Ljudska greška je stalni saputnik ljudskog roda i skoro da nema nijednog dana a da ona nije deo njega. Jedini razlog zbog čega nismo svesni svojih grešaka jeste to što nemamo reper u odnosu na koji bi poredili svoje postupke. A da bi postupci bili ispravni i naš reper mora biti ispravan i istinit. A kada jednom prihvatimo taj apsolut sve naše greške oživeće zajedno sa njim. Poslednje što tada trebamo da uradimo je da okrivimo reper za naše greške. Kada nam je pre 2000 godina posredstvom Isusa Hrista predstavljen novi Zakon kao pravilo ponašanja teorijski je to delovalo sasvim korektno. Umesto starog zakona “oko za oko – zub za zub” gde je sila bila temelj delovanja, usledilo je novo vreme “ko tebe kamenom – ti njega hlebom” tj. vreme milosrđa i praštanja gde je ljubav preuzela mesto sili. “Dan je već prošao i noć polako pada”, bile su reči koje je Petar uputio Isusu nakon njegovog vaskrsnuća i odlaska. Budući da se Biblija u globalu deli na dva glavna dela, na Stari i Novi zavet, mogli bismo pomenutu izjavu da okaraterišemo kao kraj Starog i početak Novog zaveta koji je predstavljao totalni zaokret u ponašanju. Bez obzira na svu plemenitost Novog zaveta, nekako u ljudskom rodu tada, a i danas, postojala je neka odbojnost prema prihvatanju principa ovog zakona. O čemu se radi? Sve dok ne uhvatite suštinu vaš odgovor biće: “Ja sam onaj koji nije…”
JA SAM ONAJ KOJI NIJE
U prirodi svakoga od nas stoji ubeđenje kako smo mi, sami za sebe, centar sveta i kako su naše odluke ispravne i uvek korektne dok sve mane i loše osobine nalazimo uglavnom kod drugih, u onima koji nas okružuju. U pitanju je subjektivni utisak koji je duboko ukorenjen u nama i nekako nemamo nameru da ga se odreknemo. A kakve to veze ima sa Zakonom o kome pričamo? Mi možemo biti lošega stasa, mali, zdepasti, ružnoga lica, čupave kose ali sve dok ne stanemo ispred ogledala ove činjenice neće nam smetati i nećemo doživljavti nikakvo nezadovoljstvo povodom toga. Možemo čak i verovati da smo oličenje lepote i savršenosti (što najčešće i bude). Većina će sada reći: “Ja nisam takav. Ja sam samokritičan i ne mislim tako o sebi” ali ovde se obično radi o formalnoj izjavi i lukavom pokušaju ega da prikrije ubeđenje koje je duboko urezano u nas. Razlog ove izjave je još jedan način da istaknemo sebe kao tobože samokritične i skromne (jednom rečju bolje od drugih) iako u korenu stvari ne stoje tako pa ova izjava pre označava jedan licemerni i neiskren stav. Šta će se desiti kada ispred takve osobe postavimo ogledalo?
Ona će tada moći da vidi svoj pravi lik. Sve njene mane će oživeti i ona će postati svesna svake od njih – dakle sledi nezadovoljsto. Iz ovog primera možemo izvući zaključak da ukoliko želimo da realno procenimo sebe biće nam potreban reper, tj. istina sa kojom ćemo se porediti. Naravno, poenta nije na tome da svoj život mazohistički stalno poredite sa tuđim. Tako nešto može biti uzrok vašeg konstantnog nezadovoljstva prema životu:
Recimo da ste aktivni pecaroš, da nikada niste došlji bez ulova, da svakoga dana upecate po jedu solidnu ribu za razliku od drugih koji često ne upecaju ništa. Svakoga dana vi imate obrok na stolu, srećni ste, zadovoljni ulovom. A onda jednog dana desi se promena. Svi ljudi oko vas počinju da pecaju po 2-3 ribe a vi i dalje ostajete na istom: jedna riba dnevno. U vašoj imovini nije došlo do promene, i dalje imate obrok na stolu, niste gladni, uvek upecate tu jednu ribu ali ste nesrećni. Ništa niste izgubili, ništa niste smanjili, a opet, niste zadovoljni. Nije loše porediti sebe sa drugima kako bi se napredovalo u životu ali ako to budete radili na pogrešan način, živećete u stalnom stresu. U našem narodu to stanje je poznato kao: “Komšijska trava zelenija od moje”.
