Daj mi još

“Šta je učinjeno – učinjeno je. Čovek se ne bi trebao opterećivati stvarima za koje nema leka.” – kaže W. Shakespeare. Ali, kada su teške bolesti u pitanju ova izjava je teško primenljiva i čovek će se ipak stalno opterećivati – “da li sam učinio sve?”, “možda smo mogli ovako..”, “možda smo mogli onako..” jer postoji bojazan da lek možda negde postoji a da bi nam ta informacija mogla promaći. Zato će potraga za lekom postati veliki opozit Šekspirovim rečima a ovo posebno kada su tumorske bolesti u pitanju i lek nam je potreban za nekoga ko nam je veoma bitan. Tada će umesto Šekspirovog “ne brinite” prednosti imati ono “da li sam učinio sve?”. Mada što se nas tiče, mi smo više za onu Zen izjavu da “čovek čini sve što može dok mu se sudbina ne ukaže” ali ta sudbina se često ne poklapa sa našim željama jer ta želja najčešće stoji na rečima: “daj mi još”…

Daj mi još - u potrazi za lekom protiv raka često se izgubi put i čovek zaluta. Ponuda mnoštva teorija i lekova izazivaju kontraefekat. Gde je lek?

DAJ MI JOŠ

 

Ako ćemo iskreno ova Šekspirova poruka jeste tačna ali se ona odnosi na neke životne probleme koje spadaju u domen “više sile” i za takve stvari zaista se ne treba se nervirati. Ako danas pada kiša celog dana vaša briga neće ništa promeniti ali kada je u pitanju zdravlje naših najbližih onda jednostavno ne možemo ostati ravnodušni. Petrolej, kanabis, soda bikarbona, graviola, vidatox, magični MMS.. itd… imena su magičnih lekova za koje zna skoro svako ko je bio u tumorskom problemu. U levom uglu “jaka alternativa” koja za 40, 30, 20 dana,… 8 minuta, pa čak i 3 minuta leči rak. Ubod komarca sanira se za 3 dana dok se rak leči za 3 minuta? Fenomenalno!? U desnom uglu “savremena medicina” koja kaže: “hemoterapija i zračenje!” Kada barataju tom terapijom još kažu “pazite da vam se ne prospe po koži. Može da izazove probleme poput opekotina”. A što se tiče radijacije sakrili bi se od nje iza olovnog zida. Ali zato kada ste vi u pitanju hemoterapija vam dođe kao limunada a radijacija kao solarijum.

 

 

Daj mi još - u potrazi za lekom protiv raka često se izgubi put i čovek zaluta. Ponuda mnoštva teorija i lekova izazivaju kontraefekat. Gde je lek?

U sredini tog ringa ste vi, u sendviču, dok svi ti “stručniji” donose odluke umesto vas. Nekako po inerciji zaboravili ste da postoji i treća opcija – da razmišljate svojom glavom. Ali ovde ne možemo samo okriviti pacijenta jer njegov način razmišljanja rezultat je dugogodišnjeg programiranja. Sistem razmišljanja “bolest-lek” utabala je savremena medicina jer “kada ste bolesni – trebate popiti lek!” Takav sistem standardno se primenjuje u farmaciji pa nekako dođe logično da se ista taktika primeni i u alternativi. “Hranio sam se životinjskim namirnicama, šećerima, otrovima, pio, pušio, tovario sebe kozmetičkim agensima i deterdžentima, nervirao… i dobio tumor. Šta sad ja da popijem ili pojedem da bih se izlečio? Evo neka bude alternativa, prihvatam… – koju biljku da uzmem da bih se izlečio? Čuo sam da kanabis leči sve? Ali teško se nalazi, skup je i povrh toga zabranjen.” Ipak, ja želim da “popijem” lek.

Potraga za lekom

 

Od trenutka kad se dobije tumorska dijagnoza kreće se u sveti rat – potraga za lekom. Pacijent manje-više, ali zato svi ostali, ukućani, rodbina i prijatelji kreću u ‘internet krstaške pohode’, formiraju štab za taktičko delovanje i pronalaženje leka. A što je najbitnije – lek mora biti mističan, iz dalekih krajeva. Izbor je veliki: “otrov meksičke škorpije”, “amazonska graviola”, “sibirske bobice”, “albanski petrolej”… sve sami štihovi. Da se ne bi pogrešno razumeli, prirodni lekovi su OK i oni imaju svoj doprinos u lečenju bolesti ali ovde je bitno naglasiti reč “doprinos”. Ako vi preduzmete neke bitnije radnje u svom životu, poput promene životnih navika, onda će biljni lekovi svakako pomoći vašu borbu. Biljka kao lek funcioniše slično kao vapaj očajnika koji se našao u nevolji i skrštenih ruku moli Boga za pomoć a odgovor koji dobija je: “Pomogni sam sebi pa ću ti i Ja pomoći”. To je isto ono što bi vam i biljni lekovi mogli reći.

