Istina o raku – prokletstvo besmrtnih

Besmrtnost, večni život (ili bar poprilično dug) nešto je što vekovima zaokuplja pažnju čoveka. Pobeda nad smrću jeste imperativ života i nema toga ko nije poželeo, ako ne da učini sebe besmrtnim, onda bar za malo (kojih stotinjak godina) da produži svoj životni vek. Večni život je tema koja se često spominje i u religiji ali tamo ona ima drugačiji smisao i vezana je za duhovno a ne za telesno biće čoveka. Ako duh i ima potencijala da pobedi smrt, materija to svakako nema. Sudbina materije je da se uvek kreće linearnom putanjom – od tačke rođenja do tačke smrti. Taj put joj je zagarantovan i niko od nas ne može izbeći tu sudbinu. Čak i naše ćelije, u jednom mikrosistemu, žive život njenih vlasnika. Usmerene su ka životu, imaju svoju organizaciju i planove, razmnožavaju se, imaju svoju vojsku koja ih brani i iste želje kao i mi – da žive što duže. Ali, kao i kod njenih vlasnika, kraj priče je isti. Ćelije u organizmu doživljavaju svoju programiranu smrt, samouništenje, kada ispune svoju ulogu, kada postanu stare i nepotrebne ili postanu opasne po okolinu usled delovanja određenih degenerativnih faktora poput zračenja, infekcije, hipoksije i sl. koji ih toliko oštete da je njihova popravka praktično nemoguća. Tada na scenu stupa apoptoza i poput kosača oduzima život ćeliji. Ali šta se događa kada neke ćelije ispune svoj san i postanu besmrtne? Odgovor na ovo pitanje potražićemo u tekstu: Istina o raku – prokletstvo besmrtnih…

NA MOBILNIM TELEFONIMA PRITISNITE “PLAY” DUGME DA UKLJUČITE ZVUK

Istina o raku - Prokletstvo besmrtnih - Antioksidanas AX. Besmrtnost ne mora uvek značiti dobro rešenje za vas. Nekada ona može biti uzrok velike patnje.

ISTINA O RAKU – PROKLETSTVO BESMRTNIH

 

Pravilan balans ćelija u organizmu (homeostaza) definisana je ćelijskom deobom i apoptozom. Ćelijska smrt dešava se na dva načina: smrt nekrozom, (uglavnom grupe ćelija) koja se ispoljava u patološkim stanjima (delovanjem patoloških faktora ili mehaničkih povreda) ili smrt u normalnim uslovima (embriogeneza, diferencijacija, razvoj i regulacija imunog sistema). Apoptoza je način za uklanjanje pojedinačnih ćelija koje više nebi trebale postojati u organizmu bilo da su ostarele i ispunile svoju funkciju bilo da su doživele neku od degenerativnih promena DNK. Naravno da svako oštećenje DNK nije razlog za smrtnu presudu pa se u početku nastoji izvršiti popravka i ozdravljenje ćelije. Taj posao dodeljen je mehanizmu repera koji ima za cilj da ispravi nastalu grešku. I tek ako on kaže da je greška stvarno nepopravljiva uslediće smrt ćelije jer bi se u protivnom moglo formirati tumorsko tkivo.

 

Istina o raku - Prokletstvo besmrtnih - Antioksidanas AX. Besmrtnost ne mora uvek značiti dobro rešenje za vas. Nekada ona može biti uzrok velike patnje.

Ako bismo ovu priču preneli na nas ljude, apoptozu bismo mogli da definišemo kao normalnu, starosnu ili nasilnu i prevremenu smrt usled bolesti i povreda. Ako bismo celo čovečanstvo posmatrali kao jedan organizam onda bi svako od nas pojedinačno imao karakter jedne ćelije gde bi nas “master zakon” i “životni imuni sistem” uklonio sa scene kada bi ispunili svoju ulogu ili postali žrtve nekroze. Ako bismo nekako uspeli da isključimo ovaj zakon, on bi u početku izgledao kao odlično rešenje ali bi ubrzo doveo do velikih problema. Naime, ako bismo isključili apoptozu ljudske jedinke, ubrzo bi došlo do prenaseljenosti zemlje a samim tim i ogroman problem sa resursima (prostor, voda, hrana, zagađenje, bolesti…) a što bi svakako opet dovelo do istog kraja samo što bi se tada javila nekroza čitave populacije koja bi vrlo brzo uspostavila ravnotežu koju smo oduzeli svojim “uzvišenim” delom. Ali, ova nekroza ne bi bila jedini problem.