Ja sam onaj koji nije. Bolestan duh povlači za sobom telesnu bolest.
Da se vratimo sada ponovo na primer sa našim likom u ogledalu. Istina koju bude video u ogledalu neće mu se svideti. A šta će biti rešenje toga? Predstoji nekoliko opcija ali sledeće tri su najverovatnije…
- proglasiće ogledalo kao neozbiljnu i netačnu stvar
- razbiće ogledalo
- i jedno i drugo
Božja istina kao najpreciznije ogledalo
Pravi odgovor bi bio da uočite svoj lik onakav kakav jeste i počnete da radite na sebi kako bi ste ispravili nedostatke. Ali, takva vrsta delovanja zahteva napor pa će se izbor opcija najverovatnije svesti na tri gore ponuđene. Ono što se desilo sa Hristom otprilike imalo je sličnu notu. Kada nam je Isus saopštio Zakon kao sveopštu životnu smernicu, mnogi su u tome uvideli naopakost svoga lika. Ovaj zakon postao je ogledalo naše rugobe i normalno je da budemo nezadovoljni svojim izgledom. To jeste jedan od razloga zašto su akteri tog vremena bili pogođeni takvom istinom. Verovali su, ako opovrgnu priču o Božijem sinu da će time razbiti ogledalo koje je prikazivalo njihove prljavštine. I danas, vi možete uočiti slična tumačenja ovog “ogledala” samo što se danas to radi mnogo suptilnije mada ogledalo se u principu i dalje lomi na sličan način: “ja mislim da je vera čista izmišljotina bogatih….to je sredstvo kojim se upravlja masama…ja ne vrujem u Boga ali verujem da neka sila ima….”, “…verujem samo u ono što je naučno..”. Normalno, izgovora ima puno ali im je svrha ista: “ja želim živeti kao i do sada, u raskoši i telesnim uživanjima i pomenuti zakon mi smeta, čak iritira.”. Zato će ljudi negirati Zakon ali bez dubljeg upuštanja u celu tu priču plašeći se da ne naiđu na istinu koju neće moći da negiraju pa će tu svoju filozofiju braniti tobože naukom, emancipacijom i savremenim načinom života, 21. vekom…
Neki će logično postaviti pitanje: “zašto je uopšte donošen takav zakon kada smo bez njega živeli lepo i bez stresa? Lepo smo uživali u hrani, piću i telu a onda se našao neko pametan ko će celom tom uživanju da navuče osećaj griže savesti”. Ovde je vrlo bitna sledeća činjenica: “Greh je oživeo sa Zakonom”. Deluje kontradiktorno, zar ne?
Greh možemo tumačiti kao teg koji će nas u momentu potopa, a koji je siguran za svakog od nas, povesti na dno bez mogućnosti da isplivamo. Nemojte to odmah prebaciti u koš “još jedna priča o sudnjem danu” jer to može biti i čas naše prirodne smrti, ne mora biti obavezno neka kolektivna priča. Greške koje činimo su poput tegova koje stalno nosimo sa sobom. Ljudi se možda i naviknu da žive sa težinom, nekada to i ne smeta ali poenta je u tome da te tegove moramo odbaciti kako bi sebi olakšali plivanje u kritičnom momentu. Svaki veći problem u životu, pa i smrt‚ možete tretirati kao vodu koju morate preplivati. Sa tegovima oko vrata teško ćete to uraditi. Takva težina ne samo što vam smeta da isplivate već kao da vas nekako i vuče ka toj vodi. Zato je bolje skinuti je sa sebe što pre. Da bi smo je odbacili prvo moramo postati svesni njenog prisustva a za tako nešto trebaće nam zakon u kome ćemo ih ogledati.
Ja sam onaj koji nije. Bolestan duh povlači za sobom telesnu bolest.
