Autizam iz prvog ugla

Postoje brojna i protivrečna mišljenja o vakcinama. Vrše se brojne studije sa nemerom da se dokaže ili poništi veza vakcina sa sve učestalijim dijagnozama autizma kod dece. Sa jedne strane stoji opravdan stav o korisnosti vakcina iz ugla alopatske medicine. Sa druge strane prijavljuju se studije koje ih dovode u vezu sa neurološkim poremećajima. U tekstu koji sledi pozabavićemo se trenutno zvaničnim stavom prema vakcinama i studijama koje dokazuju nepostojanje veze vakcine i pomenutih neuroloških poremećeja. Ovo je ujedno i odgovor medicine na teoriju dr Adrew Wakefield-a da MMR vakcine izazivaju autizam kod dece. Kako dakle izgleda pogleda na autizam iz prvog ugla…?

AUTIZAM IZ PRVOG UGLA

 

 

Kako tempo vacinacije dece raste tako raste i bojazan roditelja da njihova deca mogu biti žrtve autizma. Postavljene su tri specifične hipoteze

  1. MMR vakcina za male boginje, zauške, rubeole koja navodno izaziva autizam oštećenjem sluzokože creva i prodorom encefalopatskih proteina
  2. Timerosal čije prisustvo je toksično za nervni sistem i
  3. istovremena aplikacija višestrukih vakcina ometa rad imunog sistema

Kao bitna činjenica navodi se svakodnevno uvećanje dijagnoza broja obolelih mada to može biti posledica promene dijagnostičkih kriterijuma pri čemu je autizam sada mnogo češće dijagnostifikovan nego ranije a što ne mora automatski značiti je uvećani broj obolelih posledica vakcinacije. Ovde se posebno dovode u vezu pomenute MMR vakcine, timerosal i višestruke vakcine mada epidemiološke i biološke studije nisu uspele da potvrde ove sumnje.

 

MMR

 

Andrew Wakefield, britanski gastroenterolog i njegove kolege publikovali su u Lancetu rad koji u kome se opisuje slučaj osmoro dece koji su u roku od 30 dana nakon vakcinacije MMR vakcinom dobili simptome autizma. Svih 8 deteta imala su gastrointestinalne simptome limfoidno nodularne hiperplazije prikazanih na endoskopiji. Iz ovih zapažanja Wakefild pretpostavlja da MMR vakcina izaziva inflamaciju creva koja je dovela do translokacije peptida u krvotok a potom i do mozga gde su uticali na razvoj i pojavu autizma. Nekoliko stvari podrivale su rad Wakefielda. Nije bilo moguće utvrditi da li je pojava autizma nakon primanja vakcine bila uzročna i slučajna. Npr u Engleskoj 50.000 dece mesečno dobija MMR vakcine, starosti od 1-2 godine, što je period kada se autizam javlja. S obzirom na prevalencu da 1 na 2000 dece dobije simptome autizma, ukupno 25-toro dece dobija dijagnozu poremćaja nakon primanja vakcine ali samo slučajno. Zatim, endoskopske i neuropshiloške procene nisu bile objektivne a podaci nisu prikupljeni sistematski i u potpunosti. Za viruse koji se koriste u MMR vakcinama nije potrvrđeno da izazivaju hronično zapaljenje creva ili gubitak funkcije crevne barijere. Genom virusa vakcine nije detektovan češće kod dece sa ili bez simptoma autizma. Čak ni osumnjičeni encelofatski peptidi koji putuju iz creva u mozak nikada nisu identifikovani.

Iako nisu postojali nikakvi podaci o asocijaciji između MMR vakcine i autizma i nedostajući vjerodostojni biološki mehanizam, izvršeno je nekoliko kvalitetnih epidemioloških studija koje su se bavile roditeljskim strahovima nastalim objavom Vakefielda i saradnika. Zahvaljući velikim programima vakcinacije omogućene su odlične deskriptivne i opservacione studije jer veliki broj ispitanika generisali su značajnu statističku snagu; visokokvalitetne evidencije o vakcinaciji pružile su pouzdane istorijske podatke; multinacionalna upotreba sličnih sastojaka vakcina, rasporeda, elektronskih medicinskih dokumenata omogućili su tačnu analizu podataka o ishodima; relativno nedavno uvođenje MMR vakcine u nekim zemljama omogućilo je poređenja tipa pre/posle. Sve ovo ukazalo je na činjenicu da je strah od vakcina neopravdan.

