Zadnje vreme

Zadnje vreme je termin koji najčešće dovodimo u vezu sa Biblijskim proročanstvima i sudnjim danom. Gledano iz makro ugla to možemo tumačiti kao kraj čovečanstva odnosno kraj civilizacije i društva. Ali, svako od nas pojedinačno ovaj proces doživljava i kao jedinka, onda kada naslutimo da je kraj možda tu negde… I kao što su razni “vidovnjaci” obično uvek grešili prognozirajući koji je taj zadnji, sudnji dan društva, isto tako možemo tumačiti i prognoze pojedinih lekara koji imaju običaj da predvide pacijentu mesec, dva ili tri godine života…

Zadnje vreme. Teške bolesti često su posledica duhovnog pada čoveka. Bolest duhovnog bića povlači za sobom i bolest telesnog. Duh, religija i zdravlje.

ZADNJE VREME

Kao što je sudnji dan društva nepredividiv i isključivo u domenu Tvorca, slična situacija može se desiti i sa životom pojedinca. Često puta, u slučajevima teških bolesti, dobijamo ili sami donosimo prognoze kraja i sudnjeg dana. Za razliku od verskog sudnjeg dana zdravstvene prognoze daju se na osnovu proverenih činjenica i statistike ali uvek polazi od nekih standarda u ponašanju. Ukoliko vi pripadate toj statističkoj većini onda ona može biti poprilično tačna ali kada napustite tu većinu onda napuštate i očekivane ishode. Da biste to učinili tu je AX i rubrika Armagedon koja će vam pomoći da razmišljate na malo drugačiji način. Ukoliko ste ateista po ubeđenju nemojte odmah zauzimati odbrambeni gard već prvo pročitajte ceo tekst a onda donosite sud. U daljem tekstu pokušaćemo da bolje razjasnimo pojam “zadnjeg vremena” koristeći se simbolikom i konstantnim poređenjem ljudskog drušva i njegovog osnovnog člana – pojedinca.

Telesno zdravlje čoveka (društva) ne bi trebali razdvajati od njegovog duševnog zdravlja. Drugim rečima ukoliko dođe do duhovne propasti osobe (nacije) doći će i do problema sa njenim fizičkim zdravljem. Nemojte ovo odmah postavljati kao striktnu matricu jer odstupanja od pravila u domenu su Tvorca i vrlo su moguća. Ali generalno gledano duhovna propast najčešće vodi i onoj zdravstvenoj. Ovo pre svega zbog toga što religija i duhovnost polaze od činjenice da u osnovi svega leži ideja i da je materija njen produkt. Samim tim svaka promena u informaciji izazvaće preslikavanje i u njenom materijalnom liku. Tendecija rapidnog duhovnog propadanja biće naročito izražena u “poslednjim danima” kako to opisuje Biblija pa ćemo se malo zadržati na toj temi.

 

Znaci zadnjih vremena

 

“Ali ovo znaj, u poslednjim danima doći će naročito teška vremena jer će ljudi biti sebični, pohlepni za novcem, umišljeni, oholi, hulnici, neposlušni roditeljima, nezahvalni, neverni, bezosećajni prema drugima, nespremni za bilo kakav dogovor, klevetnici, neobuzdani, okrutni, bez ljubavi prema dobroti.” (Timotiju 3:1-3). Ako bismo sudili po moralnim vrednostima društva  mogli bismo da kažemo da kraj ne samo da je blizu već smo se našli i iza njega. Svaka stavka iz prethodnog uslova skoro da je stoprocentno ispunjena. Oni koji su živeli u poslednjih nekoliko decenija ne mogu poreći ovaj neprekidan i zastrašujući moralni pad savremenog društva. Svaka generacija neprekidno spušta granicu prihvatljivog ponašanja. Kao rezultat navedenog svaka naredna generacija funkcioniše pod nižim moralnim standardima od one prethodne. I na žalost izgleda da nema kraja ovom sramnom trendu. Ovde možemo svrstati sve veće odavanje narkomaniji, bludu, pederastiji, lezbejstvu, sektaštvu i sličnim pošastima. Sva ova ponašanja dovode do totalnog sloma ličnosti i duhovnog bića čoveka dovodeći ga tako u sukob sa Zakonom Tvorca. Budući da čovek živi suprostavljen osnovnoj ideji koja čini srž njegovog bića logično je za očekivati da će to dovesti do propasti njegovog zdravlja i do njegove egzisutencije opšte. Uočavanjem ovih zakonitosti kod pojedinca možemo lako doći do formule koju onda možemo primeniti na celo društvo. Ovaj princip važi i u obrnutom smeru – od društva ka pojedincu.