Veliki broj ljudi odbijaće da prihvate veru i njene zakone pod izgovorom “meni zakon ne treba ja se već ponašam korektno”. Ovi ljudi obično žive u zabludi jer nisu svesni svojih grešaka ali ta “nesvesnost” neće ih osloboditi od odgovornosti.Kao što zemaljski zakon kaže: “nepoznavanje propisa ne oslobađa vas odgovornosti za počinjenje prekršaje” a isto tako će biti i sa duhovnim zakonima. To što vi sebe smatrate korektnim može biti samo vaše subjektivo mišljenje ali ne i pravo stanje stvari. U svakom slučaju, povremene kazne će vas podsećati na tu činjenicu.
Greh kao tihi ubica
Tako i greh koji živi u nama nije to, sve dok zakonom nije definisan. A to je upravo ono što pomenuti zakon čini. Uz pomoć njega mi ćemo postati svesni svakog greha koji parazitira u nama. I opet sledi pitanje: “a šta nas sve to interesuje?”. Pa problem sa pomenutim grehom je taj što on ima prirodu tempirane bombe i što će se u ključnom momentu aktivirati kao nepremostiva prepreka dok će u normalnom životu biti uzrok raznih spoticanja i problema. A zakon nema lošu nameru. On nije tu da bi se rugao našem liku već da oživi naš greh kako bi se odvojili od njega. Ali svako od nas doživeće na to svoj način. Kod nekih će to biti ključ za unapređenje svog života a nekima će pak biti nepotrebno smaranje i ometač u telesnom uživanju. Budući da će stalno podsećati na grehove koji se čine, ljudi će imati potrebu da Zakon negijraju jer u protivnom moraće da doživi konfrontaciju sa samim sobom. Zato će uslediti raspeće istine kao neiminovno rešenje cele ove priče. Nemojte da doživljavajte Isusovo raspeće samo kao istorijski čin. Za sve nas to može biti parabola koja se dešava svakodnevno, kod svakoga od nas.
Ova tema za sada ima primarni cilj da vas dovede u stanje zdravog duha koji je neophodan korak u vašem izlečenju. Težina koju nosite u sebi može biti uzrok teškoj životnoj sudbini ili bolestima pa će biti potrebno ratosiljati se te težine kako biste “isplivali” iz problema. Ali, nemojte generalizovati događaje pričom “postoji problem u životu – mora da je neki greh uzrok tome”. To može biti ali nije pravilo. Često puta problemi nailaze sa nekim bitnjim motivom u pozadini. Da li je Isus mučen zato što je grešnik? Da li je Sv.Jovanu odsečena glava zato što je grešnik? Setite se da su svi jaki i sveti ljudi u svom imenu dobili status “velikomučenik” pa tako nemojte na sve probleme u životu gledati kao na neku vrstu kazne već pokušajte da izvučete neku pouku od njih i zapitajte se da li postoji neka misija koju morate završiti? Ako ćete na kraju postaviti pitanje: “A kakav je to zakon koga se moram pridržavati? O ovome spo pisali u prethodnom tekstu “Zakon vere – Božja pravila“.
Ja sam onaj koji nije. Bolestan duh povlači za sobom telesnu bolest.
Antioksidans komentar:
Ovom pričom pokušali smo da vam na praktičnim primerima objasnimo delovanje Zakona. Normalno, sam Zakon mnogo je složenija stvar i u ovom trenutku ne možemo objasniti sve aspekte njegovog delovanja i postojanja. Ono što mi želimo da vam napomenemo jeste da i nije neophodno da filozofski tumačite i razumete Zakon – biće dovoljno samo da ga se pridržavate. Ukoliko budete u skladu sa Zakonom dobićete “vetar u leđa” koji će vam biti od presudnog značaja u borbi sa bolestima i životnim problemima. Sve dok ne budete sagledali svoj lik u ogledalu naslov vaše priče biće: “Ja sam onaj koji nije” i biće vam teže da plivate što je voda dublja.
Pogledajte video zapise na temu Armagedon
PRITISNI ‘CC’ U YOUTUBE ZA PRAVOD
Ja sam onaj koji nije. Bolestan duh povlači za sobom telesnu bolest.