato morate da razumete nastojanje tamne strane da uništi porodicu. Ako u tome uspe cela nacija biće osuđena na duhovnu a samim tim i na fizičku propast. Sredstva koja se u tome koriste krajnje su perfidna i nisu lako uočljiva. Svakako da bi svaki čin otvorenog uništenja porodice bio deklarisan kao negativan i neprihvatljiv ali ako vi to upakujete u ambalažu ljudskih prava, sloboda i emancipacije onda to može vrlo lako proći iako je rezultat isti tj. uništenje porodice. Kada porodica bude razorena onda će uništenje pojedinca biti mnogo lakša stvar. Tada će mnogo lakše proći i ostali jahači uništenja…

 

Zadnje vreme. Teške bolesti često su posledica duhovnog pada čoveka. Bolest duhovnog bića povlači za sobom i bolest telesnog. Duh, religija i zdravlje.

 

Seksualne slobode

 

Kada se karakter ljudi totalno sroza, u odsustvu duha čovek nagone proglašava za silu vodilju u životu. Osnovni nagoni živih bića na ovom stepenu duha jesu nagon za hranom i nagon za parenjem. Mozak počinje da oscilira samo kroz dve faze (hrana-sex-hrana-sex-hrana-sex) bez promene. Ovde morate praviti razliku između “vođenja ljubavi” i “parenja” jer će pripadnici seksualnog razbluda uglavnom svoj seksualni čin deklarisati kao “vođenje ljubavi” pokušavajući da ga predstave kao uzvišeni čin građanskih sloboda. Ne zamerite što koristimo izraz “parenje” jer je on ipak svojstven životinjskom svetu. Međutim, ono što razdvaja ljude od životinja jeste ta karika u svesti, gde čovek po defaultu treba da predstavlja visokosvesno, moralno biće. Ovakva degenerativna ponašanja negiraju tu razliku i prisustvo svesti. Koliko god da budete demokratični i slobodni pravilo je jasno: seksualne aktivnosti na takvom nivou svesti, svojstvene su više životinjskom svetu dok će “vođenje ljubavi” biti osobina ljudi a ono je uslovljeno postojanjem određene doze kulture i normi u ponašanju. Budući da je to područje u kome čovek najčešće gubi kontrolu, ono će biti omiljeno tamnoj strani.

Seksualne slobode biće zloupotrebljene kroz pederastiju i lezbejstvo, kroz prerano uvođenje dece u seksualni život za šta će se pobrinuti estradna javnost i razni “društveni uzori”.  Osnovna životna smernica naroda u Srbiji kreće se u pravcu”hleba i igara” a formiranje niske, nagonske svesti, umnogome olakšava manipulaciju u kontrolu stanovništva. Pojedini TV kanali u Srbiji specijalizovani su za edukaciju naše omladine u degenerativnom smislu. Raznorazne nazovi “zvezde” davaće vam savete o normativima, broju i načinu seksualnih aktivnosti, pri čemu onaj koji ne postupa po uzoru automatski postaje zastareo i staromodan. Devojačko poštenje biće izloženo podsmehu od strane iskusnih “ljubavnih igračica” koje će tu čistotu pokušati da predstave kao zastarelo i patrijarhalno ponašanje nepoželjno u savremenom dobu. Budući da će i sa druge strane, u seksualnoj potražnji, preovladavati nagoni, ponuda će se otvoreno transformisati u tom pravcu (obnaženje tela i adekvatna garderoba tj. ne-garderoba, pirsinzi po usnama i telu… Umesto pumpanja duhovnih osobina, intelekta i Božjih vrlina sada će se pumpati usta, grudi i sve ostale stavke u domenu nagonskog bića tj. sve ono što pripada telu i telesnom carstvu. Ono što je ranije bilo deklarisano kao prostitucija i razvrat sada će dobiti nova, moderna imena iza kojih će pokušati da sakrije prava priroda tog čina (starleta, klaberka, sponzoruša…). Preljuba i bludničenje krstiće se avanturom i nesputanom slobodom ljubavi a “sistem” će ovakve akcije podržavati raznoraznim pomagalima i “stručnim savetima”. Ovo će biti neophodno jer će se u “vođenju ljubavi” zahtevi uvećavati iznad granica koje je priroda postavila kao normalne u cilju održanja vrste. Danonoćni rijaliti programi inače oskudan ljudski duh dodatno će se srozavati na animalni svet nagona. Posebno će biti ciljani  mladi koji ne shvataju da sav taj “sjaj” koji oni prihvataju kao imperativ u stvari je prikriveni otrov sa odloženim dejstvom. I da se nadovežemo na Adamovu jabuku, što ranije deca budu u svom materijalnom umu obradila ovu temu, tamna strana imaće više vremena i prostora da istu uništi pa će tako, kada dođe trenutak da se cela ova priča iskoristi kao osnova za formiranje porodice i nastavak života, dvoje mladih odavno biti jalova avlija bez ploda prepuna korova.

