I na zemlji kao na nebu

Ljudsko telo zamišljeno je kao savršena celina – ništa mu se ne može oduzeti niti dodati a da ne narušimo savršeni sklad. Takva savršenost postoji samo u momentu rađanja čoveka, u dobu iskustvene nevinosti. Sve je na svom mestu, ništa ne nedostaje, sve funkcioniše. Ali, kako vreme prolazi ova idilična i savršena slika počinje polako da iščezava i da dolazi do neželjenih promena: tkivo stari, organi otkazuju, gube funkciju, nešto počinje da nedostaje a nečega da ima previše… A nismo li malopre rekli da je celina savršena i da joj se ništa ne može oduzeti, ni dodati? Ako gubitke smatramo donekle i normalnom pojavom (starost, hirurgija, nesrećni slučajevi…) kako ćemo onda objasniti viškove? A takve su npr. ćelije tumora. Ako želimo da ovaj problem rešimo, možda ćemo morati da stvari postavimo i na zemlji kao i na nebu…

I na zemlji kao na nebu - Zdravim životom protiv teških bolesti

 

I NA ZEMLJI KAO NA NEBU

 

Ovde će nauka potegnuti naučno objašnjenje: “uticajem određenih kancerogena došlo je do promena na nivou gena, mehanizmi za umnožavanje ćelija su poremećeni, apoptoza je izostala i došlo je do formiranja tumorskog tkiva…”. Ovo objašnjenje je sasvim tačno ali nažalost  običnom čoveku ne nudi odgovore već samo naučne fraze koje za sobom vuku i medicinske procedure koje će nas, na žalost, najverovatnije dovesti do stadijuma na nam nešto od organa zahvali jer će hirurgija odraditi svoj deo posla. A šta je sa nama koji želimo zadržati onu savršenost na početku?  Da li jedino medicina može dati ispravan odgovor na ovo pitanje?

Istina iz drugog ugla

I na zemlji kao na nebu - Zdravim životom protiv teških bolesti

Jednu pesmu možemo sagledati iz matematičkog ili fizičkog ugla i dobićemo istiniti odgovor: muzika je skup određenih tonova, harmonijskih oscilacija čestica koje tokom trajanja menjaju svoje frekfencije čineći melodiju. Celu tu muziku možemo predstaviti hercima ili pretvoriti u nule i jedinice, (digitalizovati) i na osnovu takvih vrednosti dobiti još mnogo odgovora. Ali muziku možemo i jednostavno poslušati svojim ušima, obraditi u sebi i dobiti drugačije, ali isto tako istinite odgovore, one koje fizika i matematika nisu mogle da vide.

Zašto ovo spominjemo? Zato što na jednu priču uvek možemo sagledati iz više ugla i time dobiti različite odgovore koji, iako različiti ne znači da jedni druge negiraju. Kako bi izgledalo da problem viška ćelija pogledao tim drugim očima, koristeći ne medicinski, već duhovno – religijski mikroskop?

Za tu svrhu pozvaćemo se na jednu alegoriju iz Biblije: “Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme u polju svom, a kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide. A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj. Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? A on reče im: Neprijatelj to učini. A sluge rekoše mu: Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo? A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju”. (Matej 13:24-30)

Osnova religije tj. duhovnosti polazi od činjenice postojanja telesnog (materijalnog) i duhovnog (Božanskog) dela postojanja. Duhovni i materijalni svet postoje kao dve posebne celine koje su međusobno u direktnoj vezi, jedna iz druge proizilaze, tj. jedna na drugu utiču, jedino je sporno pitanje šta je starije, kokoška ili jaje, duhovno ili materijalno. Materijalisti kažu da je svaka duhovnost prozvod materije a religija kaže da je sva materija rezultat i posledica delovanja duhovnog (Božijeg) i da sve što je stvoreno, stvoreno je duhom ili Božjom reči.

Svakako da je “savremenom” čoveku teško prihvatiti da sve što postoji nastaje iz nečije “reči”. Ali, ako pođemo od toga da je ova teorija stara hiljadama godina, da je namenjena raznim epohama i civizlizacijstim nivoima, saopštenje Božje istine moralo je biti dato na jednostavan i prost način kako bi ga svi mogli razumeti a ne ispričano u naučnim frazama razumljivim samo uskom krugu naučne zajednice. Ako bismo umesto pomenute ‘reči’ koristili neke savremene termine kao što je “set informacija”, da li bi bilo prihvatljivije za vas ako bismo, iz duhovnog ugla, mogli reći da je celokupno stvaranje proisteklo iz ogromne mase informacija koje su se manifestovale u materijalnom okruženju?