Nekako niko od nas nije spreman da sagleda greške u svojim navikama i pogleda šta ga je to dovelo do takvog bolesnog stanja. Ako bismo uspeli da lociramo uzrok, onda bi bilo logično da ako isti eliminišemo, time sprečimo, ako ništa drugo, dalje “finansiranje” tumora. Ali ne, mnogo je lakše ono “ne bih menjao ništa, dajte mi šta da popijem?” A onda ćemo po defaultu okriviti “genetski faktor”. Genetski faktor inače učestvuje sa 5% u uzroku tumora i najčešće ga koristi medicina kada opravdava svoj neuspeh ili mi sami kad želimo da izbegnemo odgovornost za svoje “činjenje-nečinjenje”. A onda ćemo radije uložiti ogroman napor i rizik da pribavimo skupi i zabranjeni kanabis pre nego li da izbacimo kobasice i sir iz svog jelovnika. A što se tiče pomenutog kanabisa moramo vas razočarati. Kanabis neće izlečiti rak. Ne kažemo da to nije lekovita biljka već da nije ništa lekovitija od belog luka. Nikako ne u onoj meri kako to reklamira kanabis lobi, uvoznici, posrednici i budući dileri.

 

Daj mi još - u potrazi za lekom protiv raka često se izgubi put i čovek zaluta. Ponuda mnoštva teorija i lekova izazivaju kontraefekat. Gde je lek?

 

Od momenta dijagnoze ono što će tumorskim pacijentima biti najbitnije jeste vreme, jer kod njih ono počinje da beži od časovnika. Kada život sebi postavi neke rokove, vreme kao za baksuz nekako počne da se ubrzava. Dijagnoza tumora jeste objava rata od strane bolesti, njen prelazak iz gerile u frontalnu borbu. Tada bi pacijent morao brzo da deluje jer gubljenje vremena nije pametna solucija u trenutku kada neprijatelj juriša ali to je upravo ono što se najčešće i dešava. Svo slobodno vreme koristi se u pronalaženju dalekog leka što u mnogome podseća na vernike koji traže Boga u mističnim i dalekim i krajevima a nikako u svom selu, gradu ili još bolje srcu jer “Bog živi ‘negde tamo, daleko’..” A ono što morate da uradite jeste da se duboko zamislite, pogledate u sebe, pronađete greške i pod hitno počnete da menjate stvari.

Borite se. Ne dozvolite da bolest manipuliše vama.

 

Promenite ishranu, razmišljanje, navike. Pokušajte da uhvatite i živite “sadašnji trenutak” jer to je upravo ono što će vam tumor prvo oduzeti. Svojim mislima uvek ćete biti odsutni, u potrazi za lekom, u iščekivanju da taj lek dođe, uvek negde tamo a nikako “ovde” jer “tamo” je spas a “ovde” je tumor. Ali to je samo iluzija. Tako će i pacijent a i sama porodica te bitne i važne trenutke u životu “prespavati” umesto da ih prožive zajedno u vremenu koje sada ide kao ludo. Uobičajena porodična komunikacija počinje polako da se gubi i sve više vremena troši se na priču šta je zdravije – “šargarepa ili celer?”, “kanabis ili petrolej?”, “imunofan?” – dajte lek, štagod. Tumorski protivnik će frontalnu borbu voditi sa povremenim uzmacima što se nekad da pogrešno protumačiti kao njegova slabost a nama kao potvrda ispravnosti naše taktike. Međutim, svaki naredni napad postaje sve jači i organizovaniji i puno puta demantovaće našu ratnu filozofiju.