Mnogo gori problem izazvala bi degenerativna promena ljudskog duha. Ovu priču možemo posmatrati iz ugla psihologije gde čovek vremenom postaje žrtva svog iskustva, gde opterećen istim, gubi svoju “naivnost” i radost koju je imao u detinjstvu zahvaljući upravo svom nepoznanju života. Kako godine prolaze, zajedno sa njima prolazi i entuzijazam koju nosi mladost. Možda ćete reći da stvari nisu baš takve i vaš odgovor je logičan jer potiče iz iskustva relativno kratkog ljudskog veka. Niko među vama nije produžio svoj život za 200, 300, 500 godina i suočio se sa pomenutim problemima pa takav odgovor ne dolazi iz proživljenog iskustva. Ali, ono što se da naslutiti iz trenutnog ljudskog veka sugeriše da čak i da zadržite biološke funkcije i izgled mladosti, vaša svest postaće nepremostiva prepreka ka životnoj radosti. U religiji to se objašnjava “Adamovim sindromom” i jedenjem sa drveta znanja gde se jasno upozorava da ćete zbog takvog čina biti izbačeni iz raja a što jeste situacija o kojoj trenutno pišemo. Ako je jedenje sa drveta znanja naša karta u jednom pravcu onda će vreme postati faktor koji radi protiv nas – što je duže, bićemo izloženi jačoj patnji. Sada nemojte izvući pograšan zaključak pa pomisliti da je kraći životni vek prednost već da je prava radost čoveku obezbediti neki normalni životni vek i život ispunjen zdravljem i radošću a nikako ne postizanje besmrtnosti po svaku cenu. Ako izuzmemo izuzetke koji čine duhovno uzvišeni ljudi, telesna besmrtnost bi se pre mogla nazvati prokletstvom nego li nekom radošću. Ipak, neke ćelije uspele su da isključe zakon apoptoze i time postignu svoju besmrtnost…

Imuni sistem – najbolji doktor

 

Rak je abnormalni rast ćelija koje su izgubile mogućnost apoptoze. One više ne umiru i time su ostvarile svoj san o besmrtnosti. Kako im je to pošlo za rukom? Imuni sistem bi trebao biti taj precizan i nepotkupljivi mehanizam čija je dužnost da se brine o ovakvim ćelijama.

Istina o raku - Prokletstvo besmrtnih - Antioksidanas AX. Besmrtnost ne mora uvek značiti dobro rešenje za vas. Nekada ona može biti uzrok velike patnje.

Nije ništa neobično da se svakodnevno pojavljuju na desetine i stotine hiljada ovakvih ćelija a posao imunog sistema jeste da iste ukloni sa scene. Ako to ne učini, doći će do stvaranja tumorskog tkiva što nije dobro rešenje za organizam. Imuni sistem je korektan i nepodmitljivi faktor bezbednosti pa ako se dogode ovakve greške to može značiti samo jedno: ili je isti oslabio svoju funkcionalnost zbog velike toksikacije organizma ili je možda suviše opterećen jer već ratuje na nekom od frontova. Obično je kod pacijenata obolelih od raka primećeno prisustvo raznih virusa, HPV-a, herpesa, mononukleoze, epstajn-bar virusa, parazita i ostalih “smetala”. A upravo ti uljezi će suzbijati rad imunog sistema. Infekcije, paraziti, virusi, glivice, toksini iz okruženja… sve to može kompromitovati imuni sistem.

Kako god, ovu njegovu disfunkciju neke ćelije će iskoristiti kako bi se namnožile i formirale tumorska tkiva. A takve ćelije imaju jaku želju za opstankom. Lako se adaptiraju, toksičnost okoline im ne smeta, mogu da žive bez kiseonika, brzo se organizuju, obezbeđuju sebi snabdevanje potrebnim resursima (angiogeneza), razmnožavaju se i migriraju (metastaza) do najudaljenijih mesta u organizmu (kancer). Na mestima migracije, kao necivilizovani došljaci, postaju još agresivnije pa čovek obično strada upravo od tih sekundarnih a ne od primarnih tumora. Degenerativna životna filozofija kancerogenih ćelija podseća upravo na otpadnike iz raja koji se, osećajući svoje prokletstvo, okreću fanatičnoj osveti. A šta će učiniti onkolog? Onkolog će pokušati da glumi imuni sistem tako što će hemoterapijom i radijacijom pokušati da izazove smrt (apoptozu) pobunjenih ćelija hedonista.

Istina o raku - Prokletstvo besmrtnih - Antioksidanas AX. Besmrtnost ne mora uvek značiti dobro rešenje za vas. Nekada ona može biti uzrok velike patnje.

Ali, za razliku od imunog sistema koji sa preciznošću snajperiste cilja takve ćelije, hemoterapija i radijacija poseduje tešku artiljeriju i pri tome slab vid pa svojim delovanjem fanatičnog slepca izaziva ogromnu kolateralnu štetu gde nije isključivo da čovek strada od lečenja pre nego li od same bolesti. Hemoterapija je otrov koji se ponaša slično kao i “Total” herbicid u bašti. I jedan i drugi suzbijaju “suvišnu” vegetaciju uz sličnu kolateralnu štetu. I u celoj toj priči onkolog uopšte ne postavlja pitanje uzroka – ko je krivac za takav sled događaja?

