Post je zdrav – post leči

Post je zdrav – post leči… to jeste istina. Ali kod nas u Srbiji svaka proslava i slava obično je povezana sa dobrom trpezom. A kada su verski događaji u pitanu većina ljudi ne pravi razliku između proslave vere i dobrog ručka pa vas ne bi trebalo začuditi da, ako nekoga upitate da da svoj utisak o slavi koju je slavio, počne da vam nabraja šta je sve bilo na jelovniku, šta je sve pojeo i popio. Stiče se utisak da se domaćin više trudi da svoje goste zadivi trpezom a manje svojim delima ili pobožnošću. Slava samo po sebi ne može biti dokaz vere niti je dovoljno družiti se uz gozbu i ikonu sveca na zidu da bi smo dobili blagodat sreće i zdravlja isto onako kao što ni prisustvo na maturskoj večeri ne podrazumeva da će svi oni koji se nađu u toj prostoriji dobiti obrazovanje. Kao što đaci proslavljaju svoje školovanje i diplomu zarađenu u mukotrpnom radu, tako će i vernici na slavi proslaviti svoj post, žrtvu i trud. Ako na proslavi dođete bez plodova svoga rada, slavlje vam neće biti od koristi. A kako vam onda slavski ručak može pomoći da budete srećniji i zdraviji? Šta u stvari vi proslavljate? Da li ste ikada sebi postavili takvo pitanje?

Post je zdrav - post leči. Rak, kancer, tumor, teške bolesti. Duh i religija. Lečenje najtežih bolesti jačanjem duha. Armagedon. Antioksidans.

POST JE ZDRAV – POST LEČI

U sledećem tekstu zadržaćemo se malo na temi verskih slava u Srbiji. Potreba za hedonizmom aktuelna je u celom svetu a pogotovu kod nas gde gurmanluku poklanjamo posebnu pažnju (kobasicijade, roštiljijade, belmužijade, guče itd…itd..) Doduše, iako nas izveštaji laboratorijskih analiza surovo podsećaju da negde grešimo u svojim navikama, ponekad je ta želja za druženjem uz jelo i piće toliko jaka da jednostavno svesno idemo protiv sebe i sopstvenog zdravlja. Ali slava je za nas nešto sasvim drugo. Ona nam nekako dođe kao “neutralna zona” tj. proslava koja je oslobođena griže savesti u gastronomskom grehu jer svi nekako prihvataju tezu da je to ovog puta proslava Boga a ne samo neki čin koji je ugodan stomaku. Možda se većina nas plaši da će ukoliko ne proslavi slavu “dostojno” uz masu dobre hrane, biti kažnjeni za svoj propust. A možda će i sam Bog zameriti to što na slavi nije bilo pijanog šarana ili će pak kritika gostiju biti toliko jaka da će je lično Bog čuti i kazniti domaćina. Bilo kako bilo, stiče se utisak da su gozbe na slavama oslobođene loših posledica po zdravlje jer one predstavljaju sveti čin.

Post koristi vašem zdravlju, post je zdrav – post leči

 

Post je dobar za vaše zdravlje. Nakon perioda toksikacije i maltretiranja organizma teškom i masnom hranom post vam dođe kao tajmaut ili period za odmor organizma. Dan posta ili period posta je kao zaluženi odmor radniku koji je vredno radio i zaslužio noć mirnog sna. Ali, ako nema posta, organizam tada liči radniku koji neprekidno radi danju i noću bez pauze. Takav radnik brzo će se stradati baš kao što to biva slučaj i sa našim zdravljem ovih dana.

Kada krenete sa postom, čim se organizmu uskrati hrana, to dovodi do hormonskih i neuroendokrinih promena. Hormoni počinju da mobilizuju rezerve u telu a ruski lekari koji su ispitivali efekte posta kažu da njegovo terapeutsko dejstvo aktiviraju samoregulacioni mehanizmi. Za vreme posta mnoge vrednosti se poboljšavaju: šećer u krvi, nivo holesterola, trigliceridi i nivo insulina… U isto vreme oranizam smanjuje potrošnju svoje energije. Disanje, ritam srca, krvni pritisak – sve se snižava i usporava i sistem za varenje ulazi u fazu mirovanja. Tada post mobilizuje snage organizma na samoizlečenje.

Doduše, klasična medicina negira post ka sredstvo lečenja jer ona ne razume srž tog procesa. Ona gladovanje doživljava pre kao negativan čin nego kao proces koji može da leči. Imajući u vidu višegodišnju edukaciju, ovakav stav je razumljiv, jer da bi se ovakav stav prihvatio mora doći do preokreta i oslobađanja od predrasuda a to je lekaru mnogo teže nego običnom čoveku. Post ne utiče samo na pojavu telesnih promena u smislu zdravstvenog poboljšanja već se na neki način menja i sama ličnost. Post ima psihičko-stimulativni ali i antidepresivni efekat.

