Autizam – nekad i sad

Autizam nekad i sad: pogledajte kako je rasla stopa oboljevanja od autizma. U periodu od 1930.-1980. stopa oboljevanja je bila 1 na 10.000. Godine 1988.  film “Rain man” predstavlja autizam javnosti i već devedesetih godina situacija počinje naglo da se menja. Kao preko noći životi hiljada porodica biće promenjeni. Skoro 5 decenija stopa oboljevanja od autizma bila je 1 na 10.000. Sada je situacija dosta drugačija:

Autizam nekad i sad. Od broja obolelih 1 na 10.000 do 1 na <80 u 2012. Broj obolelih od autizma drastično je porastao u godinama posle 90-tih.

AUTIZAM NEKAD I SAD

 

Kaže se da ono što farmaceutska industrija pokušava da nas ubedi jeste kako je bez nje život na zemlji nemoguć. U ovom delu dešava se uobičajeni problem autoriteta. Običan čovek ima osobinu da vrši poslušnost autoritetu a u ovom slučaju to su ljudi u belim odelima, ljudi koji imaju diplomu doktora i za koje se očekuje da znaju šta rade. U principu stvari bi i trebalo tako da stoje ali problem se javlja u onom trenutku kada pozadinski intres zloupotrebi ovu  relaciju.

Mi danas imamo zakonski obavezne vakcinacije koje se šire po celom svetu. Država industriji daje sve veća prava a roditeljima koji jedini imaju osnovno pravo koje je dato od Boga, njima se to pravo oduzima.  Zakon se priprema u pravcu da ne samo što sva deca moraju da budu vakcinisana već će se to prebaciti i na odrasle ljude. To znači da će se broj vakcina u budućnosti uvećavati a samim tim i protivljenje određenog dela javnosti. Mada, broj vakcina koji se prima u našoj zemlji još uvek je dosta ispod američkog. U Kaliforniji deca prime 69 vakcina pre 7. razreda što morate priznati predstavlja solidan broj.

CDC je objavio da je stopa oboljevanja od autizma 1 na 68. To znači da samo npr. u Americi vi imate milion dece sa autizmom. Stopa autizma prelazi stopu rasta side, dijabetesa i raka zajedno a ove cifre se odnose samo na slučajeve sa decom. Autizam postaje globalna epidemija. Upozoravajuća je činjenica da, ako dozvolimo da se ovo nastavi ovakvim tempom, autizam će se konstantno uvećavati i do 2032. godine imaćemo skoro svako drugo dete na autističnom spektru od čega će 80% biti dečaci.

Pogledajte kako je rasla stopa oboljevanja od autizma: u periodu od 1930-1980. stopa oboljevanja je bila 1 na 10.000. Godine 1988. film “Rain man” predstavlja autizam javnosti i već devedesetih godina situacija počinje naglo da se menja. Kao preko noći životi hiljada porodica biće promenjeni. Skoro 5 decenija stopa oboljevanja od autizma bila je 1 na 10.000. Sada je situacija dosta drugačija:

  • 1998. – 1 na 500
  • 2000. -1 na 250
  • 2004. -1 na 166
  • 2007. -1 na 150
  • 2009. -1 na 110
  • 2012. – 1 na 88
  • 2014. – 1 na 68

 

Mi danas imamo milione dece sa dijagnozom autizma i isto toliko riditelja koji govore istu priču: “moje dete se vakcinisalo i dobilo regresiju u autizam”.  Ovde se radi o deci koja su normalno rasla i razvijala se a onda, posle vakcine, kreće regresija. Ali i pored toliko vakcina mi danas imamo najnezdraviju generaciju dece u celoj istoriji čovečanstva. Ovo je posebno izraženo u SAD-u. Skoro svako treće dete ima astmu, dijabetes, ekceme, artritis, alergije, autizam, ADD, Turetov sindrom, kašnjenje u govoru i joj mnogo drugih neuro-razvojnih poremećaja.

Pored žive, kao glavnoosumnjičenog sastojka, problem mogu praviti i mnogi drugi sa liste od više desetina hemikalija koje sadrži prosečna vakcina od kojih je aluminijum najpoznatiji kao neurotoksin. Činjenica je da se stopa autizma sve više penje i više nije prihvatljivo objašnjenje tipa “tako bilo i ranije samo se danas bolje radi dijagnoze autizma”. Tvrdnja da je autizam rezultat nekih mutacija gena ne prolazi jer se takve mutacije obično dešavaju sporije i ne mogu se prepisati ovoj epidemiju autizma u razvijenom svetu.

Sve u svemu poenta ove priče neće biti ni na upornom odbijanju vakcina od strane stanovništva niti na tvrdoglavoj upornosti proizvođača vakcina da nam utrape svu svoju proizvodnju već na sprovođenje samo neophodne i kvalitetne vakcinacije. Društvo ne sme dozvoliti da se zarad pohlepe proizvođača vakcina naruši vrednost vakcinacije – na jednoj strani, dok će na drugoj strani stanovništvo u svom preteranom strahu od vakcina odbijati i one vakcine koje nemaju sumjne na sebi i koje predstavljaju realnu potrebu.

 

 

Povezani tekstovi:

 

Antioksidans komentar:

Šta reći na kraju ovakvog teksta? Da li su vakcine potrebne – da ili ne? Svakako da su vakcine potrebne i imaju svoj korisni efekat ali kao što vidite broj vakcina koje se daju deci svakodnevno raste. Nesumnjivo je da su neke od njih dobre i ispunjavaju u potpunosti svoju namenu ali kada biznis krene u akciju onda je realno za očekivati da će se pored tih dobrih vakcina pokušati da se proguraju i one koje to nisu, ili su pak nepotrebne iz ugla zdravstvene zaštite ali su potrebne iz ugla nečije zarade. U tom slučaju biznis se poziva na korisnost i potrebu dobrih vakcina pa će sve one koji pokušaju da ometaju biznis gurati u “nerazumne podstrekače epidemija”. Tako se stvari postavljaju u krajnjostima pa se ljudi deklarišu “za” ili “protiv” svih vakcina što nije dobra konstatacija. Naše mišljenje je da treba strogo kontrolisati kvalitet i broj obaveznih vakcinacija. Na taj način smanjiće se prisustvo biznisa u zdravstvenoj zaštiti i vratiti poljuljano poverenje građana u vakcine. Ono što je najbitinije treba “oprati” obraz vakcinama i skinuti ovu “mrlju” iz njihove biografije.

 

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: AUTIZAM NEKAD I SAD

 

 

AUTIZAM NEKAD I SAD. OD BROJA OBOLELIH 1 NA 10.000 DO 1 NA <80 U 2012. BOJ OBOLELIH OD AUTIZMA DRASTIČNO JE PORASTAO U GODINAMA POSLE 90-TIH.

Comments are closed