Proroka nikad ne prihvataju u njegovoj zemlji

Možemo li probleme teških bolesti, dijabetesa, psihičkih problema i rezistencije na lekove, lepotu ili uopšte na životno zadovoljstvo povezati sa tajnom prvog poljupca, sa stihovima “nemoj mi prići”, sa prorocima ili jednom rečju sa pričom o Adamu i Evi? Činjenicu da proroka nikada ne prihvataju u njegovoj zemlji možemo uvek potvrditi događajima iz svakodnevnog života. Biblijsku priču o Adamu i Evi kao i krivicu koja ide u paketu sa njom prosečan slušalac obično doživljava ili kao bajku ili kao nešto gde on ne može imati odgovornost jer “sve se to dogodilo mnogo ranije”. Ovo “mnogo ranije”  uklapa se u opšteprihvaćenu sliku o vremenu jer za čoveka vreme mora imati svoje dimenzije tj. “pre”, “posle” i “sada” tako da za ono što je bilo “pre” mi ne snosimo nikakvu odgovornost. Ali ako ovu priču shvatimo na pravi način onda ćemo lakše razumeti pojavu navedenih zdravstvenih problema a da bismo tu priču prihvatili poželjno je da je čujemo od nekoga koga uopšte ne poznajemo jer “proroka nikada ne prihvataju u njegovoj zemlji”…

PROROKA NIKADA NE PRIHVATAJU U NJEGOVOJ ZEMLJI

Hteli vi to ili ne, Adamov greh  svakako nosi i ličnu odgovornost jer se ne odnosi samo na “nekog tamo” i neki događaj u prošlosti. On ima svoju predstavu u duhovnom delu a to je priča koju svako od nas pojedinačno doživljava i živi u svom životu. Kao i Adam, i vi ste prognani iz rajskog vrta. Vaše progonstvo iz raja doživljavaćete svakodnevno, za svaki životni čin, kada god budete jeli sa “drveta znanja”. Film koji gledate, pesma koju slušate, knjiga koju čitate, dodir bliske osobe, sve su to činovi koji u početnom trenutku dok jabuka nije nagrižena nose svoj osećaj zadovoljstva, efekat raja, ali onoga momenta kada ih vaš mozak bude uhvatio u mrežu i obradio – nestaće pomenuti rajski osećaj. Ako danas pročitate neki roman, već sutradan, čitanje istog neće nositi početni osećaj jer je mozak već formirao svoje mišljenje o njemu. “Adamov sindrom” dakle predstavlja stanje u kome materijalni um ostvaruje svoju dominaciju i odlučuje šta će i koliko nečega biti propušteno do svesti. Uslov za takvu vrstu kontrole biće činjenica da je ta tema već spoznata tj. da mozak poseduje informacije o njoj. Samo ono što nosi oznaku nepoznatog biće doživljeno u svome pravom liku, tj. u neokrnjenoj istini i lepoti i vršiće svoju funkciju u potpunosti. Zato je osobina nevinosti vrlo cenjena u duhovnom svetu jer isključuje prisustvo materijalnog spoznanja preko koga tamna strana ostvaruje svoj uticaj. Setimo se Isusovih reči upućenih nevinosti: “Zaista, zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko…. Pustite dečicu da dolaze k meni, ne branite im; jer takvima pripada carstvo Božije…”. A setimo se i načina kako je Juda predstavio sebe u prvom razgovoru sa Hristom: “.. ja sam završio velike škole jer moj otac nije želeo da mu sin radi u prašini već da bude učen. Pogledaj učenog koji želi da ti služi. Treba li ti čovek kao ja?”. Juda je jedini imao obrazovanje, jače od svih ostalih apostola ali nije slučajno što je izdaja došla od stane “najučenijeg” među njima…

Rezistentnost na lek

Spoznajući materijalno, mogli bismo da kažemo da čovek na neki način postaje rezistentan na temu koju je svojim materijalnim umom upoznao. Sve ono čega ima svakodnevno i u većim količinama postaje žrtva tkzv. rezistentnosti ili  da upotrebimo jednostavniju reči-navike. Mozak i telo se jednostavno navikavaju na situaciju u kojoj žive pa vremenom postaju slepi za lepotu koja ih je svojom nevinošću u početku očarala. Drugim rečima ono što je delovalo na vas, u pozitivnom smislu, više ne deluje. U današnje vreme sve su češće situacije da ljudi postaju rezistentni na sve i svašta pa čak i na lekove kojima se leče. Možda ovde možemo pronaći odgovore sve češće rezistentnosti na antibiotike, analgetike, insulin… Problem sa antibioticima najčešće je posledica njihovog velikog i čestog unosa kroz hranu i lekove. Možda ćete reći da vi ne koristite takve lekove ali ne zaboravite da su životinje na farmama danas postale mali kanisteri antibiotika i da vi svakodnevno kroz hranu unosite solidne količine tog leka. Baš kao što i organizam čoveka postaje rezistentan na insulin jer se zbog svakodnevnog zatrpavanja glikemijskim namirnicama insulin razbacuje po telu a ono pak, zbog uvećanog prisustva istog, razvija rezistentnost koja povlači za sobom dijabetes (tip II). Ovaj princip važi i kod narkomanije kada narkoman krene sa jednom dozom a pošto se telo brzo navikne na nju i stekne rezistenciju ovaj će stalno uvećavati dozu kako bi nadvisio prag tela i postigao isti efekat. Normalno da doza ne može rasti u nedogled i u jednom trenutku postaće kobna za korisnika. Možda bismo sticanje rezistentnosti mogli da uporedimo sa formiranjem imuniteta prema konkretnoj stvari baš kao što to i organizam čini prema virusima.