Postoji još jedan, vrlo opasan saveznik neprijatelja, a to je – navika. Objava rata isprva šokira čoveka pa on u prilično “budnom” stanju ulazi upriču. Ali vremenom nekako ljudi se navikavaju na sudbinu i ta navika ih “uspavljuje”. Tada polako počinje da se gubi ona početna opreznost i entuzijazam. Ako smo neke navike u početku i promenili, sada već počinju da se “švercuju” – masne namirnice, slatkiši, duvan, piće, ostali poroci i rizična ponašanja po principu “ko zna koliko mi je još vremena ostalo? Daj da bar ovo malo dana živim kao čovek i jedem šta mi se jede. Nisam proživeo sve, hoću još – daj mi još…”. U suštini radi se o vrlo lukavom planu gde bolest koristi sumnju kao “domaćeg izdajnika” i tako vas ponovo vraća na put koji vas je doveo u propast. Vrlo je bitno da ne dozvolite sebi da uđete u rutinu i izgubite “sadašnji trenutak”, razgovor sa bližnjima i osećaj za situaciju iako će se bolest stalno truditi da vam skreće pažnju na druge teme dok njena vojska polako osvaja ćeliju za ćelijom. Nekako se zaboravlja na one “obične trenutke” u kojima se razgovara, šali, razmenjuju jednostavne reči. Odjedanput sva komunikacija završava u “nauci”, glava se puni informacijama, sve jabuke sa drveta znanja bivaju pojedene a naivnost polako iščezava. Kod ovakvih bolesti veoma je bitna stavar ne gubiti veru u spasenje jer ovakve bolesti najčešće dobijaju rat tako što vam pogaze veru i nadu koje vas drže i konstantno pokušavaju da obezvrede vašu borbu i smisao života. Vera i nada moraju biti vaše ključno oružje i sile vodilje u ovoj borbi zajedno sa promenama navika i ishrane.

Daj mi još - u potrazi za lekom protiv raka često se izgubi put i čovek zaluta. Ponuda mnoštva teorija i lekova izazivaju kontraefekat. Gde je lek?

Poruka je jasna. Budite prisutni, budite sada, ne odstupajte, držite se svoga cilja, promenite ishranu, držite se umerenosti u jelu i piću… Ironično, ali megalomanske navike i želje su vas i dovele u takvu poziciju. Zato budite savršeni i skromni u svemu. Po tome ćete se razlikovati od neprijatelja i maksimalno mu otežati poziciju. Ono što će voditi vas jeste volja za životom – koji postoji samo u jednostavnosti. Život uvek daje ‘još’ onima koji shvate ovu činjenicu. Ono što će voditi bolest jeste neumerenost i nezajažljivost u uzimanju, ne mareći što će svojom pohlepom ubiti i sebe. “Uzimam ti dan, uzimam ti noć, druženje, trenutke mira i naivnosti, planove i nadanja, pa i film koji sada gledaš na Tv-u, sve… i još uvek mi je malo… daj mi još”.

 

Antioksidans komentar:

Ova priča nije ništa novo, niti je neka revolucionarna ideja AX tima. Poruke skromnosti, poštovanja esencijalnih vrednosti i umerenosti napisane su pre više hiljade godina i svako od nas zna za njih (Božje zapovesti) ali zbog prevelike želje za luksuzom i lepšim životom nekako smo ih gurnuli po strani, tobože ih ne vidimo.  A većina novih bolesti nije došla zbog gladi već upravo suprotno – zbog prevelike količine hrane koju konzumiramo i to one loše. Ako se loše stvari ipak dese, naići ćete na mnoštvo informacija i saveta ali ne upadajte u zamku “od mnogo puteva – ne vidi se put”. Usredsredite se na problem, budite prisutni u životu a pre svega u komunikaciji sa svojom porodicom. Ovo važi ne samo za pacijenta već za sve one koji ga okružuju. Vreme bolesti pripada delu vašeg života i ne dozvolite da vam taj deo bude ukraden jer u njemu morate tražiti lek i samo u njemu možete pronaći lek. Setite se i jin-jang filozofije: “u trenutku zenita jedne strane rađa se klica one suprotne. Ako ne budete prisutni u zenitu nećete uočiti klicu”.

Promeniti navike i ishranu. Ako ništa drugo sprečiti dalju promociju bolesti. Promenite razmišljanje. Ne osuđujte sebe. Mislite pozitivno. Ne opterećujte se mnogo pitanjima tipa”šta će biti?” Sećate se one: “dosta je svakom danu zla svojega”? Vaše će biti da tragate za pravednošću i držite se Božjeg Zakona a sve ostalo će doći samo po sebi.  A svakako da i sudbina ima svoje planove. Ono što je ona zacrtala teško da možete izmeniti ali ono što sigurno možete je da “učinite sve što je u vašoj moći dok vam se sudbina ne ukaže. Ne budite poput onih koji stalno žive u nezasitom odjeku: ‘daj mi još’..”

 

 

DAJ MI JOŠ – U POTRAZI ZA LEKOM PROTIV RAKA ČESTO SE IZGUBI PUT I ČOVEK ZALUTA. PONUDA MNOŠTVA TEORIJA I LEKOVA IZAZIVAJU KONTRAEFEKAT. GDE JE LEK?

Comments are closed