Post u naučnom odelu

 

Ruski doktor Nikolajev koji je u svojoj studiji postom lečio 8000 pacijenata, imao je uspeha u lečenju kod preko 70% njih. Zato je u bivšem SSSR postojala namera da se post uvrsti u državnu zdravstvenu politiku ali nekako ipak nije došlo do toga iako je Akademija nauka zvanično potvrdila rezultate ove studije. U Evropi ovakva ispitivanja nisu ni vršena a farmaceutska industrija s razlogom je uzdržana. U ovom trenutku bolest je veoma unosan posao, naročito hronične bolesti. Tako npr. hronični dijabetes i holesterol u krvi već decenijama pružaju mogućnost masovne prodaje lekova, što je tržište koje donosi veliki profit a post bi mogao umanjiti tu zaradu. Kure lečenja postom u Evropi trenutno se dosta praktikuju u Nemačkoj (prof. Michalson iz Nemačke izdao je više naučnih studija o lečenju postom). Ova terapija nudi se bolesnicima koji boluju od reume, metaboličkog sindroma i srčanih oboljenja a troškove ovih tretmana pokriva nemačko zdravstveno osiguranje.  U klinici prof. Michalson-a svake godine se po Bachingerovoj metodi leči preko 500 pacijenata. Ova vrsta lečenja nailazi na veliki otpor kod protivnika posta koji se uglavnom povode upozorenjem o katabolizmu proteina iz kojih bi organizam vadio energiju za vreme posta ali odgovor na ovo pitanje bio bi – neka vas to ne brine jer dobijanje energije potencira se prvenstveno iz masnih naslaga organizma a učešće proteina tj. katabolizma mišića zanemarljivo je sve dok se ne potroši preko 50% masnih zaliha. Tek onda možemo postaviti pitanje proteina. Post dakle nije opasan, to je proces prilagođavanja koji je star koliko i sam život na zemlji i u propisanim granicama on nikoga ne dovodi u opasnost. Sposobnost da se posti nastala je u toku evolucije kao mehanizam prilagođavanja. Naučne studije pokazale su da odrastao čovek, sa težinom od 70 kg poseduje zalihe masti od 15kg koje su za zdravu osobu dovoljne za 40 dana posta.  Ljudi su ranije preživljavali uz pomoć posta a danas je situacija sasvim drugačija. Obedi su redovni, frižideri su puni pa se bolesti javljaju pre kod onih koji redovno jedu nego li kod onih koji poste. Naš organizam bolje podnosi nedostatak nego li izobilje hrane. Čak su i studije na životinjama pokazala da one životinje koje unose manje hrane žive duže i zdravije. Test koji je italijanski biolog Valter D. Longo sproveo nad miševima izgledao je ovako: bile su dve grupe miševa. I jednoj i drugo ubrizgana je veća količina hemoterapeutika (hemoterapija) i to doza 3-5 puta veća nego od one koja se daje ljudima. Jedna grupa miševa bila je na “normalnoj” ishrani a druga je bila na postu. Rezultat je bio da su svi miševi koji su bili na postu preživeli hemoterapiju a oni koji su dobro jeli – uginuli su.

Ako post sprovodite po pravilu – zdravstveni efekat je neiminovan. Ali većina nas bi želela da se malo švercuje po tom pitanju. U težnji da se izbegne osećaj gladi za vreme posta ljudi će pokušati da svoju posnu ishranu nekako dovedu u nivo “mrsne” hrane što je posebno primetno kod posnih slava. Većina ljudi se vešto dovijaju u pronalaženju zamena za meso, sir, kolače – sve u biljnoj varijanti, trudeći se da slava što više izgleda poput mrsne. Normalno je da kada stavite na sto pijanog šarana, dimljenu pastrmku, biljni kačkavalj, posni majonez, kolače prepune marganina, ljudima će nekako biti lakše da proguraju taj, njima možda jedini posni dan u godini. U svakom slučaju ovako bogata trpeza izmamiće više osmeha nasuprot mrštenju nad tanjirom posne sarme ili leće. Ove činjenice spominjemo iz razloga da vam ukažemo na jačinu kojom su neke navike u ishrani ukorenjene kod naših ljudi, kao i na moguće zamke u koje biste kao isposnik-amater upali jer tako ćete umesto korisnog ostvariti negativni efekat posta.  U želji da se što više približite mrsnom svetu, stepen trovanja biće možda i veći nego kod onih koji ne poste. Umesto mrsne hrane koja podstiče bolesti, ješćete posnu hranu koja podstiče bolesti. Zato je preporuka da ako već postite onda to uradite kako treba, ne plašite se osećaja gladi i ne zaboravite da je sitost dovela čoveka do bolesti.

 

Post nije dijeta već sredstvo za uzdizanje duha.

 

Često puta ćete od onih koji ne vole baš da poste čuti komentare poput: “ja ne moram da postim, nisam debeo” ili “možeš jesti sve,  samo umereno, i onda nema potrebe za postom. Umerenost, to je zakon”. Ovakve izjave obično dolaze od ljudi koji uopšte ne razumeju problematiku posta i post uglavnom shvataju kao telesnu dijetu. Pa čak i da bude samo dijeta, opet ne bi bili u pravu.