Timerosal

 

Thimerosal je antibakterijsko jedinjenje koje se efikasno koristi u preparacijama višedozne vakcine više od 50 godina i tiimerosal nije sadržan u vakcinama sa živim virusom, kao što je npr. MMR. Godine 1997. Zakon o modernizaciji američke vlade za hranu i lekove obavezao je identifikaciju i kvantifikaciju žive u svoj hrani i lekovima; 2 godine kasnije, američka administracija za hranu i lekove je otkrila da deca mogu primiti čak 187,5 mg žive u prvih 6 meseci života. Uprkos nepostojanju podataka koji ukazuju na štetu od količina žive koja je sadržana u vakcinama, 1999. godine, Američka akademija za pedijatriju i Služba za javno zdravlje preporučili su odmah uklanjanje živih ćelija iz svih vakcina datih mladim dojenčadima. Široko rasprostranjena i predvidiva pogrešna interpretacija ove konzervativne direktive o predostrožnosti, u kombinaciji sa javnošću koja je već zabrinuta predstavljenom, ali neosnovanom vezom između vakcinacije i autizma, razumljivo je izazvala zabrinutost roditelja, što je dovelo do rađanja nekoliko grupa protivnika žive u vakcinama. Međutim, pošto su znaci i simptomi autizma jasno razdvojeni od onih kod trovanja živom, zabrinutost zbog žive kao uzroka autizma i njene veze sa MMR vakcinom potpuno je neosnovana; deca sa trovanjem živom pokazuju karakteristične motorne, govorne, senzorne, psihijatrijske i vizuelne promene koje se u osnovi razlikuju od onih koje srećemo kod dece sa autizmom. U skladu sa tim, odrađena je studija koju su sproveli naučnici iz Centara za kontrolu bolesti i prevencije i koja je pokazala da živa u vakcinama nije izazvala čak ni suptilne znakove ili simptome trovanja živom. Sve u svemu brojne studije negirale su povezanost timerosala u vakcinama sa problemima autizma.

Ekološke studije

 

Istraživači iz nekoliko zemalja sproveli su studije s namerom da utvrde vezu  MMR vakcina i pojave autizma.  Ove analize koristile su podatke iz velikih baza koje upoređuju stopu vakcinacije sa dijagnozama autizma na nivou populacije. Tako npr. u engleskoj istraživači su procenili da 498 dece sa autizmom, rođenih u periodu između 1979-1992. evidentiranih i kompjuterskim zdravstvenim kartonima iz 8 okruga. Iako je generalno evidentirano uvećanje broja dizjagnoza autizma, ovaj broj nije doveden u vezu sa MMR vakcinama.

 

Istraživači nisu primetili grupisanje dijagnoza autizma u odnosu na vreme kada su deca primila sporunu MMR vakcinu niti su primetili razliku u starosti kod dijagnoze autizma između onih koji su vakcinisani i onih koji to nisu ili između vakcinisanih i onih nakon 18 meseci života. Autori studije također nisu pronašli razlike u stopama autizma vakcinisane i nevakcinisane dece čak i kada su proširili svoju analizu tako da su obuhvatili i duže vreme nakon izlaganja MMR vakcinama. Do istih rezultata došli su i istraživači iz Kalifornije koji su upoređivali godišnje stope MMR vakcinacije dece iz vrtića sa godišnjim izveštajima oboljevanja dobijenih od California Department of Developmental Services za vreme 1980–1994., dok su istraživači iz Kanade zabeležili čak povećanje stopa autizma za vreme smanjenje stope vakcinacije MMR vakcinama ili drugim rečima autizam nije bio doveden u vezu sa pomenutim vakcinama.

Nadovezujući se na teoriju dr Wakefielda protiv MMR vakcina, odrađene su četiri retrospektivne opservacione studije u Engleskoj, Finskoj, Danskoj i metropoliten Atlanti i sve one nisu dokazale teoriju dr Wakefielda.

Tri ekološka istraživanja koja su sprovedena u tri različite zemlje upoređivala su incidencu autizma sa izlaganjem timerosala iz vakcina. U svakom slučaju, uklanjanje timerosala 1992. u Evropi i 2001. godine u Sjedinjenim Državama omogućilo je robusno poređenje vakcinacije sa proizvodima koji sadrže i ne sadrže timerosal. Tako npr. studije koje stu pratile incidencu autizma od 1990. godine pokazale su da je u Švedskoj i Danskoj došlo do povećanja stope autizma iako je timerosal izbačen iz vakcina 1992. godine.

U Kvebeku istraživači su grupisali 27.749 dece iz 55 škola po datumu rođenja i procenili efekat izloženosti timerosalu na osnovu odgovarajućih rasporeda vakcinacije Ministarstva zdravlja. Školske evidencije su dostavljene kako bi se utvrdile stope pervazivnih razvojnih poremećaja specifične za određeni uzrast. Izloženost timerosalu i dijagnoza rasprostranjenog poremećaja u razvoju pokazali su se kao nezavisne varijable. Slično prethodnim analizama, najveće stope pervazivnog razvojnog poremećaja pronađene su u kohortima izloženim vakcinama bez timerosala.

 

Previše vakcina?