Rak nije bolest već vrh ledenog brega koji ukazuje na niz drugih stvari a prva od njih jeste da čovek mora biti bolestan da bi razvio rak a ne obrnuto. Ako je telo bolesno i kompromitovano, ako je imuni sistem slab, ako je prisutna uvećana toksičnost i stres onda se rak javlja kao posledica takvog stanja. To nije nešto što vas zadesi iznenada, to je proces koji se razvija godinama i kao takav može biti kontrolisan.

 

Kriva je genetika ?

 

Istina o raku - Prokletstvo besmrtnih - Antioksidanas AX. Besmrtnost ne mora uvek značiti dobro rešenje za vas. Nekada ona može biti uzrok velike patnje.

 

Onkolozi će često puta okriviti genetiku: “imate loše gene i to je uzrok” a takva tvrdnja uopšte nije tačna. Genetika može biti sklonost ka nečemu ali ne i obaveza. Gentika znači da imate metak u cevi ali onaj koji povlači oroz ste najčešće vi, pogrešnom ishranom i navikama. Genetika je vaš softver, program koji nije aktivan a aktiviraju ga određene situacije, stresovi, hemikalije iz okruženja ili kombinacija takvih faktora. Ali kao što se geni raka mogu uključiti isto tako se mogu i isključiti odgovarajućom ishranom i biljnom medicinom – što je mnogo bolje rešenje od pokušaja da se to učini hemijom i otrovima. Epigenetika je nauka koja se bavi proučavanjem ekspresije gena i uz pomoć nutrigenomike koja proučava ishranu mi znamo da ishranom (sirova biljna hrana) i navikama (aktivnosti, spavanje, kontrola stresa) možemo promeniti ekspresiju gena. Tačno je to da hrana može imati veliki uticaj na ove procese. (npr. jednostavne stvari poput kurkume omogućavaju da se uključe geni koji štite od raka pa tako možemo da izmenimo odgovor gena). Kurkumin iz kurkume ima interakciju sa više od stotinu gena i ubija matične ćelije raka bez štetnog dejstva po zdrave ćelije. Sličan posao obavljaju i flavonoidi, grupa hemikalija koje npr. isključuju rast kancera i uključuju apoptozu kao i kvercentin, fisetin, elaginska kiselina, rasveratrol, razni antioksidansi itd.. Sve ove sastojke možete pronaći u zdravoj biljnoj hrani, ako se sećate: “neka hrana bude tvoj lek…”.  Kao što ćete uključiti sve pozitivne stvari koje pomažu vašem imunom sistemu, isto tako morate isključiti sve one negativne koje mu odmažu a pre svega izlaganje toksinima. Također, održavajte nivo enerigije na optimumu. To možete učiniti fizičkim aktivnostima, kretanjem, vežbanjem, pravilnim snom i navikama. Održavajte pravilan balans hormona jer oni u velikom broju slučajeva raka mogu biti ključni igrači. Ne zaboravite pri tome ni emotivnu stranu, ojačajte svoj duh, pobedite stres koji također deluje na vaše gene. Možda vam je sada jasnije zašto na našem sajtu paralelno sa promenom ishrane insistiramo i na promeni načina razmišljanja unapređenjem svog duhovnog bića. Zato što zdrav duh kao vrlo bitna komponenta podjednako utiče na ekspresiju vaših gena baš kao i zdrava hrana i navike. U ovom delu vaši postupci i razmišljana gajiće život ili bolest što je u direktnoj vezi sa ispravnošću vaše životne filozofije.

Istina o raku - Prokletstvo besmrtnih - Antioksidanas AX. Besmrtnost ne mora uvek značiti dobro rešenje za vas. Nekada ona može biti uzrok velike patnje.

 

Hedonisti…

 