Npr. ljudsko telo predstavlja jedan složeni mali kosmos organizovane materije, sistema, procedura, logičkih dešavanja, svet koji je nastao iz jednog skupa informacija zvanog genetički kod. Iz tog koda nastaje ljudsko telo, izuzetno složeni organizam i to je priča koju genetičari mogu lako razumeti. Kompjuteristi pak to mogu bolje razumeti ako priču uporede npr. sa zipovanim fajlom. Zamislite masu podataka, slika, zvukova, raznoraznih instrukcija, programa, zipovanih u jednom fajlu. Kada taj fajl unzipujete, na odredišnom mestu pojaviće se čitav jedan svet svega i svačega. Ako bi vam sada neko rekao da je sve to proizašlo iz jednog jedinog fajla koji se unzipovao – da li biste to lakše razumeli? “U početku nije bilo ničega i onda beše fajl i iz njega sve nastade…” Možemo li tako pretpostaviti postojanje zipovane Božje mega reči prepune informacija iz koje sve nastaje?

Reč slikara jeste njegova slika, reč kompozitora jeste njegova simfonija, Reč Božja jeste Njegova kreacija. Kao što je zigot reč tela u kojoj su smeštene sve informacije koje će definisati jedan fenotip i iz koje nastaje jedan mali univerzum tako je i Božja reč master zigot sveukupnog stvaranja jednog velikog univerzuma.

I na zemlji kao na nebu - Zdravim životom protiv teških bolesti

Poenta cele priče je da stvaranju nečega prethodi informacija o tome šta se stvara. Ako želite napraviti kuću ili neku složenu mašinu morate prvo napraviti plan. Čak i ako pravite tortu obično to radite po nekom receptu. Svaka izmena informacije dovešće i do izmene stvorenog. Opet ćemo se nadovezati na prostiji primer. Ako kuvar pravi tortu po receptu, promena recepta izazvaće i promenu same torte. Dakle, stvoreno je podložno promeni i menja se sa promenom informacije koja ga definiše. Nekada je za to potrebno dugo vremena a nekada su posledice odmah vidljive. Ono što je za nas u ovom momentu bitno jeste to da svaka promena u duhovnom, koje je prvobitno, izaziva promenu i u materijalnom. U religiji se svet duhovnog simbolizuje nebom a svet materije zemljom pa će u skladu sa pomenutom vezom, “ono što je odlučeno na nebu, biti sprovedeno na zemlji”.

Informacija na neki način izražava volju tvorca jer jer se njegova ideja i plan sadrži u njoj. Delo tvorca u materiji najvernije je izvornoj informaciji u momentu stvaranja ili kratko vreme nakon toga. Tako će i ljudsko telo biti najbliže ideji tvorca u momentu rađanja Ili kratko vreme nakon toga. A onda dolazi do promene. Telo počinje da se menja, uglavnom u negativnom smislu, odstupajući od plana i volje tvorca. Ako je sejač zasejao samo dobro seme koji je to neprijatelj došao i posejao kukolj kome tu nije mesto? Očigledno da tumorske ćelije nisu deo plana i da predstavljaju onaj “suvišni” deo koji je nepotrebno dodat savršenoj celini.

 

Neka volja Tvoja bude i na zemlji kao na nebu

 

Očigledno je da je volja Tvorca prisutna u svakom delu našeg makro i mikro univerzuma jer se njegov plan sprovodi u delo. Taj plan usmeren je ka životu, prosperitetu, ljubavi. Na neki način mi ljudi predstavljamo ćelije tog ogromnog organizma koji stremi ka životu. Međutim, s obzirom na veliku količinu pohlepe, mržnje i zlih dela u svetu očigledno je da se u nekim delovima taj plan stvaraoca ne sprovodi u potpunosti jer neke ćelije ne prihvataju njegovu volju.  Da biste lakše razumeli uzećemo ponovo jedan primer. Zamislimo naše telo kao mali univerzum u kome se ispoljava naša volja. Naša volja ima za cilj srećan i zdrav život dugi niz godina. Svaka ćelija u našem telu prihvata tu volju i trudi se da je sprovode u delo: ćelije srca pumpaju krv, ćelije pluća daju nam kiseonik, imuni sistem nas brani itd.. itd… Svi rade kao jedna porodica, sa istim ciljem.