 

Zadnje vreme. Teške bolesti često su posledica duhovnog pada čoveka. Bolest duhovnog bića povlači za sobom i bolest telesnog. Duh, religija i zdravlje.

Kao znaci i dokaz poslednjeg vremena čovečanstva u Bibliji se spominju brojni ratovi po svetu, prirodne katastrofe, glad, umnožavanje znanja i kada pogledamo današnje vesti videćemo baš puno takvih informacija – o ratovima, o poplavama, zemljotresima, slike ljudi koji umiru od gladi…

Kao što smo već napomenuli životna priča čoveka kao pojedinca može se dovesti u vezu sa pričom društva. Kao što društvo ide linearnom putanjom od tačke rođenja do tačke smrti, kao makrosistem, istom putanjom kreće se i pojedinac kao mikrosistem. On također putuje od svog rođenja, razvoja, starosti pa sve do svoje krajnje tačke tj. smrti ili propasti. I kao što društvo u svom naopakom ponašanju doživljava znake svoje propasti tako i pojedinac prolazi kroz istu priču. Kod društva se ovi znaci ispoljavaju kroz devijantna ponašanja, krize, ratove i padom moralnih vrednosti a kod pojedinca ove tegobe budu vezane za bolesti tela. Tako će se tumor, kancer, infarkt i ostale teške bolesti predstaviti kao znaci upozerenja zadnjeg vremena u mikrosistemu. Ono što je sigurno kod najava sudnjih dana jeste da su sve dosadašnje omanule u svojim prognozama što govori o tome da tačan datum kraja zna samo tvorac te da je i tačan termin kraja društva i pojedinca u njegovom vlasništvu i volji. Zato svaku prognozu sudnjeg dana tretiratejte kao sumnjivu bilo da se radi o prognozi društva ili prognozi bolesti i dužini jednog života. Ali, kao što rekosmo zdravstvena prognoza daje se na osnovu konkretnih parametara u odnosu na statističku većinu, pa ako pripadate toj većini postoji velika verovatnoća da bude prilično tačna. Ono što vi možete da uradite jeste da preduzmete neke mere i napustite tu statističku većinu. U interesu je društva a i pojedinca da pridobije volju Tvorca i svoj sudnji dan odloži za vreme kada stvarno treba da bude a nikako ga ne prizivati pre vremena. Ali svojim načinom života, ishranom i navikama mi činimo upravo to pa sudnji dan ume da dođe pre svog vremena.

 

Hrani telo ali i duh

 

Ovakve pojave u društvu i ovakav način razmišljanja predstavlja ozbiljno oboljenje društva i ukoliko ono nastavi da se kreće u tom pravcu neizbežno je osuđeno na propast. Iz ovoga možemo izvući jednu zakonitost: ako društvo živi u suprotnosti za idejom Tvorca i ukoliko svoje biće hrani zlom i naopakim ponašanjem biće neiminovno upućeno na propast i smrt baš kao što je to i mnogo puta učinjeno ranije. Setimo se Nojevog vremena gde je hronično propadanje dovelo do globalnog uništenja. U Lotovo vreme izopčena pokvarenost Sodome i Gomore dovela je do uništenja ovih gradova vatrom sa neba. “Isto tako biće i u Lotovim danima: jeli su, pili, kupovali, prodavali, sadili, gradili… Ali onog dana kada je Lot izašao iz Sodome sa nebe je zapljuštala vatra i sumpor i sve ih je uništila. Isto tako će biti i onog dana kada se pojavi Sin čovečji.” Luka 17:28-30. Da li moguće da će i u naše vreme velika izopačenost i nemoralnost još jedanput pozvati presudu sa neba? Današnji čovek često puta odstupa od prirodnih i moralnih zakona u svom ponašanju, živi neuredan život, hrani se loše. Gledano iz zdravstvenog ugla, sve to možemo klasifikovati kao vrlo naopako ponašanje.