Rezistentnost na istinu

Ova “rezistentnost” vrlo je prisutna i u razgovoru među ljudima. Ukoliko npr. isuviše potencirate neku temu u razgovoru dovešćete do situacije da sagovornik jednostavno postane “rezistentan” na vašu priču. Ovo će se naročito dešavati u onim situacijama kada budete pokušali da osobi koju poznajete pomognete savetima u vezi ishrane i lečenja alternativom. U početku vaši saveti će biti donekle i prihvaćeni ali kako vreme prolazi mozak sagovornika razviće rezistentnost i vi ćete biti proglašeni smaračem. Posebno će biti otežavajuća okolnost ukoliko vas sagovornik već dobro poznaje. U tom slučaju vi ćete po defaulti biti pod filterom njegovog ega: “zar ovo nije moj komšija? O kakvoj sad on medicini meni priča? Sada će opet da se pravi pametan..”.

 

Tako će sagovornik pre uvažavati reči dalekog stranca jer o njemu materijalni um nema nikakvu informaciju iako je komšija po stručnosti možda i daleko ispred stranca. Ali stranac je “stranac”, mističan, o njemu ništa ne znamo i nekako nam uliva poverenje to što ćemo preći 100, 500, 1000km do tog mističnog “narodnog lekara”. Ovog našeg iz grada poznajemo već odavna…zar će on da nas uči i leči !?!…. A kad već pređemo tih 1000km i masno platimo usluge “strancu” onda će biti potrebno da tu našu investiciju opravdamo pa ćemo na sva usta veličati stranca kako leči bolesti “kao rukom odnešeno”. Ova filozofija važiće i kod izbora lekova. Tako će amazonske, sibirske i daleke biljke biti mnogo “lekovitije” i traženije na tržištu od domaćih biljaka (npr. belog luka) iako će možda biti i 10x slabije od njih. Ali beli luk je “domaći” i opšte poznat a daleke biljke su tako tajanstvene.

Zato će ljudi radije plaćati skupe i daleke biljke i lekove pre nego li da koriste one domaće koje koje su često puta vredniji kao lek kako u medicini tako i u alternativi. Ovde će vladati iluzija “više novca – bolji lek” jer oni sa debljim novčanikom moći će da poručuju orijentalne i egzotične biljke (lekove) koji svoju visoku cenu uglavnom zasnivaju na niskoj seriji proizvodnje i manjoj ponudi kao i skupljim transportom i carinom a nikako ne na svojoj efikasnosti kako se ljudima na prvi pogled čini. Ali upravo to jeste mamac kojim prodavci “hvataju” zbunjene pacijente.

Slična priča desila se pre 20-tak vekova kada su Isusa izbacili iz sinagoge ne želeći da slušaju njegovu propoved jer im je već bio poznat kao “sin tesara” – zar će on nama držati propoved? Ono što je Isus tada poručio njima ima smisla i za našu priču:

“Proroka nikada ne prihvataju u njegovoj zemlji”.

Antioksidans komentar:

 

Razmislite malo o ovoj priči pre nego što krenete sa svakodnevnim agitovanjem i propagiranjem zdrave hrane. Možda će vaše namere biti najbolje ali ukoliko preterate sa pričom vaš sagovornik može razviti “rezistentnost” i formirati blokadu prema vašoj priči, baš kao što većina korisnika na internetu već počinje da ignoriše prekomerne postove o zdravlju i čudotvornim lekovima koji pljušte sa svih strana a koji se objavljuju svakodnevno. Država koja neumereno štampa novac rizikuje da isti totalno izgubi svoju vrednost jer sve ono čega ima previše počinje da gubi vrednost. Ne kažemo da tako treba da bude ali mehanizam jednostavno tako funkcioniše. Tako će neispričana priča uvek biti zanimljivija od one koju znamo, prvi zalogaj biće najslađi, prvi poljubac će se pamtiti…

Ova “rezistentnost” biće prisutna i u vašem svakodnevnom životu.  Navike koje živite otupiće vaša čula da doživite lepotu okruženja u kome živite. Ljudi će ovaj problem rešavati tako što će naročito za praznike ili godišnje odmore po svaku cenu pokušati da izađu iz svog doma, iz svog života, da “izađu iz sebe” i da odu u neko drugo, “bolje mesto”, jer lepotu svog okruženja više ne mogu videti zbog zida koji je rezistencija sagradila. Mnogi će zbog toga napustiti i svoje životne partnere misleći da krivica potiče od “onog drugog” ne znajući da time upadaju u zamku rezistencije i da promena partnera nije ništa drugo već privremeno a često puta i gore rešenje. U prvoj priči tajna je bila i u partneru ali i u dodiru i u poljupcu dok će u drugoj priči tajnu nositi samo partner a svaka naredna priča biće sve gora i gora i jedno očajno bekstvo od samog sebe. Možda ćete sada moći bolje da razumete i reči koje matičar upućuje mladencima na venčanju:“savetujemo vam da ne žurite, da štedljivo trošite i reči i osećanja. Nemojte odmah potrošiti sve. Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života” ili možda stihove pesnikinje Desanke Maksimović koja kaže da je sreća lepa samo dok se čeka: “…ne nemoj mi prići” jer onog trenutka kada rezistencija prezme kontrolu a vi doživite “Adamov sindrom” sreća će pobeći od vas.

 

 

PROROKA NIKADA NE PRIHVATAJU U NJEGOVOJ ZEMLJI. VERA JE JAČA OD ZNANJA. JAK DUH LEČI BOLESTI. LEČENJE TEŠKIH BOLESTI ALTERNATIVOM I SIROVOM HRANOM.

 

Comments are closed.