Imuni sistem je upravo taj pravični i precizni sud koji mora kazniti “nesavesne hedoniste”. Osnovna osobina svakog hedoniste jeste želja za uživanjem. Kada govorimo o hrani i ukusima ima li većeg zadovoljstva od uživanja u slatkim stvarima i šećeru? Slatke stvari jesu direktna simbolika hedonizma. Tako će i naše besmrtne ćelije posegnuti za šećerom kao primarnom hranom. Ćelije tumora imaju više insulinskih receptora od zdravih tako da one predstavljaju prave proždrljivce šećera i lakše ga apsorbuju u odnosu na ostale ćelije. Našim ćelijama potrebna je energija i tu energiju one dobijaju preko hrane. Osnovno gorivo ćelije je šećer pa kako zdravim ovo gorivo potrebno je i tumorskim ćelija jer bez njega one ne mogu da rastu. Ali za razliku od zdravih, tumorske ćelije konzumiraju mnogo više više šećera. Povezavši šećer sa rastom ćelija neki naučnici su shvatili da, uskraćivanjem šećera, rast tumorskih ćelija može se usporiti i zato je veoma bitno da u preventivi smanjimo a kod lečenja tumorskih bolesti i izbacimo veštačke šećere iz ishrane jer njima direktno finansiramo ove proždrljive ćelije. Šećer je njihova primarna hrana i bitan uslov opstanka, pogotovo ako se koristi uz hemoterapiju. A ako bi trebalo izdvojiti omiljeni šećer tumorskih ćelija onda bi to svakako bio visoko fruktozni sirup koga na žalost danas ima u skoro svim industrijskim proizvodima. Često se koristi kao zamena za klasični šećer jer je jeftiniji, lakši za upotrebu a naše telo teže detektuje sitost prema njemu pa je njegova upotreba često prekomerna i izaziva zavisnost. Sa gledišta pretilosti i ishrane tumorskih ćelija – izuzetno ali sa gledišta našeg zdravlja – veoma loše.

 

Prokletstvo besmrtnih

 

Besmrtnost tela na prvi pogled može delovati kao velika nagrada ali u realnosti stvari ipak nisu tako jednostavne. Ako pričamo o čoveku koji, kao jedinka, dobija besmrtnost tela to znači da će isti morati biti spreman na velike žrtve i patnju, na prolaznost okoline i najbližih, na ogroman pritisak doživljenog iskustva pa besmrtnost u izvesnom smislu može tumačiti i kao prokletstvo. Takav čovek postao bi opasnost za celo društvo jer otrov koji se gomila u njemu vrlo brzo prelio bi se na čitavu zajednicu. Na isti način ponašaju se i naše ćelije kada sebe proglase besmrtnim hedonistima i time ugroze telesnu zajednicu.  Imuni sistem bi, po pravilu, morao delovati kako bi sprečio katastrofe većih razmera a problem nastaje onda kada on ne izvrši svoju funkciju. Patnja i bol tada postaju neiminovni pratioci celog tog događaja.

 

Antioksidans komentar

Apoptoza po defaultu ima delimično morbidan i tužan karater ali ona je tu prvenstveno kako bi sačuvala život organizma – što je njen master prioritet. U tom smislu nijedna ćelija neće biti pošteđena bude li se suprostavila ovom targetu. U protivnom celina će biti dovedena u rizik zbog bahaćenja pojedinaca. Besmrtnost je veliki čin ali u ovom slučaju nije došla kao zaslužena nagrada. Ako sebi zacrtate takav jedan cilj onda se usmerite ka svom duhu. Vaše telo je sputano ograničenjuma ali vaša dela svakako mogu doživeti tako nešto. Zato se potrudite da, kao dobra ćelija ovog društva, zadužite isto vrednim delima a besmrtnost će doći sama po sebi. Ona ne može biti cilj već posledica – ali posledica dobrih dela. U protivnom rizikujete da na sebe navučete sudbinu ćelija hedonista i ponesete “prokletstvo besmrtnih”.  Ako vas ova priča malo podseća na film “Highlander” (Gorštak) onda ne bi bilo čudno da u sukobu normalne i tumorske ćelije začujete ono “… There can be only one!…” 

A što se tiče šećera, uživanje u lošoj hrani naveli smo kao zajedničku osobinu svih tumorskih ćelija sa namerom da simbolično ukažemo na problem hedonizma uopšte, kao često puta vrlo nezdrave osobine, ne samo uzroka telesnih bolesti već i propasti ljudskog duha. Osnovno obeležje hedonizma je stalno uživanje u telesnim zadovoljstvima, koja ne moraju uvek biti vezana samo za hranu već i za ponašanje. Sve to dovodi čoveka do sukoba sa “prirodnim imunim sistemom” i životom pa ako želimo da naše živote učinimo zdravijim, mala doza asketizma doneće mnogo više koristi od odavanja hedonizmu. Simbolični primer pronalazimo u priči o Sodomi i Gomori. Tanka je linija između građanskih sloboda i hedonizma koji je protivan prirodi i životu. Stanovnici ovih gradova svojim ponašanjem definisali su sebe kao tumorsko tkivo pa je “imuni sistem” ipak morao da deluje. U protivnom, posledice metastaze bile bi kobne po celu zajednicu.

 

 

ISTINA O RAKU – PROKLETSTVO BESMRTNIH – ANTIOKSIDANAS AX. BESMRTNOST NE MORA UVEK ZNAČITI DOBRO REŠENJE ZA VAS. NEKADA ONA MOŽE BITI UZROK VELIKE PATNJE.

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: ISTINA O RAKU – PROKLETSTVO BESMRTNIH

Comments are closed.