 

Zadnje vreme. Teške bolesti često su posledica duhovnog pada čoveka. Bolest duhovnog bića povlači za sobom i bolest telesnog. Duh, religija i zdravlje.

 

Ukoliko želite da učinite nešto za svoje zdravlje primarno će biti da dovedete sebe u skladu sa Zakonom Tvorca. U protivnom sva nastojanja za ozdravljenjem biće konstantno usmerena protiv vetra. Možda ćete nešto u tom delu i uspeti da popravite ali trebaće vam mnogo više snage da vodite čamac protiv struje. Ako se je društvo našlo jednoj ovakvoj poziciji mi ne možemo zazeti stav “to je problem društva a ne mene” jer drušvo čine pojedinci, tj. svi mi. Ako se je društvo moralno našlo na rubu propasti, svakako da problemi postoje i kod nas, pojedinaca. A problemi u duhovnom, kao što rekosmo, podstaći će probleme u materijalnom. Ukoliko se borite sa teškim bolestima ili ih želite prevenirati, moraćete da poradite na svom duhovnom biću. Kako bi ovo postigli odabir pravilne ishrane postaće ključni momenat. Ali ovde ne mislimo samo na ishranu tela već i duha. Kao što telo traži odgovarajuću hranu isto će biti i sa duhom jer da bi duh normalno egzistirao biće mu potrebna adekvatna ishrana. Osnovna hrana duha jeste svetlost, tj. istina odnosno Božja reč. U materijalnoj hrani to će biti sunčeva svetlost akumulirana u nutrijentima kao što su proteini, ugljeni hidrati, vitamini, enzimi itd.  Nutrijenti duhovne hrane koji sadrže svetlost jesu vera, ljubav, nada, poštenje, skromnost, dobrota, istina, milosrđe i ostale vrline. Ako u svom životu pogazite ove vrline ostaćete bez osnovnih nutrijenata duševne hrane a hrana koju ćete koristiti biće – laž. Duh koji će živeti u laži, bez prisustva Božje reči, razboleće se a laž će uzeti svoj oblik u materiji i daće joj se ime bolesti. Opet da podsetimo, ovo nije jedini način na koji bolest može doći ali je jedan od bitnijih. Ukoliko svoj duh budete hranili iz tanjira istine smanjiće se verovatnoća oboljevanja a povećati verovatnoća izlečenja. Zapisano je “neće čovek živeti samo od hleba već od svake reči Božje”. Božju reč dakle ne smemo zapostaviti ali isto tako i materijalnu hranu.

 

Šta kažu holističke nauke i alternativa? 

 

Rafinisana i termički obrađena hrana lišena je svake istine. Da bi vam to bolje objasnili koristićemo se jednim poređenjem. U tom poređenju predstavićemo vaše telo kao zemlju, pooranu njivu i hranu kao seme ili biljku koju sadimo i od koje očekujemo plod. Taj plod biće naše zdravlje, zdravo telo koje će funkcionisati bez problema. Ako bismo uzeli to seme ili biljku svejedno, prethodno je skuvali, ispekli, ispržili, rafinisali, odstranili bitne delove i tako posadili u zemlju – šta bi smo dobili kao plod? Ništa! Takva biljka je jalova, bez svetlosti i neće dati ploda, bar ne onog koji mi priželjkujemo. Iz fizike znamo da svetlost objektivno postoji a da je tama rezultat odsustva svetlosti. Što je svetlosti manje – tame je više. Nikako obrnuto. Otprilike tako će biti i sa našim zdravljem i “mrtvom” hranom. Što je žive hrane manje – to je bolesti više. Prirodna, živa hrana je ona koja raste u prirodi, pod suncem, bez prevelikog prisustva i mešanja ljudskog uma. Naša hrana mora zadržati svoju autentičnost tj. strukturu koju joj je priroda odnosno Stvaraoc dodelio. Samo tako ona može lečiti i pomagati naše zdravlje. Previše čovekovog prisustva oduzeće prirodnu nevinost hrani i ona će dobiti osobinu laži. Postaće prepuna veštačkog đubriva, pesticida, herbicida, fungicida, rafinisaće se, termički obrađivati. Nakon takvog holokausta neće više ostati ni trunke istine u njoj. Upotreba prazne i rafinisane hrane pogoduje profitu prehrambene i farmaceutske industrije ali ne i vama i vašem zdravlju. Primetićete kako se “sistem” vredno trudi da nas uvede u svet kulinarstva. Tako ćete na TV-ima videti masu emisija i tv šou programa sa temom kulinarstva: tata kuva, mama kuva, kuvajte sa najboljima, kuhinja ova, kuhinja ona… Izbor je veliki. Recepti pljušte sa svih strana. Prosto se stiče utisak da je poželjno kuvati sve – pa čak i banane. Nemojte da zaboravite da najjače prehrambene grane industrije ne mogu postojati bez termičke obrade hrane a onda saberite dva i dva i dobićete odgovor o kulinarskim emisijama.

