Prosvetljenje kao rešenje svih problema

Šta je u svari prosvetljenje? Teško je definisati ovaj pojam ali većina nas kada čuje za “prosvetljenje” to doživljava kao neko nadljudsko dostignuće a takvo razumevanje stvari je ono što želi vaš ego. On će pokušati sve da vas ipak ubedi kako je prosvetljenje nešto nedostižno vama i da je namenjeno samo odabranima. A u suštini, to je stanje povezanosti sa nečim nemerljivim i neuništivim, sa nečim što gotovo paradoksalno predstavlja vas a u isto vreme je i veće od vas. To je pronalaženje vaše istinske prirode i konačnog kraja patnje. Mošemo li definisati prosvetljenje kao rešenje svih problema?…

Prosvetljenje kao rešenje svih problema.Zdrav duh može izlečiti telo. Zdrav duh leči najteže bolesti kao što su tumor, kancer, rak itd...

PROSVETLJENJE KAO REŠENJE SVIH PROBLEMA

Prosjak sedi pored puta već 30 godina moleći za milostinju prolaznike. Jednog dana, pored njega prođe neki stranac, a prosjak onako već po navici zatraži: imate li nečeg sitnog gospodine? Udelite siromašnom prosjaku. – Ne, nemam ništa da ti dam, reče stranac i upita prosjaka: – a šta je to na čemu sediš? – Ništa, odgovori prosjak. Samo jedan stari drveni sanduk. Našao sam ga davna na ulici i koristim ga kao stolicu. Sedim na njemu otkad pamtim. To je jedino što imam. – A da li si ikada pogledao šta je u njemu? upita stranac. Prosjak se malo zbuni, kao da je i sam iznenađen nad samim sobom. Kako to da godinama sedi na tom sanduku a da se nikada nije setio da pogleda šta je u njemu? Prosjak polako zadiže poklopac kao da se plaši sadržaja i odjedanput, ugledavši šta je u sanduku, zaneme. Bio je pun zlata. Stranac tada reče: ja sam za vas stranac koji nema ništa da vam da ali vam kaže da pogledate unutra. Ne u tamo neki sanduk, kao u ovoj priči, već u nešto mnogo bliže – u sebe. Znam šta ćete mi reći: “ali ja nisam prosjak”. Kažem vam, oni koji nisu pronašli svoje istinsko bogatstvo – a to je blistava radost bića i duboki mir koji ide uz to, i koga je nemoguće uzdrmati, prosjaci su čak i ako poseduju svo zlato ovog sveta. Svi oni tragaju u spoljašnosti za tračkom zadovoljstva i ispunjenja. Oni grozničavo tragaju za priznanjem, sigurnošću i ljubavlju iako već poseduju blago u sebi koje ne samo da sve to podrazumeva već je i beskrajno veće od bilo čega što vam svet može ponuditi.

Šta je prosvetljenje?

 

Prosvetljenje predstavlja vaše prirodno stanje osećaja jedinstva sa bićem. Šta mislimo kada kažemo “biće”? Biće se nalazi ne samo “iznad” već i duboko u nama kao naša najdublja, nevidljiva i neuništiva suština. Ovog trenutka, ono vam je dostupno kao vaše najdublje “ja”, vaša istinska priroda. Ali nemojte pokušavati da ga dosegnete svojim umom. Ne pokušavajte da ga shvatite. Možete ga spoznati samo onda kada je um miran, kada ste prisutni i kada je vaša pažnja maksimalno prisutna u sadašnjem trenutku. “Biće” je moguće osetiti ali mentalno ono ne može biti shvaćeno.  A prosvetljenje znači ponovo postati svestan bića i ostati u tom stanju osećanja i razumevanja.

Kada kažemo biće pod time mislimo na Boga. Većina ljudi isuviše često koriste ovu reč i to vrlo ubeđeno kao da znaju o čemu govore. Ili je negiraju, kao da znaju šta negiraju. A u oba slučaja radi se o ljudima koji nisu nikada nisu ni zavirili u svet ovog beskrajnog carstva. Sve to dovodi do pojave apsurdnih verovanja, predubeđenja i egoističnih zabluda. Onog trenutka kada se reč Bog izgovori, stvara se mentalna slika i to najčešće o nečemu ili nekome izvan nas i obavezno muškog pola. Ni reč Bog, ni reč biće, ni bilo koja druga reč, ne može sama po sebi da definiše niti da objasni neizrecivu stvarnost a poenta je iskusiti to na šta se ona odnosi. Da li će to biti transcendentalna stvarnost ili neće biti ništa više od ideje u našoj glavi, u koju verujemo, u mentalnog idola? Kada govorimo o Bogu, o našem najdubljem biću, imajte na umu da je nemoguće stvoriti mentalnu sliku o njemu. To jeste naša prava suština i dostupna nam je u ovom trenutku kao osećanje našeg sopstvenog prisustva, kao shvatanje “ja jesam” koje prethodi onom “ja sam ovo” ili “ja sam ono”.