 

Materijalne slobode

 

Što se tiče ostalih duhovnih vrednosti, nakon porodice i one će postati laka žrtva. Naopake stvari pokušavaju se predstaviti ispravnim a ispravne naopakim. Tako će poštenje postati glupost, čast – gnjavaža, istina će biti suvišna a vredni rad biće čin budale dok će se uljudnost i milosrdnost progalasiti za slabost.  Na drugoj strani siledžije će graditi mačo imidž, kriminalci će postati ugledni poslovni ljudi a neradnik će se proglasiti pametnim. Zato danas u Srbiji imamo situaciju da se “glupim” zove onaj koji uči školu pošteno i koji dobija realnu diplomu i realno radno mesto na kome će pošteno zarađivati svoju platu dok se onaj koji kupuje diplomu i koji je dobio nepotrebno partijsko radno mesto gde će biti plaćen za nerad – proglasiti pametnim i mudrim. “Sistemu” nisu potrebni ljudi koji će misliti svojom glavom pa se tako među mladima formira trend da više nije “in” biti dobar đak jer automatski ste “slabić” ili “štreber” a prioritet ka obrazovanju kompenziraće vam se svetlima i glamurom medijske pozornice. Deci se naturaju kojekakvi idoli sa lažnim sjajem, učesnici rijaliti programa postaju uzor, raznorazne zvezde svega i svačega, a sve sa razlogom da se uz pomoć lažnog sjaja, raskoši i glamura omladina zaludi i zabuni u pravilnoj životnoj orijentaciji.

Hrani telo ali i duh

 

Ovakve pojave u društvu i ovakav način razmišljanja predstavlja ozbiljno oboljenje društva i ukoliko ono nastavi da se kreće u tom pravcu neizbežno je osuđeno na propast. Iz ovoga možemo izvući jednu zakonitost: ako društvo živi u suprotnosti za idejom Tvorca i ukoliko svoje biće hrani zlom i naopakim ponašanjem biće neiminovno upućeno na propast i smrt baš kao što je to i mnogo puta učinjeno ranije. Setimo se Nojevog vremena gde je hronično propadanje dovelo do globalnog uništenja. U Lotovo vreme izopčena pokvarenost Sodome i Gomore dovela je do uništenja ovih gradova vatrom sa neba. “Isto tako biće i u Lotovim danima: jeli su, pili, kupovali, prodavali, sadili, gradili… Ali onog dana kada je Lot izašao iz Sodome sa nebe je zapljuštala vatra i sumpor i sve ih je uništila. Isto tako će biti i onog dana kada se pojavi Sin čovečji.” Luka 17:28-30. Da li moguće da će i u naše vreme velika izopačenost i nemoralnost još jedamput pozvati presudu sa neba? Kako da ovu priču povežemo sa zdravljem?

 

Zadnje vreme. Teške bolesti često su posledica duhovnog pada čoveka. Bolest duhovnog bića povlači za sobom i bolest telesnog. Duh, religija i zdravlje.

Šta kaže religija?