I na zemlji kao na nebu - Zdravim životom protiv teških bolesti

Mogli bismo da kažemo da je naša volja prisutna u svim delovima tela koje stremi životu. Ali, onda se dešava nešto vrlo neobično. Pojavljuju se ćelije i tkiva koja ne sprovode našu volju i ne čine ništa korisno našoj telesnoj zajednici. Ćelije tumora formiraju čitava naselja i gradove u kojima caruje odsustvo naše volje. Ove ćelije žive hedonističkim životom ne poštujući nikakva pravila. Možemo li to posmatrati kao pobunu i državni udar protiv naše volje? Možda bismo trebali poslati nemilosrdnu vojsku imunog sistema i spržiti vatrom celo to područje? Ako to uradimo bićemo poput komšija vrednog domaćina koji su nameravali spaliti celu njivu ne mareći o vrednom žitu koje trpi zulum lošeg susedstva. U ovom slučaju najbolje bi bilo posao prepustiti imunom sistemu koji deluje selektivno i koji mora legitimisati svaku ćeliju ponaosob a onda dobre zaštititi a loše ukloniti. Svaka druga akcija podsećala bi na ratovanje kralja Pira koji je boreći se slonovima protiv neprijatelja pogazio više svog naroda nego tuđina. To je upravo ono što radi hemoterapija u borbi sa tumorom. Po redu stvari, imuni sistem morao bi odraditi taj posao precizno i kvalitetno ali on to ne čini – zašto?

Kao što Bog u makro kosmosu svoju volju i reč sprovodi u delo, dajući informacijama telesni oblik, tako i min, na neki način slično činimo u našem telu. Informacije, misli i osećanja koja negujemo vremenom uzimaju telesni oblik pa mi sami postajemo tvorci univerzuma koji se rađa u nama. To je vrsta posebnog dara koji nam je dat, da poput majke materijalizujemo informaciju koju primamo, baš kao što to čini žena koja rađa. Šta će biti stvoreno, zavisiće od porekla informacije tj. da li će to biti Božja reč ili reč nekog drugog. Možda će vam sada biti jasnije izreke poput “i na zemlji kao i na nebu.. prihvatanje Božje reči…. seme života.. morate se ponovo roditi… itd, itd”. Dugo vremena je neprijatelj delovao u našoj svesti menjajući naš duh i ubacivši u nas svoju informaciju, poput kukavičjeg jajeta, iskoristio našu mogućnost stvaranja da izrodimo njegovu lošu zamisao i damo joj telesni oblik. Dar stvaranja koji njemu nije dat zbog jalovosti svoga zla, nadomešten je našom naivnošću tako da nesvesno počinjemo da činimo volju destrukcije. Umesto zdravih ćelia koje teže životu počinjemo da stvarmo ćelije koje teže bolesti i smrti, poput onih tumorskih . Ćelije tumora nemaju ljubavi prema svojim bližnjima, samožive su, nezasite i nerazumne, u svojoj pohlepi ubijaju svog domaćina čineći tako i svoju smrt. Njihov vid je do te mere zamućen samoživnošću da jednostavno nisu sposobne prepoznati takvu činjenicu.

Ove ćelije nisu kadre živeti u normalnim uslovima. One žive u kiselim sredinama, u mraku, bez kiseonika, često puta agresivne prema svojim susedima a nemaju korisnu funkciju. Očigledno je da ne tvore našu volju baš kao što ni mi sami kao ćelije u makrouniverzumu tj. telu Tvorca, često puta ne tvorimo volju našeg Tvorca već živimo život materijalista i hedonista. Ako mi sami zauzmemo takav stav, isto će učiniti i naše ćelije. Naš imuni sistem trebao bi prepoznati uljeze, označiti ih kao negativce i ukloniti. Ali da bi to učinio on mora biti sposoban prepoznati šta je žito a šta kukolj. Mora postojati neka referenca u odnosu na koju će suditi o ispravnosti ali takve reference više nema. Zato će imuni sistem “propustiti” negativce jer je nizom postupaka i učenja istreniran da naopaka ponašanja i činjenja tumači kao “normalna” i “savremena”. A negativci će se umnožavati sve dok u njivi više ne bude žita već samo kukolja. Polako će metastazirati u svim pravcima šireći svoja naopaka shvatanja. Isto će se dešavati i sa ljudima koji izgubivši veru i napustivši Božije zakone više ne mogu razlikovati dobro od lošeg već će svoja naopaka ponašanja tumačiti emancipacijom i savremenošću iako teže propasti. Ono što imuni sistem čini nije ništa drugo nego prihvatanje naše životne filozofije. I tako će svaki čovek sam za sebe postati tumorska ćelija u makrounizverzumu tj. telu Tvorca.