 

Antioksidans komentar

 

Sudeći po ovim znakovima i nadovezujući se na priču u otkrovenju možemo sa sigurnošću utvrditi da nam se taj čuveni “zadnji dan” opasno približava. Ako ćemo znake koje očitavamo u društvu prihvatiti kao najavu kraja civilizacije da li to znači da će i prisustvo teške bolesti kod pojedinca biti nagoveštaj kraja života? Svakako da ovi znaci upozoravaju na prisustvo opasnosti ali ne zaboravite da je datum kraja tajna koju jedino Bog zna i svi oni koji su do sada pokušali da preciziraju dan propasti – omanuli su. Ne zaboravite ovu činjenicu kad god dobijete zdravstvenu prognozu “sistema”: “sa tom bolešću živećete mesec-dva-tri….”. Niko ne može da zna tačan datum kraja izuzev činjenice da će kad-tad doći. Uostalom kada lekar daje prognozu bolesti on to čini iz statističkog ugla. Podaci se uzimaju iz statističkog uzorka kod većine koja je imala sličnu bolest, većine koja se je mahom hranila istom hranom, većine koja nije imala nikakvu veru… većine kojoj vi ne treba da pripadate.

Kada pacijent čuje za svoju tešku dijagnozu on obično zauzima određeni stav. Ukoliko je to opasna bolest, sa smrtnim ishodom, pacijent će doživeti stanje depresije što će dodatno otežati njegov položaj. Npr. ako pacijentu saopštite da ima težak oblik kancera pacijent će automatski postati deprimiran pogotovu što takva izjava dolazi od autoriteta kome pacijent po defaultu veruje. Vrlo je teško izlečiti pacijenta koji je ubeđen da pred njime stoji rok života koji se meri u mesecima. Cela priča jednostavno počinje da se odigrava kao film koji striktno poštuje scenario koji pacijent prihvati. Stiče se utisak da kada bi ste potpuno zdravom čoveku dali pogrešnu dijagnozu i ako bi mu sa “jakim autoritetom” prognozirali 3 meseca života, stanje njegove uobrazilje otprilike bi i dovelo to takvog ishoda. Na žalost, kada su teške dijagnoze u pitanju, pacijenti se obično stavljaju pred svršen čin, lišeni adekvatnog razgovara i psihološke podrške. Uglavnom se sve svede na formalnost i “prognozu sudnjeg dana” koja nepotrebno zakomplikuje stvari. 

Ovom pričom dotakli smo se jedne mnogo veće teme. Bilo bi potrebno mnogo više vremena i prostora da ovu temu adekvatno obradimo ali naš fokus usmeren je više prema zdravstvenom efektu. Ove informacije pomoći će vam u boljem shvatanju nekih događaja čiji ste svedok a njihovo bolje razumevanje ublažiće efekat stresa koji je mnogo jači u situacijama kada vas zatekne nespremne. Takođe vrlo je bitno da što pre svoje ponašanje dovedete u “normalu” jer ako želite da ozdravite moraćete da se krećete niz reku a nikako suprotno.

 

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: ZADNJE VREME

 

ZADNJE VREME. TEŠKE BOLESTI ČESTO SU POSLEDICA DUHOVNOG PADA ČOVEKA. BOLEST DUHOVNOG BIĆA POVLAČI ZA SOBOM I BOLEST TELESNOG. DUH, RELIGIJA I ZDRAVLJE..

Comments are closed.