 

Ukoliko želite da učinite nešto za svoje zdravlje primarno će biti da dovedete sebe u skladu sa Zakonom Tvorca. U protivnom sva nastojanja za ozdravljenjem biće konstantno usmerena protiv vetra. Možda ćete nešto u tom delu i uspeti da popravite ali trebaće vam mnogo više snage da vodite čamac protiv struje. Ako se je društvo našlo jednoj ovakvoj poziciji mi ne možemo zazeti stav “to je problem društva a ne mene” jer drušvo čine pojedinci, tj. svi mi. Ako se je društvo moralno našlo na rubu propasti, svakako da problemi postoje i kod nas, pojedinaca. A problemi u duhovnom, kao što rekosmo, podstaći će probleme u materijalnom. Ukoliko se borite sa teškim bolestima ili ih želite prevenirati, moraćete da poradite na svom duhovnom biću. Kako bi ovo postigli, odabir pravilne ishrane postaće ključni momenat. Kao što telo traži odgovarajuću hranu isto će biti i sa duhom. Da bi duh normalno egzistirao biće potrebna adekvatna ishrana. Osnovna hrana duha jeste istina tj. Božija reč. Ono što u materijalnoj hrani čine nutrijenti kao što su proteini, ugljeni hidrati, vitamini, enzimi itd u duhovnom delu njihov pandam jesu vera, ljubav, nada, poštenje, skromnost, dobrota, istina i ostale vrline. Ako u svom životu pogazite ove vrline ostaćete bez osnovnih nutrijenata duševne hrane a hrana koju ćete koristiti biće – laž.  Vera je vaša jedina veza sa Bogom i kašika-hranilja vašeg duha. Ako ostanete bez nje između vas i tanjira punog istine pojaviće se nepremostivi zid. Duh koji će živeti u laži, bez prisustva Božije reči, razboleće se, uzeće svoj oblik u materiji i daće mu se ime bolesti. Opet da podsetimo, ovo nije jedini način na koji bolest može doći ali je jedan od bitnijih. Ukoliko svoj duh budete hranili iz tanjira istine smanjiće se verovatnoća oboljevanja a povećati verovatnoća izlečenja. Zapisano je “neće čovek živeti samo od hleba već od svake reči Božje”. Božju reč dakle nećemo zapostaviti ali isto tako ni materijalnu hranu.

 

Šta kažu holističke nauke i alternativa? 

 

Kada govorimo o materijalnoj hrani princip je sličan kao i sa Božjom reči. Kao što duh živi od reči koja je istina tako će i telo živeti od hrane koja je istina. Kakva je to istinita hrana? Da bi vam to bolje objasnili koristićemo se jednim poređenjem. U tom poređenju predstavićemo vaše telo kao zemlju, pooranu njivu i hranu kao seme ili biljku koju sadimo i od koje očekujemo plod. Taj plod biće naše zdravlje, zdravo telo koje će funkcionisati bez problema. Ako bi smo uzeli to seme ili biljku svejedno, prethodno je skuvali, ispekli, ispržili, rafinisali, odstranili bitne delove i tako posadili u zemlju – šta bi smo dobili kao plod? Ništa! Takva biljka je jalova, neće dati ploda, bar ne onog koji mi priželjkujemo. Iz fizike znamo da svetlost objektivno postoji a da je tama rezultat odsustva svetlosti. Što je svetlosti manje – tame je više. Nikako obrnuto. Otprilike tako će biti i sa našim zdravljem i “mrtvom” hranom. Što je žive hrane manje, to je bolesti više. Prirodna, živa hrana je ona koja raste u prirodi, pod suncem, bez prevelikog prisusva i mešanja ljudskog uma. Naša hrana mora zadržati svoju autentičnost tj. strukturu koju joj je priroda odnosno Stvaraoc dodelio. Samo tako ona može lečiti i pomagati naše zdravlje. Previše čovekovog prisustva odigraće ulogu Adamovog sindroma i hrana će dobiti osobinu laži. Postaće prepuna veštačkog đubriva, pesticida, herbicida, fungicida, rafinisaće se, termički obrađivati. Nakon takvog holokausta neće više ostati ni trunke istine u njoj. Primetićete kako se “sistem” vredno trudi da nas uvede u svet kulinarstva. Tako ćete na TV-ima videti masu emisija i tv šou programa sa temom kulinarstva: tata kuva, mama kuva, kuvajte sa najboljima, kuhinja ova, kuhinja ona… Izbor je veliki. Recepti pljušte sa svih strana. Prosto se stiče utisak da je poželjno kuvati sve – pa čak i banane. Nemojte da zaboravite da najjače prehrambene grane industrije ne mogu postojati bez termičke obrade hrane a onda saberite dva i dva i dobićete odgovor o kulinarskim emisijama.