I na zemlji kao na nebu - Zdravim životom protiv teških bolesti

Kao što rekosmo tumorske ćelije vole mrak i kisele sredine, omiljena hrana im je šećer a osnovu njigovog preživljavanja čine namirnice životinjskog porekla. Iz tog razloga možemo ih klasifikovati kao kombinaciju predatora i sladokusca, jednom rečju hedonisti.

U jednom prethodnom tekstu postavili smo vam zagonetku sa medvedom i tigrom zatvorenim u jednoj sobi. Pitanje je bilo kako ćete ubiti tigra pre nego naraste jer će tada on ubiti medveda (koji inače mora preživeti) a da pri tome ne smete koristiti nikakvo oružje osim hrane. Budući da medved može preživeti i kao biljojed odgovor je bio davati biljke kao hranu jer tigar u takvim uslovima neće preživeti.

Imajući u vidu ovu činjenicu, kako bi zaštitio svoje ćelije, Tvorac je dao instrukcije kako se treba hraniti, (“I još reče Bog: Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.” (Stari zavet/Prva knjiga Mojsijeva-Postanje 1:29). Zato će iz ugla religije, a u skorije vreme i iz ugla nauke, umerenost i post biti vrlo bitna stavka zdravog duha i tela. Ako svoju ishranu dovedemo u red i ako ojačamo svoju veru, ove stavke zajedno dovešće do toga da se neprijatelj u našem telu oseća vrlo neprijatno i nepoželjno.

17:19  Tada pristupiše učenici k Isusu i nasamo rekoše Mu: Zašto ga mi ne mogasmo izgnati?
17:20  A Isus reče im: Za neverstvo vaše. Jer vam kažem zaista: ako imate vere koliko zrno gorušičino, reći ćete gori ovoj: Pređi odavde tamo, i preći će, i ništa neće vam biti nemoguće.
17:21  A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom.

Dugi postovi pogotovu Božićni i Uskršnji, stvaraju baš takav ambijent u kakvom tigrovi ne mogu preživeti jer duži periodi ishrane bez mesa, mleka i ostalih životinjskih namirnica dovode do toga da tigar u nama gladuje. Ako taj period bude trajao dovoljno dugo predator će na kraju stradati. Zato je dobro praktikovati biljnu ishranu što više i obavezno držati post kada je to propisano. Ali to neće biti dovoljno pa će pored posta biti potrebno držati se i nekih pravila ponašanja, dobrih reči i dela. Prihvatanjem Božjih zakona mi jednostavno prihvatamo volju Tvorca dajući joj time mogućnost da zaživi i na zemlji, kao što je i na nebu. Ona više neće biti samo informacija u svetu duha već će uzeti svoje telo u materiji. A kada osobine ljubavi, praštanja i milosrđa uđu u naše živote, oni će postati dom svetlosti i sveopšteg zdravlja a to je ambijent koji bolesti baš i ne vole.

 

Antioksidans komentar

 

Ako vam do sada nisu baš bile jasne reči molitve: “Da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; ” nadamo se da smo vam ovom pričom donekle to pojasnili. Bilo da se radi o planu Tvorca koji stremi životu, bilo da se radi o našim željama da pobedimo bolest i zlo, bitno je da volju treba sprovesti u delo i učiniti je živom “i na zemlji kao i na nebu”.  Dakle, ono što zamišljamo, želimo i planiramo, treba sprovesti u delo. (So let it be written. So let it be done).  A da bi ideja zaživela i da bi se volja Tvorca ostvarila ona će zahtevati od vas da prethodno pripremite teren baš kao što i plodno seme traži dobru zemlju. Ne možete činiti zlo i živeti bolesnim duhom a pri tome očekivati da se volja dobrote i života ispuni u vama. Dobro seme će tražiti da njiva prethodno bude poorana i tek tada ono će dati dobar rod. Dani poput Božića, Uskrsa i sličnih jesu dani kada Božji sejač seje seme. A post je onaj koji će poorati njivu.

Ko ima uši da čuje neka čuje…

 

I NA ZEMLJI KAO NA NEBU – ZDRAVIM ŽIVOTOM PROTIV TEŠKIH BOLESTI

Comments are closed.