 

Prosvetljenje kao rešenje svih problema.Zdrav duh može izlečiti telo. Zdrav duh leči najteže bolesti kao što su tumor, kancer, rak itd...  

Vaš um se protivi prosvetljenju

 

A šta predstavlja najveću prepreku doživljavanju te stvarnosti? To je identifikacija sa vašim umom koje uzrokuje da mišljenje postane prisila. Ne biti u mogućnosti da prestanete sa razmišljanjem predstavlja jezivu zavisnost mada mi to ne uviđamo jer gotovo svako boluje od nje pa se ta zavisnost smatra normalnom. To je u stvari ona neprestalna mentalna buka koja vas sprečava da pronađete to carstvo unutar sebe. Ona takođe stvara i lažna, umom stvorena “ja”. Filozof Dekart verovao je da je došao do najfundamentalnije istine kada je rekao “Mislim – dakle postojim”. On je u stvari samo rečima uobličio najosnovniju grešku tj. izjednačio mišljenje sa bićem i identitet sa mišljenjem. Prisilni mislilac, a to je skoro svako od nas, živi u stanju prividne izolovanosti u suludo složenom  svetu stalnih problema i sukoba u kome je prisutna stalno rastuća rasparčanost uma a prosvetljenje je stanje celosti, stanje bića u celini i samim tim i stanje mira. Ono ne predstavlja samo kraj patnji i svih vrsta sukoba već i kraj robovanja neprekindom razmišljanju.

Identifikacija sa vašim umom stvara neprovidan paravan od pojmova, oznaka, predstava, reči, sudova i definicija koji blokira svaku istinsku vezu. On stoji između vas i vašeg Ja, između vas i prirode, između vas i Boga. Upravo ovaj paravan od misli stvara iluziju izdvojenosti, iluziju da postojite vi i potpuno različit “neko drugi”. U tom momentu vi zaboravljate činjenicu da ispod nivoa fizičkih pojava i oblika, vi činite celinu sa svim što postoji. Jednostavno ne možete da osetite ovo jedinstvo kao očiglednu stvarnost. Vera može pomoći i ona će ona putem ličnog iskustva postati oslobađajuća. Razmišljanje postaje bolest.

Bolest nastaje onda kada stvari izlete iz ravnoteže. Npr. nema ništa loše u deobi i razmnožavanju ćelija u telu. Ali kada se taj proces nastavi ne obraćajući pažnju na celokupan organizam, ćelije se množe i mi oboljevamo. Ovde um može biti izvanredan instrument, ako se koristi ispravno. Ali, ako se koristi pogrešno, on postaje veoma destruktivan. Da budemo precizniji, ne radi se ovde o tome da vi koristite pogrešno svoj um već o tome da ga ne koristite uopšte. On koristi vas – a to predstavlja bolest. Vi verujete da ste isto što i vaš um, a to je zabluda. Instrument je preuzeo kontrolu nad vama. To što vi rešavate ukrštene reči ili pravite atomsku bombu, ne znači da koristite svoj um. Evo jednog pitanja za vas. Da li ste u stanju da se oslobodite svoga uma kad god to poželite? Možete li ga ugasiti? Da prestanete da mislite? Možda na trenutak ili dva. Onda vas vaš um iskorišćava. Vi ste se nesveno poistovetili sa njim da čak i ne znate da ste njegov rob i njegovo vlasništvo. Početak slobode predstavlja uviđanje da vi niste vaš um, tj. mislilac. Onog trenutka kada započnete da posmatrate mislioca, viši nivo svesti se aktivira. Tada počinjete da uviđate da postoji prostrano carstvo razuma iznad misli i da je misao samo jedan mali aspekt tog razuma. Tada uviđate da sve važne stvari poput lepote, ljubavi, kreativnosti, unutrašnji mir, svoje korene imaju iznad uma.

Tada, vi počinjete da se budite.

(u ovom tekstu korišćena su razmišljanja filozova Ekarta Tol-a)

 

 

PROSVETLJENJE KAO REŠENJE SVIH PROBLEMA.ZDRAV DUH MOŽE IZLEČITI TELO. ZDRAV DUH LEČI NAJTEŽE BOLESTI KAO ŠTO SU TUMOR, KANCER, RAK ITD…

Comments are closed