Mnogo bitniji efekat posta jeste onaj sa aspekta duhovnog preporoda čoveka. Ovi zdravstveni benefiti posne ishrane više nisu samo priče religioznog dela zajednice. U novije vreme sve su češće poruke naučnog sveta gde se u brojnim studijama dokazuje ovo korisno svojstvo posta. Nešto više o tome pogledajte u priloženom dokumentarcu.

Vera i verski post su prevashodno usmereni na jačanje vašeg duha a što se tiče tela, priča bi mogla da se objasni i ovako:

 

Zdravlje je sporedni efekat posta – kako post pomaže zdravlju?

 

Ceo proces stvaranja i postojanja u svemiru oslanja se na dve suprostavljene sile akcije i reakcije. Odlika života je da se te dve sile nalaze u stalnoj smeni, kretanju i dinamici (dan-noć, leto-zima, plus-minus, udah-izdah itd.). Ako bi ovu dinamiku pogledali na ekg ekranu, to bi bila ona linija koja stalno ide gore-dole, dok bi nepromenjivo stanje, u jednoj od krajnjosti bila smrt ili ravna linija. Svaki vaš udah priziva i izdah, svaka vaša aktivnost priziva odmor….

 

Post je zdrav - post leči. Rak, kancer, tumor, teške bolesti. Duh i religija. Lečenje najtežih bolesti jačanjem duha. Armagedon. Antioksidans.

 

Jedan primer: bili ste na poslu, radili ste i umorni ste. Dolazite kući i ono što logično sledi jeste odmor. Danju ste radili (akcija), ali noću ćete odspavati (odmor/reakcija) i to će ponovo napuniti vaše baterije. Telo će se odmoriti i organizam će biti spreman za narednu fazu akcije. Ako bi smo to poredili sa vašim metabolizmom, u toku jednog dana, vi opterećuje organizam procesom varenja hrane (akcija) ali, kada se sve to svari, uveče (pod uslovom da ne jedete cele noći) organizam ulazi u fazu odmora (reakcija) kako bi sutradan mogao da krene sve ispočetka. Ako bi smo ovaj primer akcije i reakcije primenili na duži vremenski period, onda bi smo mogli da kažemo da bi mrsni period bio period akcije i opterećenja organizma a posni bi bio neka vrsta sna tj. odmora (reakcija) gde bi se organizam odmorio i detoksifikovao nakon perioda akcije. “Ali sistem za varenje radi i kada jedemo posnu hranu” – reći ćete. To jeste tačno ali mogli bi smo to pojednostaviti na primeru srca. Srce radi non-stop i danju i noću, ali noću na neki način ipak odmara spuštajući puls ulaženjem u tkzv “relaksacioni program rada”. Otprilike ista priča dešava se i sa sistemom za varenje koji takođe radi non-stop s tom razlikom što u posnom periodu i on ulazi u sličan relaksacioni mod. Ako pogledamo raspored posteva u nedelji i godini primetićemo da postoji prilična doza intelegencije koja je implementirana u nameri da se zaštiti život i zdravlje ali nažalost većina nas tu priču sa postom doživljava samo kao folklor i ništa više.

Vratimo se ponovo na priču gde ste vi fizički radili u toku dana i prespavali noć radi odmora. Recimo da vam kažem sledeće: “nije potrebno spavati cele noći, jednostavno umereno radite i nećete imati potrebu za spavanjem. Možete da radite cele noći, samo umereno”. Zar ova izjava ne bi delovala suludo? Ako bi smo tu logiku primenili na vaš sistem za varenje, koja bi poenta bila sa savetom da je dovoljno samo jesti umereno? Šta je onda pravilan odgovor? Pravilan odgovor bio bi sledeći: treba jesti posnu hranu, što manje rafinisanu, po mogućnošću što više sirovu, i to treba jesti umereno. A sa vremena na vreme, periodično, obaviti detoksikaciju. Jedino takav način ishrane može delovati u skladu sa Hipokratovom preporukom: “neka hrana bude tvoj lek i neka lek tvoj bude hrana”.

 

Antioksidans komentar:

 

Nemojte nas razumeti pogrešno. Ovim tekstom želeli smo da ukažemo na korisne efekte posta a ne da vam pokvarimo slavski ručak ili da vašu veru dovodimo u sumnju. Budući da je naša svakodnevna ishrana prenatrpana štetnim namirnicama, post mora doći kao rešenje koje će nas izlečiti a ne kao kamen koji će nas dotući. Zato i shvatanje slave kao bogate gozbe može biti ona kap koja će preliti čašu i ozbiljno ugroziti naše zdravlje. Ukoliko rešite da uđete u post, a što i jeste naša preporuka, morate malo više pažnje da obratite na vaš “posni” jelovnik i da što više ojačate sebe u duhu svoje vere, a u našem slučaju to će biti hrišćanska vera. I zapamtite: post je pre svega trening duha i nije dijeta.

 

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: POST JE ZDRAV – POST LEČI

POST JE ZDRAV – POST LEČI. RAK, KANCER, TUMOR, TEŠKE BOLESTI. DUH I RELIGIJA. LEČENJE NAJTEŽIH BOLESTI JAČANJEM DUHA. ARMAGEDON. ANTIOKSIDANS.

Comments are closed