 

Antioksidans komentar

 

Sudeći po ovim znakovima i nadovezujući se na priču u otkrovenju možemo sa sigurnošću utvrditi da nam se taj čuveni “zadnji dan” opasno približava. Ako ćemo znake koje očitavamo u društvu prihvatiti kao najavu kraja civilizacije da li to znači da će i prisustvo teške bolesti kod pojedinca biti nagoveštaj kraja života? Svakako da ovi znaci upozoravaju na prisustvo opasnosti ali ne zaboravite da je datum kraja tajna koju jedino Bog zna i svi oni koji su do sada pokušali da preciziraju dan propasti – omanuli su. Ne zaboravite ovu činjenicu kad god dobijete zdravstvenu prognozu “sistema”: “sa tom bolešću živećete mesec-dva-tri….”. Niko ne može da zna tačan datum kraja izuzev činjenice da će kad-tad doći. Uostalom kada lekar daje prognozu bolesti on to čini iz statističkog ugla. Podaci se uzimaju iz statističkog uzorka kod većine koja je imala sličnu bolest, većine koja se je mahom hranila istom hranom, većine koja nije imala nikakvu veru… većine kojoj vi ne treba da pripadate.

Kada pacijent čuje za svoju tešku dijagnozu on obično zauzima određeni stav. Ukoliko je to opasna bolest, sa smrtnim ishodom, pacijent će doživeti stanje depresije što će dodatno otežati njegov položaj. Npr. ako pacijentu saopštite da ima težak oblik kancera pacijent će automatski postati deprimiran pogotovu što takva izjava dolazi od autoriteta kome pacijent po defaultu veruje. Vrlo je teško izlečiti pacijenta koji je ubeđen da pred njime stoji rok života koji se meri u mesecima. Cela priča jednostavno počinje da se odigrava kao film koji striktno poštuje scenario koji pacijent prihvati. Stiče se utisak da kada bi ste potpuno zdravom čoveku dali pogrešnu dijagnozu i ako bi mu sa “jakim autoritetom” prognozirali 3 meseca života, stanje njegove uobrazilje otprilike bi i dovelo to takvog ishoda. Na žalost, kada su teške dijagnoze u pitanju, pacijenti se obično stavljaju pred svršen čin, lišeni adekvatnog razgovara i psihološke podrške. Uglavnom se sve svede na formalnost i “prognozu sudnjeg dana” koja nepotrebno zakomplikuje stvari. 

Ovom pričom dotakli smo se jedne mnogo veće teme. Bilo bi potrebno mnogo više vremena i prostora da ovu temu adekvatno obradimo ali naš fokus usmeren je više prema zdravstvenom efektu. Ove informacije pomoći će vam u boljem shvatanju nekih događaja čiji ste svedok a njihovo bolje razumevanje ublažiće efekat stresa koji je mnogo jači u situacijama kada vas zatekne nespremne. Takođe vrlo je bitno da što pre svoje ponašanje dovedete u “normalu” jer ako želite da ozdravite moraćete da se krećete niz reku a nikako suprotno.

 

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: ZADNJE VREME

 

ZADNJE VREME. TEŠKE BOLESTI ČESTO SU POSLEDICA DUHOVNOG PADA ČOVEKA. BOLEST DUHOVNOG BIĆA POVLAČI ZA SOBOM I BOLEST TELESNOG. DUH, RELIGIJA I ZDRAVLJE..

Comments are closed