 

Kada studije MMR vakcine i vakcine koje sadrže timerosal nisu pokazale povezanost sa autizmom, pojavile su se alternativne teorije. Najistaknutija teorija ukazuje na to da istovremena primena višestrukih vakcina prevladava ili slabi imunološki sistem i stvara interakciju s nervnim sistemom koji pokreće autizam u osetljivom domaćinu. Ova teorija nedavno je popularizirana nakon što je odobrena kompenzacije problema sa vakcinom u vezi sa slučajem devetogodišnje djevojčice sa nedostatkom mitohondrijskog enzima čija je encefalopatija, koja uključuje osobine poremećaja spektra autizma, ocenjena kao pogoršana nakon primanja višestrukih vakcina u starosti od 19 meseci. Uprkos uveravanja Centara za kontrolu i prevenciju bolesti da se postupak programa za kompenzaciju protiv vakcine ne može tumačiti kao naučni dokaz da vakcine izazivaju autizam, mnogi u štampi i javnosti ipak to nisu tako predstavili. Pojam da deca prebrzo primaju previše vakcina i da ove vakcine ili potiskuju nezrele imunološke sisteme ili generišu patološki autoimunski odgovor koji podstiče autizam je pogrešan iz nekoliko razloga:

Vakcine ne potiskuje imuni sistem. Iako je imunološki sistem novorođenčadi relativno naivan, on je odmah sposoban da generiše širok spektar zaštitnih odgovora; neke agresivneije procene predviđaju kapacitet da imuni sistem može odgovoriti hiljadama vakcina istovremeno. U skladu sa ovim teorijskim vežbama, kombinacije vakcina izazivaju imunološke reakcije uporedive sa onima date pojedinačno [31]. Takođe, iako je broj preporučenih vakcina za decu porastao tokom proteklih 30 godina, sa napredovanjem proteinske hemije i tehnologije rekombinantne DNK, imunološko opterećenje je zapravo smanjeno. 14 vakcina koje se daju danas sadrže <200 bakterijskih i virusnih proteina ili polisaharida, u poređenju sa> 3000 ovih imunoloških komponenti u 7 vakcina davanih 1980.

Više vakcinacija ne slabi imunološki sistem. Vakcinisana i nevakcinisana deca se ne razlikuju u svojoj osetljivosti na infekcije koje nisu sprečene vakcinama [12]. Drugim rečima, vakcinacija ne suprimira imunološki sistem na klinički relevantan način. Međutim, infekcije sa nekim bolestima koje se mogu sprečiti vakcinom predispoziraju decu do teških, invazivnih infekcija sa drugim patogenom. Prema tome, raspoloživi podaci ukazuju da vakcine ne slabe imunološki sistem. Autizam nije bolest imuniteta. Za razliku od autoimunskih bolesti kao što je multipla skleroza, nema dokaza imunske aktivacije ili zapaljenskih lezija u CNS osoba sa autizmom. U stvari, trenutni podaci ukazuju na to da genetske varijacije u neuronskim vezama koje utiču na sinaptički razvoj mogu delimično biti odgovorne za autističko ponašanje. Stoga, špekulisanje da preuveličan ili neadekvatan imunološki odgovor na vakcinaciju izaziva autizam je u suprotnosti sa aktuelnim naučnim podacima koji se bave patogenezom autizma. Nijedna studija nije upoređivala incidencu autizma kod vakcinisane, nevakcinisane ili alternativno vakcinisane dece. Ove studije bi bilo teško izvoditi zbog verovatnih razlika između ovih triju grupa u načinu na koji traže zdravstvenu zaštitu i etike eksperimentalnog proučavanja djece koja nisu primila vakcine.

 

Zaključak

 

Dvadeset epidemioloških studija pokazalo je da niti timerosal niti MMR vakcina ne izazivaju autizam. Ove studije su obavljene u nekoliko zemalja od strane različitih istraživača koji su koristili mnoštvo epidemioloških i statističkih metoda. Veliki uzorak proučene populacije omogućio je dovoljno statističke snage da se otkriju čak i minimalne veze. Ove studije efikasno su odbacile stav da vakcine izazivaju autizam. Dalje studije o uzrocima  autizma trebalo bi da se usredsrede na potencijalno relevantnije uzročnike.

Korisni link

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2908388/

 

Antioksidans komentar

 

Ovo je bio odgovor medicine na sve češće pitanje bezbednosti i povezanosti MMR vakcina sa pojavom autizma kod dece. U poslednje vreme učestale su studije i teorije koje ukazuju upravo na ovakvu vezu a jedna od poznatijih je ona koja dolazi od rada dr. Adrew Wakefielda kome je upućen i ovaj odgovor medicine. Kakve su to teorije koje su izavale ovakav odgovor posledajmo u tekstu “autizam iz drugog ugla”. U ovom tekstu obradićemo malo drugačiji pogled na problem autizma a pored ostalog i spornu teoriju dr Wakefielda. Ima li mesta zabrnutosti ili se zapravo radi o lažnoj uzbuni?

 

AUTIZAM PRETI

AUTIZAM IZ DRUGOG UGLA

 

 

 

AUTIZAM IZ DRUGOG UGLA – OVA BOLEST NIJE UVEK POSLEDICA SLUČAJNIH FAKTORA. PORED UOBIČAJENOG MEDICINSKOG MIŠLJENJA POSTOJE I DRUGE TEORIJE O AUTIZMU.

Comments are closed